ПИСМА ИЗ ИТАЛИЈЕ - Љубомир Ненадовић

Љубомир Ненадовић потиче из једне од најугледнијих породица у Србији. Погађаш да је реч о породици Ненадовић из Бранковине код Ваљева. Пуно тога се зна о овој породици још од Првог српског устанка. Сећаш се двојице браће, Јакова и Алексе Ненадовића? Љубомиров деда је управо Алекса Ненадовић, кнез ваљевске нахије. Већ ти је јасно да је Прота Матеја Ненадовић отац Љубомира Ненадовића. Љубомир је рођен 1826. године у Бранковини. Прота је сина школовао на престижним европским универзитетима, те не треба да те чуди што је Љубомир Ненадовић један од најобразованијих људи свог времена. Пошто је потицао из тако угледне и добростојеће породице, имао је прилику да путује по Европи и трага за знаменистостима које су окупирале његову пажњу. Почео је са писањем још у школским данима. Многа је дела створио за готово 50 година књижевног рада. За живота је био цењен као књижевник. Волео је о себи да мисли као о песнику, али је остао најпознатији по путописима. Његови најпознатији путописи су:

  • Писма из Италије
  • Писма из Немачке
  • Писма из Швајцарске
  • О Црногорцима

Једно време је био и уредник листа „Шумадинка”, али то већ знаш Smile

Можда ће ти бити занимљива једна анегдота везана за Љубомира Ненадовића:

Милица Стојадиновић Српкиња била је заљубљена у Љубомира Ненадовића, кога често спомиње у свом дневнику „У Фрушкој гори”. Своју жељу да за њ пође она саопшти једној старој госпођи, која је у то доба била веома утицајна у Београду. Госпођа се прими проводаџилука, и после неколико дана поче о томе говорити Ненадовићу. Љуба се стаде врпољити и тражити начина како да захвали на понуди – кад госпођа рече: „То ће бити красан пар: Ви паметни – она паметна”. Њему сину мисао па похита да каже: „Али, госпођо, где сте видели да су двоје паметних кућу окућили!? То не бива – једно треба да је мало онако…”

Као што је познато, Љуба је остао нежења, а Милица неудата.

Захваљујући страни Антикварне књиге, можеш прегледати целу књигу.

Обрати пажњу: постављено издање је из 1907. године.

ПИСМА ИЗ ИТАЛИЈЕ

Pisma iz Italije 1

ПИСМА ИЗ ИТАЛИЈЕ

(одломци)

Можеш прегледати и презентацију моје колегинице Ксеније Суђић.

Верујем да ћеш уживати.

Сигурно те је значење неких речи у одломку  збунило. О њима ћемо више причати на часу, а за сада погледај значење следећих речи:

  • ЧИБУК – врста луле
  • ВЕРИГЕ – ланци у сеоском домаћинству изнад огњишта; овде – ланци у цркви
  • СЕРДАР – звање у црногорској војсци

КЊИЖЕВНИ РОД: научно-популарна књижевност

КЊИЖЕВНА ВРСТА: путопис у епистоларном облику (латинска реч, епистола = писмо)

ТЕМА одломка је пишчев сусрет са Његошем у Напуљу.

ИДЕЈА одломка и целог путописа је жеља писца да овековечи свој пут кроз Италију, с посебним местом за сусрет са Његошем у Напуљу.

Већ у самом одломку налазе се неке поруке:

  • „Црногорци не љубе ланце!”
  • „Србија коју је слобода родила, само са слободом мож напред ићи”.
  • „Странци нас могу звати како желе, важно је да у нама поштују људе и нама је драга слобода и просвета као и њима”.
  • „Оно што у самом себи нема осећања, побуђује у гледаоцима само варљива осећања”.
  • „Ма колико да су ствари лепо и живо изведене, све је то мртво и хладно”.

Поруке би могле бити и:

  • Народу су најважнији просвета, слобода и срећа.
  • Свуда пођи, кући дођи.
  • Знаменити људи и њихова дела се не заборављају.

*** Смисли и ти неколико порука.

Овај одломак је везан за италијански град Напуљ, а радња се дешава 1851. године. Што се тиче ликова већ ти је јасно да су главни ликови сâм писац и Петар Петровић Његош.

