Уметност и воља за отпором побеђују свако зло

И више је него јасно да је овај домаћи задатак проистекао из анализе приповетке „Аска и вук” Иве Андрића.

Наш нобеловац је сматрао да је стварање уметности процес који потиче из неутаживе људске потребе за сталним стварањем, а можда из још веће људске потребе – потребе за лепотом. Лепота је спас од умирања, заборава, пролазности…

Аскина игра је прави пример да се човек уметношћу брани чак и од смрти. Приповетка се и завршава Андрићевим речима да уметност и воља за отпором побеђују свако зло, па и саму смрт. Из тога произилази најупечатљивија порука овог дела: свако право уметничко дело представља својеврсну победу над пролазношћу живота. Живот дође, буде и прође, а уметничка дела опстају. Векови им не могу ништа, а категорију смртности уопште не познају.

„Само неуки, неразумни људи могу да сматрају и да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, напротив, да је све оно што је човек мислио и осећао и радио нераскидиво уткао у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Сврха уметности је у повезивању прошлости, садашњости и будућности, у повезивању супротних обала живота, у простору, у времену, у духу”.

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

Већ знаш да је најбитније направити план излагања. После је лако усмено или писмено излагати према осмишљеном плану. Не заборави: усмено и писмено излагање нису идентични према језичким и стилским одликама. Усмено излагање захтева добру припрему, рачунајући и употребу огледала :) Писмено излагање допушта могућност писања и брисања до коначног преписивања, па самим тим је у понуди прави спектар лепих речи и богатих изражајних средстава.

Један од могућих планова излагања

УВОД:

Уметност и воља за отпором кроз време
Воља за отпором код уметника (у свету и код нас)
Уопштено о уметности и вољи за отпором

РАЗРАДА:

Значај уметничког дела
„Муке” опстанка уметничких дела и самих уметника
Међутим…

ЗАКЉУЧАК:

Уметност свуда око нас
Док је света, биће и уметности.

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

Иако је овај домаћи задатак обавезан, стекла сам утисак да је Милици К. из 6/1 ова тема баш одговарала. Прочитај како је она осмислила задатак о победи уметности над сваким злом:

Живот је вечита борба, кажу старији, кажу мудрији, кажу писци и песници.

Путеви су пред свима нама различити, пуни кривина и готово непробојних препрека. Али се жив човек не да. На различите начине се бори са разним недаћама које га сналазе. Неки се боре песмом и причом, неки музиком, а неки бојом, платном и четкицом. Заборавимо на оне који се боре сузама и празним речима…

Одувек сам се дивила прецима нашим који су у тешким годинама, када је сваки тренутак представљао немилосрдну борбу за голи живот, смишљали начине да музиком и причањем ублаже тежину окова у којима се налазио српски народ. Понос на вековну народну традицију не препушта забораву слепог гуслара Филипа Вишњића и његове стихове којима је бодрио српске јунаке и њима бранио отаџбину. Ако не бритком сабљом, а оно гуслама и охрабрујућим речима. Народ је смишљао песме и приче о својим највећим јунацима. Величајући њихову снагу, храброст и поштење, својој је души давао одушка. Те храбре речи преносиле су се са колена на колено, препричавале су се на вековним огњиштима, при разним окупљањима, мајке су њима успављивале своју децу… Тако је наш народ у вековном ропству успео да сачува веру, обичаје и културу. Захваљујући народним уметницима, генерације, рођене у ропству, подигле су устанак и свом народу вратиле слободу. Нико ме не може убедити да то није најверодостојнији пример како се уметношћу може победити свако зло, па и сама смрт.

Заслужили су наши преци и њихове душе надахнуте уметношћу да их се сетимо. Споменула бих и Вука Караџића који упркос болесној нози и силним непријатељима ради на очувању тековина свога народа. И безброј је примера који поткрепљују мудре речи Иве Андрића у причању о храброј овчици Аски.

