Жан Батист Поклен, познатији као Молијер, рођен је у Паризу 15. јануара 1622. године. Један је од најпознатијих француских књижевника, глумаца и комедиографа. Био је члан више позоришних група, а неке је и сам основао. Припада уметничком правцу класицизму. Његов отац је радио на двору као декоратер и имао је титулу краљевског собара, па није чудо што су сви очекивали да ће Молијер престићи оца у пословној каријери, поготово што се једно време и бавио тим послом. Међутим, Молијер се окренуо својој великој љубави: књигама и писању упркос томе што је желео да заврши право.

Мислио је да би му тај посао одговарао. Не постоји писани траг да је спровео ову своју идеју, бар што се тиче завршавања студија. Од Молијера се очекивало много, али он није могао одолети љубави према књижевности и писању.

Молијер је рано остао без мајке; имао је само 10 година. Завршио је чувени Клермонски колеџ у Паризу. Тамо је и научио латински језик, који је знао готово савршено.

Потпуно се окренуо својој страсти 1643. године када и почиње да користи псеудоним под којим ће постати познат широм света. Тада је имао 21 годину. Претпоставља се да је псеудоним настао према имену једног француског села. Неки чак сматрају да је псеудоним узео како његов отац не би имао разлога да се стиди. У то време ово занимање није било неко којим би се поносила амбициозна породица. Ипак се и његов посао везује за краљевски двор. Постао је краљевски комедиограф 1660. године. До тада је са позоришним групама обилазио Француску приказујући прерађене италијанске комедије. Прва његова позоришна дружина доживела је неуспех због великих дугова. Један дан је чак провео у затвору, али је неко платио дугове, па је ослобођен. Није остало забележено ко је платио дугове. Молијер је доживео и бројне непријатности са пријатељима. Неке од њих су везане и за Пјера Корнеја и Жана Расина, двојицу великана француског позоришта.

Исмевао је све што је ружно, почев од људске глупости, али и болест и смрт. Није пропуштао прилику да у својим делима исмеје мане ондашњег друштва. Ругао се предрасудама, лицемерју, дволичности, себичлуку… Није остављао на миру ни аристократију, па је чак исмевао и свештенство. Више је волео трагедије, али је ипак остао познат по комедијама. У јеку своје књижевне каријере писао је комедије које су садржале песму и игру.

Боловао је од туберкулозе. Неки мисле да је болест наследио од мајке, а неки да се њоме заразио у затвору. На својој последњој представи добио је напад кашља и почео да искашљава крв. То га није спречило да доврши представу.

Фотеља у којој је Молијер седео на последњој представи.

Исте ноћи, 17. фебруара 1673. године, умире. Није добио свештенички благослов, јер су га двојица свештеника одбила. Трећи свештеник је, нажалост, закаснио. Дуго је владало сујеверје међу позоришним глумцима да не треба носити зелену одећу у представама, јер доноси зло. У то време се глумци нису смели сахрањивати на гробљу. Његова удовица, Арманда Бежар, успела је да добије пристанак од краља, тако да је Молијер ипак сахрањен на париском гробљу, али у делу за некрштене бебе.

Арманда Бежар, Молијерова супруга

Његово тело је 1792. године пренето у музеј, а тек је 1817. године покопан на гробљу Пер Лашез, недалеко од Лафонтеновог споменика.

• Све о Молијеру (француски)
• Молијер (француски и енглески)
• Молијер (руски)
• Афера Корнеј-Молијер (француски)

Године 1960. откривен је астероид који је добио име „3046 Молијер”.

Године 1962. познати руски писац Михаил Булгаков написао је роман „Живот господина Молијера”.

Многа су његова дела позната, али су сигурно међу познатијима „Тврдица” (дело које ћеш читати у средњој школи), „Мизантроп” и „Тартиф”. Својим делом је утицао на многе ствараоце широм света, а код нас је јасно видљив његов утицај на Јована Стерију Поповића. И он је написао комедију „Тврдица” или „Кир Јања”, али се Молијеров утицај види и у другим његовим делима.

Ништа не вреди порекло кад човек нема врлине.

