На крилима плаве звезде

Будућност... Можда лепа, можда ружна, али у сваком случају – неизвесна. Шта ће се десити за десет дана или за десет година? Да ли ће се наше жеље и снови остварити?

Ово су питања која себи често постављам када се нађем у самоћи своје собе и када ми мисли одлутају у неко време које ће тек доћи. Препустим се уживању и помислим како ће будућност бити срећна и блистава. Међутим, да ли ће се моји снови остварити? Да ли ћу успети да пребродим све изазове и донесем праве одлуке? Не могу да нађем одговор на то питање. Знам само да, када год хоћу да престанем са радом и тренингом, у мом срцу засија нека искра светлости која се шири кроз цело моје тело и даје ми нову снагу и гура ме напред. Понекад моја жеља да у будућности испуним своје снове заспи ушушкана у неком тамном кутку мога бића, али се увек пробуди и засија пуним сјајем. Тада сам опет пун енергије и спреман да се суочим са свим изазовима.

Сви ми, поред лепих ствари, доживљавамо и неке тешке тренутке, али тада не треба одустајати, јер свако у себи има своју плаву звезду, која ће нас на својим крилима одвести до неба, а можда и даље.

Филип Ф. 6/1

(шк. 2012/2013.)

На крилима плаве звезде

Сви имају безброј снова, па и ја сам. Међутим, колико год их имали, две ствари ће нам заувек остати у срцима. То су породица и домовина. То сам научио из песме „Чудесни свитац” Добрице Ерића.

Човек без снова није човек. Ако човек нема снове, онда нема мотива да живи док је човек са сновима – срећан човек.

Снови ме мотивишу да вредно радим шта год да је у питању. Вредно учим, вредно тренирам, негујем поштење и одговорност у себи као две велике врлине, помажем другима... И све то како бих на крају остварио свој циљ.

Мирослав Антић и Добрица Ерић су ме подстакли да још више маштам, откривам своје скривене снове, који једва чекају да угледају светлост дана. Није случајно Мирослав Антић у својој „Плавој звезди” рекао да се снови налазе „и још даље, иза краја до бескраја”.

Добрица Ерић углавном пише о природи и њеним становницима и њеној лепоти. Тако је откривен још један мој сан. Желим да заштитим природу и њене становнике од изумирања и уништења. Људи превише загађују и уништавају природу, док бих ја да имам моћ и спречим их у томе.

Желео бих да постанем и астронаут јер ме васиона привлачи својом бескрајношћу, лепотом у занимљивостима које само чекају на откриће.

Имам ја још много снова. Немојте мислити да је ово крај мојих снова. Мени су сви снови подједнако битни. Они су ми највећи мотив ка успеху, јер свакодневно ми у глави севне мисао: живот је један једини и треба га искористити на најбољи могући начин.

Марко Б. 6/3

(шк. 2012/2013.)