Именице

Именице су променљиве врсте речи којима се именује неко биће, предмет или појава.

Значи, кад помислиш да се неко или нешто зове речју која те мучи, то је – именица (именује)

Именице разликују род:

 

• Мушки род: Милош, брод, јавор, град, друг…
• Женски: бреза, Анђелија, другарица, видра, грана…
• Средњи: весло, дете, јагње, језеро, писмо, поље…

Треба да знаш да код именица постоје граматички род и природни род. Зато не треба да те збуни податак да је девојчурак именица мушког рода. Јасно ти је да је ТАЈ девојчурак леп иако је у природи женског рода А знаш ли да је девојче именица средњег рода? ТО девојче.

Најлакше ти је одредити род помоћу заменица:

ТАЈ мушкарац

ТА жена

ТО дете

ТИ мушкарци

ТЕ жене

ТА деца

Неке именице су и мушког и женског рода:

• Он је најбоља муштерија.
• Она је најбоља муштерија.

И још једна заврзлама у вези са родом

Покушај да одредиш род именицама деца. Ова именица је у женском роду једнине. Претпостављам да те је ово збунило. А лако је, веруј ми. Кад не можеш одредити род некој именици, стави је у акузатив.

• Видим ту децу.
• Видим ту жену.

Да ли ти је јасно?

Именице имају и граматички број:

 

• књига – књиге
• кућа – куће
• лист – листови
• мајка – мајке
• око – очи
• школа – школе

Постоје именице које имају само множину. У граматици је ова појава позната као:

 

• врата
• груди
• кола
• леђа
• маказе
• мердевине
• наочаре
• новине
• носила
• плућа
• прса
• уста                                        
• фармерке

Претпостављам да ти је јасно да постоје и именице које имају само једнину, а да је та појава у граматици позната као:

 

Углавном је реч о свим властитим, збирним и градивним именицама: Београд, дрвеће, песак.

Именице се деле у више група по значењу:

Властите:

Имена бића, држава, градова, река, планина: Милан, Шарац, Србија, Београд, Дунав, Копаоник, Сунце, Венера, Јадран…

И пишу се великим почетним словом!

Заједничке:

Имена бића, појава и предмета са заједничким особинама: брдо, животиња, киша, кућа, мама, оловка, планина, прозор, семафор, снег, тата, улица, човек…

И пишу се малим почетним словом!

Збирне:

Имена више предмета или бића на једном месту; не зна им се тачан број: браћа, грмље, деца, дрвеће, жбуње, јагњад, лишће, пруће, телад, трње, цвеће…

Градивне:

Имена појмова који означавају неку материју, грађу: бакар, бензин, брашно, вино, вода, гас, злато, жито, камен, млеко, олово, песак, снег, угаљ, уље, шећер…

Мисаоне (апстрактне):

Именују оно што се не може опипати, нешто што се замишља: бол, жалост, љубав, страх, стрепња, туга…

Глаголске:

Настале су од глагола и односе се на радњу, стање и збивање: борба, вожња, играње, певање, плакање, пливање, победа, сањање, селидба, учење, ходање, цртање…

Бројне:

Већина ових именица се мења по падежима, а могу се обележити бројкама. Неке су настале од бројева и наставака: двојка, милионер, оба, обоје, половина, првак, првачић, тројка, четвртина…