НОЋ И МАГЛА - Данило Киш

НОЋ И МАГЛА, Данило Киш

(преузми цело дело)

ОДЛОМАК

 Радио-драма

(Јутјуб)

ДАНИЛО КИШ – српски књижевник; дописни члан САНУ-а; преводилац са француског, мађарског и руског; превођен на друге језике; Рођен у Суботици, а умро у Паризу; отац Едуард Киш, мађарски Јеврејин и мајка Милица Драгићевић, Црногорка. До 1942. живео са родитељима у Новом Саду, где је похађао први разред основне школе, а затим је прешао у Мађарску, у очев родни крај, где је завршио основну школу и два разреда гимназије. Након одвођења оца у Аушвиц 1944, са остатком породице је репатриран у Цетиње посредством Црвеног крста. Тамо је Киш живео до краја свог школовања. На Филозофски факултет у Београду уписао се 1954, а у септембру 1958. је као први студент дипломирао на катедри за Општу књижевност. Венчан за Мирјану Миочиновић; након развода брака живео је са Паскал Делпеш до смрти. Умро је у Паризу, где се једно време и лечио. Сахрањен је у Београду у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Дела: „Башта, пепео”, „Рани јади”…

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

  • OFF – технички израз којим се назначује да се глумац не види, али да се чује његов глас. Зато се и каже да говори из Off-а)
  • ШТУЦОВАНИ – подсечени
  • БУБОТКА – чврга

РАЗМИСЛИ О СЛЕДЕЋЕМ…

  • Симболика наслова
  • Сусрет после двадесет година
  • Аутобиографски елементи
  • Лик учитељице некад и сад (на основу овог дела и приповетке „Док ми бишту косу”) / ЗА РАДОЗНАЛЕ: преузми Smile
  • Младић – лик без имена. Зашто?
  • Исти догађаји и ликови – различита сећања
  • Време – неумитност остављања трагова
  • Дијалози без правог слушања
  • Утисци о Кишовом делу – горчина и мука сећања

ТЕЛЕВИЗИЈСКА ДРАМА

  • Драма замишљена и директно писана за телевизију;
  • Другачија од драме за позориште или за филм;
  • Има мало ликова;
  • Само један догађај;
  • На самом почетку је гледалац уведен у центар збивања;
  • Нема споредних прича;
  • Све је на једном месту и у што краћем времену;
  • Нема групних сцена;
  • Лик се наглашава тако што је видљивији од другог;
  • Може се и изоловати лице једног лика у односу на друге;
  • Сцене се смењују полако;
  • Нема брзих измена унутар сцена;
  • Поента је у ономе што се чује (говор, звукови) или не чује (тишина, ћутање), а не у ономе што се види.