Други школски писмени задатак
ЛИК ХАЈДУКА ВЕЉКА
МОЈА БАЈКА
Некада давно, иза седам мора, иза седам гора, живео је један принц који је много волео цвеће. Његова башта, најлепша у краљевству, чинила га је поносним. Ништа чудно јер ни сам није знао колико је времена проводио у њој, усађујући у њу и део себе.
У углу баште расла је биљка. Каква биљка? Чудна! Никада није цветала. Принц је често, замишљен, седео поред ње и размишљао о латицама цвета које никада није видео. Седећи тако једном приликом, чуо је глас. Цвет је проговорио: „Процветаћу само ако добијем своје три латице које је зла вештица разнела по свету. Прва се налази на врху дрвета, у јабуци коју ћува деветоглава аждаја; друга је на дну мора, у стомаку плаве ајкуле; трећа је иза зрака излазећег сунца”. Радознали принц је одлучио да сакупи латице. Већ сутрадан је кренуо на пут. Ишавши кроз шуму, наишао је на једну старицу која му је дала чаробну фрулу. Звук необичне фруле успавао је аждају тако да је храбри принц дошао да прве латице. Нестрпљиво је кренуо даље, охрабрен првим успехом. Стигавши на обалу мора, угледао је шкољку. Молећивим гласом затражила је од њега да је врати у воду. Заузврат, помоћи ће му да пронађе другу латицу. Тако је и било. Међутим, како пронаћи трећу латицу?! Најтежи задатак био је пред њим. До сунца сам није могао. Било је превисоко за његову жељу. Сунчеви зраци, ужарени и страшни, били су несавладива препрека. Изненада, очајни принц је у даљини видео светло. Не знајући шта друго да чини, кренуо је према њему. Није могао да верује својим очима. Стајао је запањен, очаран лепотом пламеног крилатог коња. А коњ је био заплетен у шибље. Ослободио је коња наш храбри принц и тако је дошао до треће латице. Био је то дар захвалног коња.
Сакупио је све три латице и кренуо назад. Није ни сањао шта га је чекало. Занемео, занесено је посматрао лепоту свог цвета. Три дана је уживао у тој неописивој лепоти, а онда је прелепи цвет без икакве најаве почео да вене. А онда – чудо! Из њега је изашла прелепа девојка која је у тренутку заробила принчево храбро срце. Погођен стрелом прве љубави, принц је запросио ову лепотицу. И, наравно, живели су срећно до краја живота.
Ана Ф. 5/2
(шк. 2013/2014.)
Некада давно живела је једна принцеза. Била је јако, јако усамљена. Мајка и отац баш нису имали много времена за њу, а никога није било да јој прави друштво и да дуге дане дели бар са неким у разговору и забави. Једино друштво су јој биле три лутке које су се налазиле у великом сандуку у углу њене велике собе.
Једнога дана уснила је један заиста чудан сан. Сањала је да иза три брда у густој шуми постоји чаробан бунар који испуњава три жеље. Већ сутрадан је наша принцеза кренула у потрагу. Али није заборавила ни своје једине другарице. Ставила их је у крпену торбу и кренула у авантуру. Трчала је колико је могла и некако је успела да пређе и треће брдо. И видела је шуму из сна. Стигавши у шуму, схватила је да до ње допиру неки чудни звуци. Тек је тада схватила колико је у шуми било мрачно и језиво.
Одједном, испред ње се створише три чудовишта. Њихове велике уши, шиљати носеви и крупне очи улили су јој страх у кости. У страху, принцеза је испустила торбу и затворила очи. Кроз гласно лупање срца, успела је да разазна још један звук. Звекет мача. Натерала је себе да за тренутак отвори очи. Угледала је згодног младића који је био спреман да да живот за њу. Храбро се борећи са чудовиштима, успео је да јој каже да се не плаши.
Корачајући касније шумом, принцеза је схватила да јој нема торбе. Душа ју је заболела за другарицама. Морали су да наставе даље, до бунара. Ожеднела од протеклих дешавања, попила је мало воде. За сваки случај, замислила је три жеље. Уствари, замислила је исту жељу, по једну за сваку другарицу – да пронађе торбу. Неочекивано, угледа три даме. Личиле су јој на некога. Није могла од изненађења одмах да се сети. Да, личиле су на њене лутке. И јесу то биле њене другарице из крпене торбе. Испунила јој се жеља. Испуниле су јој се све три жеље.
Ни сањала није да ће јој три другарице испунити још једну жељу коју је крила у срцу. Постала је жена прелепог младића, њеног несебичног спасиоца. Живели су срећно до краја живота. И да знате, испуниле су јој другарице још једну жељу. Њена мала тајна...
Нађа П. 5/2
(шк. 2013/2014.)
ПРЕПОРУЧУЈЕМ КЊИГУ
Сваком другу из одељења препоручио бих књигу „Књига за сваког дечака”. Успем ли да их убедим да узму књигу у руке, знам да би се одушевили и да би ми после уживања у њој били захвални.
Већ се из наслова јасно види да је ова књига намењена дечацима. И то не било којим дечацима већ онима који су на прагу пубертета, а толико питања и недоумица имају. Не знам за које бих поглавље рекао да није занимљиво и поучно. Могућа осећања, духовне и телесне промене, препоручене активности, проблеми тог доба и припремање за будућност. Дечаци могу имати од девет до деветнаест година. И ако мисле да све знају, схватиће после ове књиге да су погрешили. Ово је права књига која ће сваком дечаку, жељном нових сазнања о свету око себе и себи, послужити ради стицања нових знања и разумевања промена које са собом носи тај пубертет. Јесте поучна, али... У некоме може изазвати и помисао да је све то једна велика лаж. Али није! Реч је о једном природном процесу, који на први поглед, као и све непознато, изазива у некоме чудан осећај или некога забрињава – беспотребно. Добро, јесте то један забрињавајући природни процес, али једног морамо бити свесни. То је само један од бројних процеса кроз који сви људи на свету пролазе. Не само дечаци, већ и све девојчице овога света. И да, у овој књизи се после сваког поглавља налази место за белешке. Изузетно корисно!
Колико је ова књига поучна, схватио сам на личном примеру. Помогла ми је у решавању проблема. Да ми је неко причао да ми књига може помоћи... Али ако је мени могла да помогне, сигуран сам да ће помоћи било ком дечаку, ма какав проблем он да има.
Ђорђе С. 5/2
(шк. 2013/2014.)