Сергеј Александрович Јесењин (1895 – 1925)

Један од најпознатијих руских песника.  Поред ове песме, познат је по песмама „Песма о керуши”,  „Бреза”, „Крава”, „Русија”… Написао је поеме „Ана Сњегина” и „Црни човек”, а упечатљива је и његова збирка песама „Исповест мангупа”. Познат је као песник посвећен сеоским темама, мада је писао и о природи, љубави и неким филозофским мотивима. Увео је неке нове метафоре и поређења у руску поезију, али је јасно да је много тога у његовом делу слично Пушкиновом. Под утицајем Октобарске револуције писао је и дела о пропадању руског човека.

Нажалост, хвата се под руку с алкохолом, јер није могао да се носи са песимизмом и разочарањем у живот, те му се живот окончава рано, у 30. години, самоубиством  у хотелској соби.

• Више о Јесењину  (Википедија)
• Песме Сергеја Јесењина  (Поета)
• Сергеј Јесењин  (Знање. орг)
• Поета руске душе (фељтон у 13 наставака у Вечерњим новостима)
  

Песма „Писмо мајци” настаје годину дана пре песникове смрти (1924). Окосница песме су мајчина осећања око којих се смењују сви остали мотиви песме. Лирски субјекат исказује своја најдубља осећања према мајци и према животу уопште. Читаоцу је јасно да долази до преплитања између две личности: личности лирског субјекта и личности самог песника. Истакнуто је да син о коме је реч у песми води битку са тешким, песимистичким осећањима и да је кренуо путем који не води у боље сутра. Из сваке речи извиру дубока, топла и искрена осећања према мајци, али без обзира на њу и сећања из детињства, повратка нема. Иако је у вртоглавом кругу кафанског живота, сâм каже: „Нисам тако очајна бекрија да не видим тебе, а да мрем”. Очита је синовљева љубав према мајци, али и потајна свест да се крај живота приближава.

ПЕСМА

• Писмо мајци (казује Иван Босиљчић) (Јутјуб)
• Писмо мајци (Јутјуб)
  

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

• ЗАРИТИ – сијати, сјати, блештати
• НЕИЗРЕЧНИ – неизрецив, речима неописив
• ТАЈИТИ – крити, сакривати
• ЗЕБЊА – бојазан, забринутост, притајени страх
• ТУЖИТИ – туговати, бринути
• КАФТАН – дужи чојани капут (ЧОЈА: врста тканине)
• КУТ – угао
• ИЗ ТИЈА – из потаје, из дубине
• БЕКРИЈА – момак весељак, чест гост кафана
• РАЗДАЊЕ – раздањивање, свитање, зора, јутро
• ЛЕТО – овде: година
• ЗБИТИ СЕ – догодити се, десити се
• БДЕТИ – бити будан, не спавати

Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο

КЊИЖЕВНИ РОД – лирика / лирска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА – елегија (тужна песма)

ТЕМА елегије је јасна: мајчина љубав и бол узвраћена топлим синовљевим осећањима, иако је он на прекретници између живота и смрти.

ИДЕЈА елегије је величање мајке као централног бића у животу сваког појединца.

ПОРУКЕ елегије су:

• У најтежим животним ситуацијама, сетимо се мајке, сигурности и снаге сваког појединца.
• И у детињству, ништа се не сме подразумевати.
• На лепим речима не треба штедети.
• Мајчина љубав и брига су свакодневно осећање, без паузе и одмора.
• „Ти једина радост си ми, мајко, и једини неизречни сјај”.
• Највећа ноћна мора сваког родитеља је болест и смрт детета.
• Родитељски дом је сигурно уточиште коме сви прибегавају у тешким тренуцима, а посебно је јако уз сећања на дане детињства, без брига и проблема.
• Сваки је проблем пролазан и не треба му приступати као вечној, нерешивој муци.
• Од доброг има боље, од горег постоји још горе.

ПРВА СТРОФА

Песник је зачуђен да је његова старица још жива, али само констатује да је он сâм жив. Контраст (антитеза) огледа се у старици наспрам младића за кога је нормално да је још увек жив. Благосиља је да сија њена колибица, уточиште и сигурност, и све оно неизречено у вези са њом што се некада само подразумевало.

