ОТАЏБИНА - Ђура Јакшић
О животу и делу Ђуре Јакшића можеш више сазнати читањем чланка о њему на интернет-страни „Поета”:
Ваљало би издвојити следеће податке:
- Рођен је 1832. године у Српској Црњи, у Банату.
У гимназији почињу Јакшићеве прве невоље. Намењен му је био свештенички позив и достојанство, а он је већ у првом разреду гимназије био један од најгорих ђака. Отац га је строго кажњавао, дајући га два пута на изучавање трговачког заната. Оба пута је побегао кући, преклињући оца да му опрости и дозволи му да поново покуша у гимназији. Обећава да ће марљиво учити. Оцу је било јасно да му син није ни за свештенички ни за трговачки позив, једина два угледна занимања међу Србима у Војводини. Због тога се забринуо за судбину свога сина. Срећом, Ђура се заинтересовао за сликарство. Отац се понадао да би његов син могао да постане „молер”. Молер је тада код војвођанских Срба био општи назив за сликаре, односно, молере од заната. Произилазио је из тога што су се многи сликари бавили осликавањем цркава – иконописањем. Од те професије могло се како-тако живети, мада није уживала друштвени углед код грађанског сталежа тога доба. „Још када би се добро оженио и добио у мираз које јутро земље”, размишљао је Ђурин отац, „могло би се добро живети”.
- Његова велика љубав је сликарство.
- Учио је сликарство код приватних сликара, а онда у Бечу и Минхену.
- Био је учитељ и наставник цртања по Србији.
- Често је живео у тешким материјалним условима.
- Отпуштали су га из службе, прогањали и хапсили.
- Основна особина му је била меланхоличност, али и плаховитост и бунтовност.
- Стварао је песме, приповетке и драме.
Године 1873. почео је да пљује крв. Није се лечио него је после сваког напада кашља и пљувања крви, трпао шаку соли у уста. Једном је лекару који га је упитао зашто се не лечи и докле мисли тако, одговорио: „Тако ја, мој докторе, биће скоро двадесет година!”, осмехнуо се и додао: „А мислим тако још једно двадесет година”. Када је избио Први српско-турски рат 1876. године, иако болестан, тражио је да га пошаљу на дринско бојиште као дописника.
У писању с ратишта увредио је неког генерала, који га је тужио и још послао своје батинаше да пребију болесног песника. Претукли су га до крви једне вечери док се враћао кући. Ђура се од тога није никада опоравио. Док је лежао на самртничкој постељи, посећивао га је највише Змај који је читаве сате проводио с њим у разговору, а и непознати људи, желећи да стегну руку великом песнику.
- Умро је у бунилу 17. новембра 1878. године.
Његова породица није имала новац за сахрану. На дан сахране слегло се пола Београда у скадарлијску Циган-малу. Комшије су се чудиле: „Зар је толико био познат тај њихов тихи и болесни комшија?”
Занимљивост:
- Љубави српских писаца: Ђура Јакшић (Wannabe Magazine)
Треба да знаш да је Ђура Јакшић изразити представник романтизма код нас. Знаш да је романтизам књижевни правац који претходи реализму.
РОМАНТИЗАМ = књижевни покрет (правац у књижевности) с почетка 19. века, настао као супротност класицизму; предмет уметности је свет човекових осећања, однос човека и природе, ирационално, маштовито, космичко, далеко, митско, симболично. Романтичари се инспиришу народном уметношћу, средњовековним добом, мистиком… Честе теме романтизма су биле: љубав, родољубље, национална прошлост… Ликови књижевних дела овог правца нису довољно уверљиви, идеализовани су, црно-бели.
Романтично је фантастично, чудесно, осећајно = субјективан став према стварности. Реч је о стваралачком поступку који бира таква средства изражавања која јаче емоционално делују на машту. Тон и стил су често узвишени.
Представници: Петар Петровић Његош, Јован Јовановић Змај, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Лаза Костић…
ПЕСМА
Ова песма је настала у време борбе за ослобођење од Турака. У Херцеговини је 1875. године избио Невесињски устанак, што је било непосредно пред Српско-турским ратом у Србији (1876 – 1878). Те 1875. године настао је часопис „Отаџбина”, а Ђура Јакшић је уреднику обећао истоимену песму за први број. Никако није доносио ту песму. Једном приликом су се уредник и песник срели у београдској кафани „Дарданели”. Више није било врдања и песник је за двадесетак минута написао песму. Наравно, песник је песму написао за овако кратко време пошто су се излила његова родољубива осећања.
Први задатак
Напиши све асоцијације које имаш када чујеш реч ОТАЏБИНА.
Други задатак
Погледај слике Ђуре Јакшића:
Ако те занима, прочитај анегдоту у вези са овом сликом:
Ђура Јакшић је привремено боравио у Кикинди. Данима је самовао, а вечери је проводио у крчми „Код белог крста” у којој су често биле и крчмареве ћерке Мила и Ана. Намеравао се Милом и оженити, али није имао храбрости да јој то и каже. Ваздан је цртао своју изабраницу; напамет је то радио… Међутим, долази позоришна дружина из Новог Сада. Њен главни редитељ и драматург био је Ђура Ђурка Рајковић. Песму „Мила” показао је ником другом него баш њему. Ђура Јакшић није знао да су они већ у љубави. Рајковић је Бога молио да Јакшић не објави песму, али је он објавио под псеудонимом „ТЕОРИН”. Други Ђура већ удесио и женидбу. Рекао је Јакшићу да више не слика његову вереницу. Ђура Јакшић одлази у Нови Сад, па у манастир Крушедол да се закалуђери. Тада и пише песму „Искушеник”.
А шта је било са Милом?
Ступила је у позоришну дружину, али је играла само епизодне улоге.
„Ви је Београђани сви знате и видећете је сутра на погребу Јакшићевом”, огласио је Нушић у свом запису, објављеном 20. октобра 1907. године, дан пре преноса посмртних остатака Ђуре Јакшића, његове супруге Тине и сина Белуша са Старог на Ново гробље у Београду.
Мила никада није схватила величину Ђурине љубави; ни после песникове смрти. Све до пред смрт говорила је о њему као о боему и пијаници. Тиме се ваљда тешила што није пошла за њега. Умрла је у дубокој старости, тридесет и осам година после Јакшића, а четрнаест година након смрти мужа.
Нама је остала Јакшићева слика, право ремек-дело, „Девојка у плавом”, а песма „Мила” налази се у збиркама поезије, живи у народу, пева се у крчмама, на естради, телевизији, иако је настала пре толико година.
Прочитај и ове песме Ђуре Јакшића:
Сада можеш урадити задатак на страни 111. који се налази у твојој Читанци под насловом „Радионица”. Своја запажања пиши у свесци за домаћи задатак.
Трећи задатак
Подразумевам 
да ћеш написати основне податке о Ђури Јакшићу, одредити тему, идеју и поруке песме. Треба да знаш да ова песма обилује бројним језичко-стилским средствима. Не мораш их тражити, већ се послужи готовом анализом:
Језичко-стилска анализа песме
НАПОМЕНА: Може се удружити вас троје-четворо и радити заједно задатке. Наравно, све што пишете, мора се налазити у свескама свих вас.