Његош је приказан као образован и обавештен човек радозналог духа. Не крије своју љутњу због робовања и не стиди се да покаже бол због тога. Истакнута је његова везаност за Косово. Његове мисли о слободи није тешко уочити и разумети. Врло је уверљив у наступу и не крије да је за њега слобода смисао живота, а да само неговање културе може довести до видљивог напретка.

Што се тиче његових биографских података, већ смо о њима говорили када смо анализирали одломак из његовог најпознатијег дела „Горски вијенац”. Рођен је 1. новембра 1813. године у црногорском селу Његуши. Био је владар Црне Горе, владика и велики књижевник. Свим срцем се залагао за ослобађање земље од Турака. Колико је било у његовој моћи, унапредио је услове живота у Црној Гори, а једна од звезда водиља у раду му је било и приближавање Европи. Поред помињаног епа, познати су и његови епови „Луча микрокозма” и „Лажни цар Шћепан Мали”. Нажалост, боловао је од туберкулозе. Безуспешно се лечио у Италији. Надао се да ће му блага медитеранска клима помоћи да оздрави. Али није… Умро је млад, у 38. години, 19. октобра 1851. у Италији.

Када се сетиш начина изражавања, неће ти бити тешко да поделиш овај одломак на целине:

  • Опис Напуља, напуљског залива и Везува = описивање или дескрипција > пејзаж
  • Пишчева задивљеност Његошем = приповедање или нарација
  • Доживљаји са Његошем (Његош и Ненадовић) (Његош и енглески лорд) (Његош и амерички вицеадмирал) = приповедање или нарација

Посебну пажњу посвети симболици ланаца који се помињу у одломку. Јасно ти је да ланци представљају ропство и тамницу. По ономе што знаш о Његошу, јасно ти је да њему није падало на памет да љуби ланце, јер је њему то било равно мирењу са ропством у коме се налазила његова земља. Јасно је њему било да су ланци које је требало да пољуби светиња италијанског народа, али је њему слобода изнад свега и није могао љубити предмете који су га подсећали на ропство.

СИМБОЛ – ЛАНАЦ – симбол ропства и тамнице

ПУТОПИС је научно-популарно дело у коме писац описује неку земљу и људе у њој онако како их је доживео. Предмет путописа су природа, насеља и историја једне земље, људи и начин њиховог живота, догађаји који су се писцу десили, сусрети са људима, размишљања о свему што је видео и доживео. Путописи због свог садржаја могу бити значајни за научна и културна истраживања. О њиховој уметничкој вредности не треба много говорити. Јасно је да лични став и размишљања аутора као и његово поетско виђење људи и природе оставља велики утисак на читаоце. Путопис често има сличности са дневником јер је ипак реч о белешкама које се записују из дана у дан. Има сличности и са биографијом јер писац описује свој живот, време и средине у којима је живео и радио.

Постоје више врста путописа, у зависности од тога на шта је концентрисана пажња онога ко ствара путопис:

  • географски
  • културно-историјски
  • етнографски…

Сети се да смо у шестом разреду читали одломак „Буре” из дела „Писма из Норвешке” Исидоре Секулић. Кроз даље школовање срешћеш се и са другим путописима, а свакако треба издвојити два: „Градови и химере” Јована Дучића и „Африка” Вељка Петровића.

Више о делу и Његошевом лику можеш прочитати на страни Боске.рс:

Писма из Италије

Од помоћи ће ти бити и страна Он-лајн КЛУБ ЧИТАЛАЦА.

Писма из Италије

П.С. Не мораш се плашити задатка који се налази на тој страни Smile

Можеш прочитати и занимљив текст на страни Српског наслеђа:

С поверењем, чашћу и неизмерном љубављу

Знам да има времена до твојих студентских дана, али можеш још сад погледати како студенти анализирају дела. На страни Студенти.рс налази се текст:

Српски романтизам (Љубомир Ненадовић)

Мало граматике за крај Smile

1. Следеће именице разврстај по значењу: здравље, камење, девојка, вожња, шећер, књига, Љубомир, љубав, ходање, осмак, вода, Његош, Ужице, старост, старац, лишће, петица, пилад, кућа, Црногорац, дан.

2. Одреди падеже следећих речи: (о) Србији, из Србије, он, (на) Турке, (на) Косову, дипломати, собом, ноте, Европи, слобода.

3. Напиши које су гласовне промене извршене у следећим речима: српски, ланци, гледаоци, познаници, јачи, кажњен, здравље.

4. Гласове из Његошеве реченице „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом”, разврстај по звучности, месту изговора и начину постанка.