ОДЛОМЦИ

Ову комедију-балет у пет чинова Молијер је први пут приказао са својом позоришном дружином 14. октобра 1670. године на двору Луја XIV. Осим делова везаних за балет, ово дело припада прози према облику.

• Грађанин племић (француски)
• Грађанин племић (енглески)
  

Радња се дешава у Паризу, у кући господина Журдена који је и главни лик ове комедије. Има око 40 година. Потиче из трговачке породице, али жели да постане део аристократије. Волео би да и њега сматрају племенитим као што су прави племићи, његови идоли. Приређује велике гозбе и зове угледне људе не би ли од њих добио неко признање. Смешан је у својој жељи да их имитира. Учи плес, музику, филозофију… Суштински њега не интересује ништа од тога, али је жеља за успехом велика. Не жали новац и време. Отуда и потиче презрив разговор његових учитеља о њему. Додуше, не споре да је великодушан у плаћању њихових услуга. Занимљиве су и друге улоге: госпођа Жарден, Лусил (Жарденова кћи), Лусилин просац Клеонт, слушкиња Николија, удовица и маркиза Доримента, њен просац и гроф Дорант, наставници музике, плеса, мачевања и филозофије, кројач и његов шегрт и два лакеја. Сви они исмевају Журденов напор да постане неко други и на тај начин је Журденово помодарство још више истакнуто, као и његова жеља да од грађанина са доста пара постане племић.

У самом наслову овог дела крије се и занимљива стилска фигура. Оксиморон

Одломак је прочитан, Молијеров живот и дело ти је познат. Остала је само анализа 

Издвој комичне елементе. Посебну пажњу обрати на комику говора и понашања, али не заборави на однос између форме и садржаја говора.

Обрати пажњу на улогу слуга у делу и образложи је. Објасни сврху Николијиног смеха.

Анализирај Журденов лик. Уочи његове карактерне особине, али их аргументуј примерима из одломка. Наравно, најјасније се види да је Журден уображена незналица, наиван је, али и умишљен. Упркос богатству, он је смешан. Истакнута мана му је што се стиди свог порекла, а притом је прека особа која се очас посла наљути и прети. Упореди његов лик са Фемом из Стеријине комедије „Покондирена тиква”. Сећаш се да је и Јован Стерија Поповић, као и Молијер, исмевао покондиреност.

Размисли о овим делима у контексту данашњег времена. Покушај да одговориш на следеће питања:

• Како би нама изгледали савремени Фема и Журден?
• Чему би они тежили?
• Шта би желели да науче?
• Како би морали да изгледају и да се облаче уколико би желели да прате моду?

Ако ти је размишљање о овим питањима подстакло машту, напиши састав „Журден, наш савременик”

Већ смо се договорили да поновиш градиво о драмским појмовима. Ако желиш да провериш колико знаш, уради следећи задатак у свесци за домаћи рад:

Драмско дело је намењено ________________, али и извођењу на __________________. У драму као књижевни род спадају:

• _____________________;
•  _____________________;
• драма у ужем смислу.

Комедије се према комици коју носе у себи деле на:

• комедије _________________,
• комедије _________________,
• комедије _________________.

Драмско дело садржи у себи и визуелне (оно што се ______) и аудитивне елементе (оно што се __________).

У визуелне елементе спадају:

1. ______________________;
2. ______________________;
3. ______________________;
4. ______________________;
5. ______________________.

У аудитивне елементе спадају:

1. ______________________;
2. ______________________;
3. ______________________;
4. ______________________;
5. ______________________.

О усаглашавању свих елемената за постављање дела на сцену брине __________________, а његово тумачење дела зове се _____________.

_________________ (ремарке или забелешке) су део текста и обично се налазе у _______________ и штампане су __________ словима. Захваљујући њима, режисер, ______________ и ______________ могу да замисле простор и понашање ликова.

---

Зрнца песка чине планине, тренуци чине године, а ситнице цео живот.

---

Што више некога волимо, то мање треба да му ласкамо.

---

• „Грађанин племић” премијерно у Београду (Политика онлајн)