ДРУГА СТРОФА

Писмо као средство комуникације  Све је у вези са његовом мајком само ишчекивање и брига. Излази на друм као у шетњу (поређење): полако, са зебњом, са ишчекивањем… Што од старости, што од бриге, што од наде (ако дозволи времену да ради за њу, жељно очекивани син ће се појавити).

ТРЕЋА СТРОФА

Плави сутон није случајно одабрано доба дана. С доласком ноћи, све муке и болови су израженије, непрестано се умножавају. Мајка се моли пред истом сликом (иконом) у истом углу собе, а у срцу јој је једна мисао и једна слика – њен љубљени син. Ноћна мора сваке мајке је момачки живот њеног сина: кафане у спрези са алкохолом у себи крију сталну претњу: смрт најдражег бића. Метафора „Ударио нож сред срца љут” не даје могућност преживљавања. Мајка зна шта би радила са синовљевим ранама, али је смрт детета најтеже животно искушење родитеља.

ЧЕТВРТА СТРОФА

Син саветује мајку да се смири у дубини душе. Мора се изборити са грозним бунилом и немим јадом. Метафоре за тешка суморна размишљања и муку коју нема с ким поделити (што од самоће, што од срамоте). Ради риме, долази и до инверзије: јад нем. Признаје да је бекрија, да му прија кафански живот, али није толико на дну да би заборавио њу. Пре смрти, које је дубоко свестан, обећава да ће прво видети њу, своју мајку.

ПЕТА СТРОФА

Лирски субјекат одлично зна када је био срећан. Позитивна, нежна осећања има само при сећању на детињство и свој дом. Једина му је жеља да заборави на све проблеме, а верује да ће се то десити када се врати дому свом. Дубоко се нада да ће га тада проћи „јад, црн, неизбежан” (инверзија). Епитет НЕИЗБЕЖАН већ указује на неумитност и неумољивост судбине. Песимизам је узео мисли и осећања лирског субјекта под своје.

ШЕСТА СТРОФА

Није случајно што лирски субјекат верује да ће се вратити баш у пролеће, када олистају гране њихове баште. Симболика пролећа је јасна: све се буди, почиње испочетка, нада постоји. У садашњим проблемима, све би дао да му је највећи проблем онај некадашњи: мајчино буђење у свитање. У овом поређењу види се да је прошло осам година од тог доба, што је прави контраст садашњој ситуацији и осећањима лирског субјекта.

СЕДМА СТРОФА

На крају, лирски субјекат моли мајку да својом бригом не изазива и не призива оно што се још није догодило, мада се види и његово веровање да наде нема. Свестан је губитка вере у живот, иако је тако млад. Уморан од живота, излаз види у само једном решењу. Строфа (и читава песма) завршава се метафором „живот што не бди”. Двојако се може разумети ова метафора:

• Живот је само један, и треба га живети.
• Живот стално доноси невоље; нема уљуљкивања у лажне наде.

Пуна је значења и метафора – одсањани шумор. Снови одзвањају у нама, мешају се са протеклим лепим сећањима, али се чују некако у даљини, као шумор (ономатопеја) Одсањани – одступање од ЈСПЗ !

ВЕРСИФИКАЦИОНИ ЕЛЕМЕНТИ ПЕСМЕ

Песма садржи седам катрена (строфа од четири стиха). Стихови су углавном од девет слогова, мада се пронађе и по који од десет. Рима је укрштена (римују се први и трећи, други и четврти стих).

На први поглед, стихови су само речи упућене мајци, али се дубљим анализирањем уочавају описни (дескриптивни) елементи. Огледају се у опису психолошких карактеристика лирског субјекта и његове мајке, али и у опису куће која нуди сигурност и утеху.

Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο

Било би штета да се не упознаш са Јесењиновим незаборавним делом.

Можеш је и чути - Песма о керуши (Јутјуб) или прочитати – Песма о керуши (Flickrs).

Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο Ο