Четврти школски писмени задатак
Помажем другима
Наука и техника напредују свакога дана. Откривају се нове могућности и праве различити уређаји који човечанству олакшавају свакодневни живот.
Човек је научио да својим знањем искористи богатство природе и олакша себи живот. Међутим, у трци за престижом и задовољавањем својих потреба, човек је заборавио на планету. Земља је све загађенија. Реке су прљаве. Ваздух који удишемо некако је постао штетан. Сунчеви зраци нису безбедни и извор лепоте као раније. Све су то разлози због којих бих ја направила машину намењену свемиру. Једини задатак те машине био би да штити нашу планету – од нас самих. Кружила би око Земље и неуморно прикупљала информације. Њени зраци би допирали до свих делова Земљине површине, а када би сензори установили да је изнад појединих земаља загађеност премашила дозвољени ниво, укључили би се упијајући зраци моје машине и сакупили би све штетне састојке ваздуха. Истим поступком би биле пречишћене реке, а штетност Сунчевих зрака би нестала заувек. Још једну би улогу имала моја машина. Опомињала би бахате људе да не користе богатство природе више него што је то потребно. Око нас би било више зеленила, цвеће би лепше мирисало, чисте воде би било у изобиљу, а ми бисмо се радовали Сунцу и безбедно проводили дане у природи.
Док чувамо природу и окружење у коме живимо, бићемо здравији и срећнији. Нажалост, модерни човек овог доба заборавља на тако једноставну чињеницу. На млађима свет остаје. Надам се да ћу остварити свој сан и живети у окружењу које ће све нас учинити срећнијим.
Ана Ф. 5/2
(шк. 2013/2014.)