МОСТ НА ЖЕПИ - Иво Андрић

МОСТ НА ЖЕПИ

(преузми)

Most na Zepi 1


ОДЛОМАК


Most na Zepi 2 


Иво Андрић (1892 – 1975)

Most na Zepi 3

Писац који заслужује посебну пажњу ако се зна да је добитник Нобелове награде за књижевност за целокупно књижевно дело и снагу епских ликова у њему. Посебно су га занимали мостови. У њима је видео величину градитељских руку и највећу добробит за људе и њихово повезивање – „Мостови” (лирски запис); роман „На Дрини ћуприја”…


О приповеци

Тематика ове приповетке је изузетно богата и сложена. Приказује читаоцу време и историјске околности које су биле карактеристичне за Босну у времену под турском окупацијом. У приповеци је најистакнутији везиров лик – везир Јусуф Ибрахим.

КЊИЖЕВНИ РОД – епика / епска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА – приповетка

ТЕМА приповетке је уочљива из самог наслова – мост на Жепи или: изградња моста на Жепи и везирови разлози за ово дело.

ИДЕЈА приповетке је пишчева жеља да овековечи значај мостова у спајању места и људи. Можда је идеја најбоље осликана у лирском запису (есеју) „Мостови” – „Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији, још општији, од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло…

ПОРУКЕ приповетке су:

  • „Јер, разочарење и бол одводе мисли у прошлост”.
  • „…нико не познаје и не слути наличје славе ни цену по коју се успех стиче”.
  • „После буна и ратова бејаху наишли неред, оскуда, глад и свакојаке болести”.
  • „Ко би им ту мост подигао, учинио би им највеће добро”.
  • „… коју ни сама светлост ислама (вере) није могла само делимично да обасја, и у којој је живот, без икакве више уљуђености и питомости, сиромашан, штур, опор. И колико таквих покрајина, има на овом божјем свету? Колико дивљих река без моста и газа? Колико места без питке воде и џамија без украса и лепоте? У мислима му се отварао свет, пун свакојаких потреба, нужде, и страха под разним облицима”.
  • Везиров мото: У ћутању је сигурност.
  • „Сви су они у суштини једно и подједнако вредни наше пажње, јер показују место на коме је човек наишао на запреку и није застао пред њом, него је савладао и премостио како је могао, према свом схватању, укусу, и приликама којима је био окружен…” („Мостови”)
  • „Тако исто у сновима и произвољној игри маште. Слушајући најгорчу и најлепшу музику коју сам икада чуо, одједном ми се указа камени мост, пресечен по половини, а изломљене стране прекинутог лука болно теже једна ка другој, и последњим напором показују једину могућну линију лука који је нестао. То је верност и узвишена непомирљивост лепоте, која поред себе допушта једну једину могућност: непостојање…” („Мостови”)
  • „Напослетку, све чиме се овај живот казује – мисли, напори, погледи, осмеси, речи, уздаси – све то тежи ка другој обали, којој се управља као циљу, и на којој тек добива свој прави смисао. Све то има нешто да савлада и премости: неред, смрт или несмисао. Јер, све је прелаз, мост чији се крајеви губе у бесконачности, а према ком су сви земни мостови само дечије играчке, бледи, симболи. А сва је наша нада с оне стране”.
  • Мостови имају најузвишенију сврху: спајају све што је супротстављено и растављено.
  • Судећи по Андрићевим делима, јасно је да је за њега сама лепота створеног трајна и неуништива.
  • Свако уметничко дело представља вредност само по себи и не може се копирати и присвојити.
  • Живот нема значаја ако се не искористи за рад, градњу, стварање.
  • Лепота спаја и зближава људе, без обзира на њихову различитост.
  • Уметничко дело, од општег значаја и добра, чини свог творца бесмртним.

ВЕЗИР - Изузетно су упечатљиво приказани разлози везирове унутрашње, психолошке, драме. С годинама у њему несавладиво расте страх, окреће се самоћи, а ноћна му је, и дневна, мора – мисао о тамници.


