Мостови су руке који спајају обале и људе

Стари мост у Мостару

Познато ти је дело Иве Андрића „Мостови”. Још једно дело где је наш славни нобеловац приказао своју љубав према мостовима. Не заборави, писао је о њима и у делима:

• „На Дрини ћуприја” (роман - средња школа);
• „Мост на Жепи” (приповетка - осми разред).

Камени мост у Требињу

Знаш да дело „Мостови” припада лирским записима или есеју.

Шта је есеј?

Јасно ти је да је реч о врсти литерарног дела.

Најдужи мост на свету, у Кини

Према Речнику српскога језика Матице српске из Новог Сада, есеј је краћа, студиозна расправа о неком књижевном, уметничком, научном и сличном питању писана негованим стилом.

Мост преко Аде

Идеја за састав је баш то  Писање есеја или лирског записа на дату тему. Можеш прочитати како се снашла твоја другарица Нина, ученица 5/2, у писању овог задатка:

           Мостови су попут љубави и пријатељства. Веома су важни. Нераскидива су веза између два различита, на први поглед, неспојива света. 

           Често омаловажавамо ствари које свакога дана, више пута дневно, срећемо. Подразумевамо да су ту; не размишљамо дубље о њима; само их користимо и користимо и користимо. Тако ће већина прогунђати кроз нос: „Свашта! Мост као мост”. Е па, драги моји, није тако. Сви су мостови различити: дрвени, камени, велики и мали, преко поточића, у шумици… Да ли вам је познат онај осећај када вам се стомак стегне пре него што закорачите на неки велики мост? Онда закорачите, препустите се дугогодишњој снази моста и у вама се помеша осећај чудне нелагодности и одушевљења том чудесном снагом. 

          Мостови су чврсти, иако трпе снажне ударце набујалих река. Бистре, плаве, мутне и тамне воде протичу испод њих. Ударају их, као да их милују. Нагледали су се мостови борби и љубавних састанака, свадби и сахрана. И остали чврсти и постојани. Постојано нам служе и постојано нама владају. Мало ли је оних који немају дом и кућни праг те налазе уточиште испод њихових снажних и хладних зидина, док они несебично пружају своје снажне руке и преносе све на другу обалу… У неки бољи свет…

          Небитно је да ли су од дрвета  или од камена. Небитно је да ли дрхте под даноноћним теретом путника или се радују појединцу који пређе преко њих. Мостови имају душу. Можда се не померају, али су ипак тихи сведоци великих догађаја, успона и падова људских. Појединаца и читавих народа. Мостови су, не заборавите, руке које спајају обале и људе до вечности.

(шк. 2011/2012.)

Природни камени мост

Остаје још само да уживамо и у твом саставу. Не заборави, писање есеја је врло захтеван посао. Не може се писати у последњем тренутку 

Жежељев мост у Новом Саду