УВЕЛА РУЖА - Борислав Станковић
Увела ружа
Борисав, Бора, Станковић један је од најзначајнијих књижевника српског реализма. Рођен је у Врању 31. марта 1876. године, а умро је у Београду 22. октобра 1927. године. У родном Врању је завршио основну школу и матурирао је у врањанској гимназији. Рано је остао без родитеља, те га одгајила баба Злата. Године 1902. завршио је Правни факултет у Београду. Оженио се Београђанком Ангелином Милутиновић. Исте године је објавио једно од најпознатијих дела, драму „Коштана”, као и бројне приповетке. Следеће две године је провео у Паризу. По повратку у земљу, службује као цариник. Године 1910. објављује свој најпознатији роман „Нечиста крв”. Потом је био порезник и контролор државне трошарине у Бајлонијевој пивари. Пре почетка Првог светског рата запошљава се као чиновник Црквеног одељења Министарства просвете. Годину дана по почетку Првог светског рата прикључује се ратницима. Одлази из Београда и пред крај ове године селу породицу у Краљево, а он одлази у Ниш. Одатле иде у Црну Гору. У Подгорици су га заробили и одатле га Аустријанци одвоје у Дервенту. На срећу, пуштају га и одлази у Београд. Дешавања у Београду у време Првог светског рата описује у мемоарима „Под окупацијом”. Године 1920. наставља свој посао чиновника у Министарству просвете, али у Уметничком одељењу. Седам година касније, 22. октобра, умире. У овој години је објавио и свој роман „Газда Младен”.
Занимљивост:
Скривено је остало до данашњих дана право име и тачан датум рођења познатог Врањанца Боре Станковића. Током ослобођења Врања од Турака (1878) у пожару је изгорела и врањанска саборна црква Свете Тројице са свим црквеним тј. матичним књигама. Станковић је тако остао без крштенице, а без овог важног документа се и венчао 1902. године. Да је творцу „Нечисте крви” и „Коштане” крштено тј. право име Борис или Бориз, аутору Влатковићу скренула је пажњу Паша, Станковићева прва комшиница из детињства и јунакиња његових приповедака. И сам Станковић то потврђује и доказује тиме што је две своје песме „Другу”, и непознату, „За пролећње тихе и дремовне ноћи”, потписао као Борис. Овакво Станковићево крштено име Влатковић објашњава чињеницом да су у Врању за време Турака и непосредно пред ослобођење боравили бугарски свештеници који су имали задатак да и преко цркве шире бугарски утицај. Приликом крштавања деце они су кумовима и родитељима наметали бугарска имена, или их пак сами уписивали. Прва љубав Боре Станковића, такође је остала тајна јер је била „нечиста”, „родоскрвна”. Наиме, наш писац је био заљубљен у своју ујну Нушу. Та „инцестуозна љубав је била полазна тачка многих његових дела, сматра Влатковић, а сама Нуша се јавља као јунакиња његових приповедака и романа. Станковићева ујна Нуша била је жива и темпераментна жена. Својом сензуалношћу и сензибилношћу зрачила је око себе. О овој Бориној тајној љубави сведоче и његов најинтимнији друг из тог периода Петар Миленковић и мало позната књижевница из Врања Вука Поп-Младенова, која је великог писца лично познавала.
* Драгољуб Влатковић, историчар књижевности
О Бори Станковићу као књижевнику треба знати да припада реализму. Посебно је везан за патријархални свет старе Србије. Најпознатији је регионалиста у нашој књижевности, јер су његова дела углавном везана за родно Врање. Његова сабрана дела објављена су 1956. године.
Бора Станковић је ову приповетку написао 1899. године, када је имао 23 године према личном искуству које је записивао у свом дневнику. Према тим његовим записима волео је девојку Пасу. Одрасли су заједно. Веровао је да ће провести живот заједно, али се Паса удала за другога.
- ШАМДУД – шандуд, врста дуда пореклом из Шама у Сирији
- МИНТАН – врста горње мушке одеће
- БОШЧА – завежљај, женска марама за главу
- ПАС – струк
- ДОЛАП – орман
- АНТЕРИЈА – врста горње (мушке и женске) хаљине с дугим рукавима
- ШАМИЈА – танка марама разних боја којом жене повезују главу, повезача
- САХАН – метални тањир, послужавник на коме се доноси јело
- ЗАРФ – украшена метална посудица или чашица у којој стоји
- ДУДУК – врста пастирске свирале
- МИНДЕРЛУК – диван, софа, канабе
- ЧУПАВАЦ – врста постељног покривача, вуненог ћилима, јастука и слично са чупавим птицама
- ШАЛВАРЕ – дугачке широке женске панталоне
- ЂИПИТИ – скочити
- РАБОТА – одређена активност, делатност
Ову приповетку одликују:
- монолог;
- приповедање у првом и трећем лицу;
- хронолошко и ретроспективно приповедање;
- описивање или дескрипција;
- екстеријер;
- портрет.
