МЕМОАРИ - Прота Матеја Ненадовић
О животу и делу Проте Матеје Ненадовића:
Више о Бранковини.
Погледај и слике - Бранковина.
На страни Архива Србије можеш погледати: МЕМОАРИ Проте Матеје Ненадовића
МЕМОАРИ
(одломак)
МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ
⁄ СОВЕСТ – савест
⁄ ХАТ – коњ
⁄ ДАХИЈЕ – Турци, одметници од турске власти
⁄ МУСЕЛИМ – турски чиновник
⁄ НАХИЈА – област, општина, регионална територијална издвојена јединица
⁄ ТЕФЕРИЧ – забава, гозба, провод у природи, излет
⁄ КОНАК – преноћиште
⁄ ЗАИР – храна, намирнице
⁄ ТЕФТЕР – бележница, свеска, нотес
⁄ ПРЕТВОРНО – лажно, притворно
⁄ СИНЏИР – оков, ланци
⁄ ЕКМЕЏИНИЦА – пекара, радња за производњу хлеба
⁄ БЕГАТИ – бежати
⁄ ПИР – част, гозба
⁄ ЈЕРБО – јер
⁄ ЏЕБАНА – муниција
⁄ ГЛОБА – порез, намет
⁄ ОБРЕЋИ СЕ – обећати
⁄ БАЗРЂАНБАША – старешина који наплаћује царину, турски цариник
⁄ ПОЗОРЈЕ – представа
⁄ ЧАРДАК – турски, део дворца
¤ ¤ ¤ ¤ ¤ ¤ ¤ ¤ ¤
¤ КЊИЖЕВНИ РОД: епика / епска поезија
¤ КЊИЖЕВНА ВРСТА: мемоари
¤ ТЕМА одломка је историјски догађај, познат као „сеча кнезова” / сеча протиног оца, Алексе Ненадовића, и Илије Бирчанина, коју је организовао Фочић Мемед-ага / сећање и успомене на историјске догађаје и збивања у којима је учествовао и сâм Прота / смрт Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина у „сечи кнезова”.
¤ ИДЕЈА одломка и читавог дела јесте пишчева жеља да овековечи за будућност ондашње историјске догађаје којима је био сведок и очевидац, а често и учесник у њима.
¤ ПОРУКЕ овог одломка су:
- Непријатељу никада не треба веровати.
- На прошлости свога народа треба се учити храбрости, поштењу и јунаштву.
- Не треба брзати у одлукама.
- Свако би требало да пожели часну смрт.
- Основни циљ сваког човека треба да буде мирна савест и миран сан.
- Нико није добио за право да узима другоме живот.
- Не треба се у срећи гордити ни у несрећи очајавати.
- Једна од ретких животних вечности јесте променљивост.
ВРЕМЕНСКА ЛОКАЛИЗАЦИЈА: предвече, 23. јануар 1804. године
МЕСНА ЛОКАЛИЗАЦИЈА: ваљевска нахија
МЕМОАРИ
(научно-популарна или документарна књижевна врста)
¤ Назив МЕМОАРИ од латинске речи memoria, памћење, сећање, успомена, односно, француске речи memoire са истим значењем. Историјско-књижевна дела у којима нека значајна личност говори о прошлом времену, водећи рачуна о поштовању историјских чињеница, али и захтева књижевности. У тим збивањима је био или учесник или очевидац. Епско дело у коме писац по сећању приповеда о својим доживљајима и запамћеним догађајима. Код нас су познати мемоари:
- Симо Матавуљ „Белешке једног писца”;
- Прота Матеја Ненадовић „Мемаори”;
- Симеон Пишчевић „Мемоари”…
ЗАНИМЉИВОСТ: Пре 200 година почела је да ради прва српска влада. Прота Матеја Ненадовић у својим „Мемоарима” описује те устаничке дане. О томе више можеш прочитати на страни Политикиног забавника:
Како је Ђурица отишао из совета
Захваљујући Антологији српске књижевности, не можеш рећи да нигде нема књиге 
МЕМОАРИ, Прота Матеја Ненадовић
Можеш почети са одломком из прве главе. Чисто да видиш да ли ће ти се допасти цело дело