НЕИМАР - Незаобилазан је и лик безименог, анонимног, неимара, градитеља моста – „погнут и сед, а румен и младолик у лицу”. Андрић нам открива да је италијанског порекла и да је познат по мостовима у Цариграду. Кроз њега се види дубина уметниковог доживљаја сопственог дела. Престају свакодневне бриге; постоји само дело. Својим делом спасио се од заборава. Своју визију преточио је у камени мост који остаје трајно над пролазношћу жепске хуке. За својим се делом на одласку није ни осврнуо – остало је у његовом срцу и очима. Оболео од куге, умире у Стамболу, а за њим не остаје ништа – само дело по коме је упамћен.


ПОДЕЛА НА ЦЕЛИНЕ

  • Везир Јусуф Ибрахим – посрнуће због интриге и немилост
  • Сећање на детињство и одлука о изградњи моста
  • Неимар – безимени италијански уметник
  • Значај моста; корисно и лепо за све
  • Однос неимара према завршеном делу: одлази, а да се није ни осврнуо. Зашто?
  • Однос везира Јусуфа према саграђеном мосту: оставља мост без икаквог натписа о творцу
  • Ћутање је сигурност – везирова девиза
  • Писац и мост се препознају и споразумеју: написана је историја моста

НАЧИНИ ИЗРАЖАВАЊА

  • ПРИПОВЕДАЊЕ
  • ОПИСИВАЊЕ – Истиче се опис жепског моста:

„На свашта се могло помислити пре неголи на тако чудесну грађевину  у растргану и пусту крају. Изгледало је као да су обе обале избациле једна према другој по запењен млаз воде, и ти се млазеви сударили, саставили у лук и остали тако за један тренутак, лебдећи над понором. Испод лука се видело, у дну видика, парче модре Дрине, а дубоко под њом је гргољила запењена и укроћена Жепа. Дуго очи нису могле да се привикну на тај лук смишљених и танких линија, који изгледа као да је у лету само запео за тај оштри мрки крш, пун кукриковине и павите, и да ће првом приликом наставити лет и ишчезнути”.

„Он (мост) је, тамо у Босни, блештао на сунцу и сјао на месечини, и пребацивао преко себе људе и стоку. Мало-помало ишчезну посве онај круг разроване земље и разбацаних предмета који окружује сваку нову градњу; свет разнесе и вода отплави поломљено коље и парчад скела и преосталу грађу, а кише сапраше трагове клесарског рада. Али предео није могао да се приљуби уз мост, ни мост уз предео. Гледан са стране његов бео и смело извијен лук је изгледао увек издвојен и сам, и изненађивао путника као необична мисао, залутала и ухваћена у кршу и дивљини”.


Сва Андрићева дела о мостовима не говоре само о људским судбинама које су неодвојиве од мостова који су саграђени њиховим трудом и вољом, него је реч и идеалима уграђеним у вечиту лепоту мостова.

Цела приповетка осликава значај уметности; представља пишчево схватање уметности. Стварањем, уметник се укључује у вечност и успева да изађе из „уског круга… самоће… и бива уведен у простран и величанствен свет људске заједнице”. Сâм Андрић је записао: „Само неуки, неразумни људи могу да сматрају и да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, напротив, да је све оно што је човек мислио и осећао и радио нераскидиво уткао у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости”. Сврха уметности је у повезивању прошлости, садашњости и будућности, у повезивању „супротних обала живота, у простору, у времену, у духу”.


Погледај: Мост на Жепи (слика)


Иву Андрића је живот водио далеко од родне Босне. Између осталог, нашао се у Берлину, а у Политикином забавнику налази се занимљив чланак о његовом боравку у овом немачком граду:

Иво Андрић у Берлину: Тихи човек у оку урагана


Верујем да ће те занимати још један чланак из Политикиног забавника број 3184. Налази се на страни 44, написао га је Петар Милатовић. Чланак је посвећен Мимару Коџи Синану који је од Меке до Будима оставио бројне трагове времена процвата исламске архитектуре. Нама је, поред других грађевина, запала ћуприја преко Дрине…

МИКЕЛАНЂЕЛО ИСТОКА


За крај:

Мисли Иве Андрића