Наравно, подсети се тумачења ових појмова јер ћемо о њима говорити на часу. Говорићемо и о контрастима у приповеци, па уочи примере ове стилске фигуре и запиши их. Подразумева се да ћеш записати и књижевнотеоријске одреднице овог дела, као и поделу приповетке на целине.
ДОДАТНИ ЗАДАТАК ЗА ВРЕДНЕ:
Напиши сажетак ове приповетке, али из Станиног угла.
Кад смо већ код приповетке, сети се:
приповетки / приповеци
Никако: приповетци.
Тумачење дела
Приповетка је исприповедана у првом лицу јер је реч о личним осећањима везаним за љубав. Јасно је истакнут монолог као начин приповедања, јер је само тако писац могао да дочара садржај снажно, сугестивно и убедљиво. У приповеци се смењују хронолошки и ретроспективни редослед. Љубав је приказана по реду дешавања, али има и доста погледа у прошлост када аутор говори о догађајима који су се раније догодили. Поред монолога, јасно се уочава и други начин приповедања: опис или дескрипција. Читаоцу је омогућено да ‘види’ младићеву кућу. Она је стара и гломазна. Широка је и некако сува. Заудара на чађ. Препознатљива је по високом зиду према улици. Капија је велика и стара, а на њој се налазе зарђале алке. Насупрот ове куће, приказана је девојчина кућа која је мала, приземна и скоро зидана. Није у потпуности окречена и као да се крије у дну баште. Пролазници само виде кров с новим црвеним цреповима. Јасан је контраст, али и симболика ових кућа. Помоћу ових описа, аутор дочарава разлику у друштвеном положају овог пара. Младић потиче из старе породице, док је девојка из породице скоројевића. Ради изразитије разлике, између ових кућа налази се и поток који одваја баште младића и девојке, а самим тим и њих. Разлици доприноси и слика дворишта. Наиме, младићева кућа је ограђена високим зидом, док девојчина кућа има само заваљени плот (ограду). Поред описа кућа, приказан је и Станин портрет. Чак их има два! Први портрет дочарава девојку у којој бујају младост и лепота. Лепо је обучена. У шалварама је и кратком танком минтану. Опасана је бошчицом. Хитро хода у лаким папучицама. Глава јој је повезана што је у складу са ондашњим обичајима. Аутор верно дочарава плаву лепотица са плавим крупним очима, бујном коврџавом косом, уским недрима и танким пасом (струком). Образи су јој бледи и дугуљасти. Сећаш се Хајдук-Вељка Петровића? Заувек је остала у младићевом сећању као обла, топла и мека са неким опојним мирисом, а очију пресвучених танком маглицом. Нажалост, други Станин портрет нуди слику психолошки и материјално посрнуле девојке. Од љубави није добила очекивану срећу и постала је сува, бледа и испијена. Њен глас је дрхтав. Гардероба јој је у складу са новим положајем. Минтан јој је поцепан, кошуља прљава, шалваре искрпљене. Коса јој и не наликује некадашњој. Стопала су јој пљосната и испуцала од тешког рада. Укочено и безвољно седи уза зид. Очи су јој пуне туге, а сузама исказује своју муку због неостварене среће и промашеног живота. Сада је оронула и измучена и представља праву „увелу ружу”. Након читања приповетке и размишљања о њеном садржају, њен метафорични наслов је у потпуности јасан.
Подсети се значења термина ФАБУЛА и СИЖЕ.
Фабула је скуп догађаја који су се десили у неком временском оквиру, док је сиже начин на који су ти догађаји приказани.
ТЕСТ
1. У наслову ове приповетке наговештен је основни мотив приповетке.
ДА НЕ
Образложи свој одговор.
2. Тема приповетке везана је за неки од следећих мотива. О ком је мотиву реч?
- природа
- трагична судбина љубави
- пролазност лепоте
3. Одреди који облик казивања преовлађује у следећем одломку:
Ви бесте са села, скоро досељеници. Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош. Отац ти и старија сестра умрли, а ти са мајком остала. Нешто од непроданих њива у селу, а нешто и од наднице твоје мајке, вас две живеле сте тихо и лепо. А ти беше увек од свију комшијски девојчица најбоље и најлепше обучена.
У наведеном тексту преовлађује:
- нарација,
- исповедање,
- дескрипција.
4. Одреди којим је стилом писао Борисав Станковић:
- хронолошким;
- романтичарским;
- научним;
- ретроспективним;
- реалистичким;
- административним.
5. Да би допринео сетном, носталгичном тону, писац ове приповетке користио је један од следећих глаголских облика:
- перфекат,
- аорист,
- приповедачки презент,
- имперфекат.
Објасни због чега се одлучио за тај глаголски облик.
6. Да ли је у приповеци приказан Станин лик или портрет? Одлучи се за један одговор, па образложи своје размишљање.