Дан ослобођења (13. октобар)
Учествовали смо и у програму организованом на Стражевици у знак сећања на дане бомбардовања које је почело 24. марта 1999. године.
Лица:
- Прва девојчица
- Друга девојчица
- Трећа девојчица
- Четврта девојчица
- Први дечак
- Други дечак
Прва девојчица:
И овај камен земље Србије,
Што, претећ’ сунцу, дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.
Први дечак:
У мени цвиле душе милиона -
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште.
Друга девојчица:
За ову земљу они беху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.
Јер:
Трећа девојчица:
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Друга девојчица:
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.
Четврта девојчица:
Не заборавите:
Кроз векове, кроз маглину,
Дед унуку, отац сину,
Борац борцу довикив’о:
Други дечак:
„Где ја стадох — ти ћеш поћи!”
„Што не могох — ти ћеш моћи!”
„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”
„Што ја почех — ти продужи!”
„Још смо дужни — ти одужи!”
Прва девојчица:
То су збори, то су гласи
Којима се прошлост краси,
јер ми знамо:
Трећа девојчица:
Домовина се брани реком
И рибом у води
И високом танком смреком
Што расте у слободи.
Друга девојчица:
Домовина се брани цветом
И пчелом на цвету
Маком и сунцокретом
И птицом у лету.
Трећа девојчица:
Домовина се брани књигом
И песмом о небу
Сестрином сузом, мајчином бригом
И оним брашном у хлебу.
Друга девојчица:
Домовина се брани лепотом
И чашћу и знањем
Домовина се брани животом
И лепим васпитањем.
СВИ (осим Треће девојчице и Друге девојчице):
Зашто?
Први дечак:
Зато што:
Домовина, то није мртва груда
која нас гвозденом руком веже;
то је љубав за облак, што плови овуда,
за песму што се овде разлеже.
Четврта девојчица:
Домовина, то су све оне споне
којима нас живот за се спаја;
радост кад наша звона зазвоне,
топлота мајчиног загрљаја.
Други дечак:
Домовина, то су: жеље тајне,
магла што преко поља плови;
то су наше бајке бескрајне,
домовина – то су сви наши снови.
Прва девојчица:
Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи,
гледала сам све твоје очи, разумем шта кажу, шта крију.
Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси,
ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.
Четврта девојчица:
И свуда гдје је српска душа која,
Тамо је мени отаџбина моја,
Мој дом и моје рођено огњиште.
СВИ:
Отаџбина је ово Србина!
Прва девојчица:
Ој, Србијо, међу песмама, међу брдима,
Ој, Србијо,
песмо међу народима.
Друга девојчица:
Нека те моје уздање прати,
нек ти се негдашња слава врати.
Трећа девојчица:
Нека те туга занавек мине,
нека ти сунце занавек сине,
Од тога већег не тражим блага,
Србијо драга.