А зна народ да цени уметност, упркос смутним временима која су неприметно овладала људском душом. Не дају се стрпљиви људи у згуснутим редовима док чекају да уђу у неки музеј и напоје своју душу вечним тековинама уметничких дела широм света. Наду у вечност уметности дају нам и силна издања великих стваралаца који свакодневно мењају поглед на свет бројним љубитељима лепе речи широм света.

И тако унедоглед… Мало је речи којима се може приказати снага уметности и њена победа над сваким злом.

(шк. 2011/2012.)

¤ ¤ ¤ ¤ ¤

Није била само Милица вредна, већ и њена другарица из одељења Бојана П. Бојанин задатак није нимало сличан Миличином, а тема је иста. У томе и јесте моћ стваралаца

Још од давнина су радознали људи, истражујући нашу дивну Плаву планету, стварали уметност проистеклу из воље за отпором против свих недаћа које су их сналазиле. Одвајкада је било тако, а уметност ће се стварати док је света и века. У уметности нема правила; није важно порекло, још мање године рођења или пол. Србин или Американка, стари мудри Кинез или достојанствена Енглескиња, романтичан Италијан или господствена Францускиња у најбољим годинама. Једино је битан таленат и преданост њему свом силином свога срца.

Већ у самом препуштању стварању уметничких дела налази се јака воља за отпором. Отпор према стегама традиције, жељама најближих… Без уметности се не може, призната је и цењена, али су ипак у мањини они који би смело закорачили у тај непрегледни уметнички свет. Много је посвећених уметника и свесрдних обожавалаца уметничких дела, а опет, ни најгорем непријатељу не би пожелели бављење њоме.

Тешка је животна одлука бављење уметношћу. Трновит је то пут где нема гаранције за успех, признање, корист… Ретки су они који преброде све тешкоће, а немали је и број оних чија су дела прослављена тек после њихове смрти. Дешава се да омаловажавање уметника и попреки погледи воде до утехе у алкохолу и другим пороцима. Кафански свет им пружа какву-такву утеху, или боље речено, илузију, лажну слику о себи и свету око себе.

Знам да је доста људи у мом окружењу који не разумеју тај свет уметника, али ја свакако нисам део њих. Дивим се, на пример, сликарима који своје срце и разум крију у свом малом свету боја. Довољни су им платно и четкице како би се изоловали од света и тако постају недодирљиви за све ружне речи и сурове поступке људи из свог окружења. Научили су да се опет смеју и осете срећу безазленог детета које се крије у њима. Можда је то вид бежања од проблема, али су они нашли решење за своју срећу. Открили су своју пречицу до среће и храбро иду својим путем, са свим невољама које морају превазићи.

Знам да је цели свет и сама будућност једно велико сликарско платно. Без почетка и без краја, потпуно чисто, бело платно, које с нестрпљењем чека осликавање свих догађаја, доживљаја и ситница које живот значе. Временом ово платно постаје избраздано путевима храбрих уметника који уче друге да је у животу све могуће и да се чуда дешавају. Свет боја их милостиво држи на правом путу. Не обазиру се на понеку странпутицу јер знају, осећају из дубине свога срца, да ће се вратити на прави пут. Не дају ни мислима да скрену у нешто лоше, нешто зло, чак се и смрти отимају на том свом путу. Боре се, не одустају, не попуштају, иду до краја. А на крају обичног људског века, остају само ови исцртани путеви у које је уткана жеља уметника да ослика платно живописним бојама живота коме ће се сви смртници, пре или касније, вратити.

Срећом, све док је на свету талентованих и упорних стваралаца, биће и уметности. Небитно је да ли стварају речима, бојама, звуцима или уживају у лепоти линија и игре. Они упорно стварају дела која ће окрепити душе многих кроз векове. Можда ће једнога дана бити више оних који ће схватити да је уметност начин живота који нуди бољу страну свих дешавања; нуди утеху и спас. А из њих ће се опет родити отпор којим ће се победити свако зло.

(шк. 2011/2012.)