ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА - народна песма

ОДЛОМАК

Упркос одломку који се налази у твојој Читанци, било би лепо да прочиташ целу песму (страна Народне библиотеке Србије) како би ти било јасније време опевано у песми:

ЦЕЛА ПЕСМА

За почетак, обнови градиво о подели књижевности према аутору и облику. Обрати пажњу на поделу народне књижевности, а посебну пажњу обрати на поделу епске народне поезије.

Јасно ти је да се буна односи на Први српски устанак, 1804. године. Није тешко подсетити се обести силника – седам дахија који су се осилили после раздора међу Турцима, намета и глоба, опште несигурности и бесправља који су обележили ово време.

Први српски устанак (Знање.орг)

О Филипу Вишњићу је важно да знаш да је остао запамћен као хроничар једног времена и слепи народни певач и песник. Рођен је у кући Вилића 1767. године у Босни, у селу Трнави, у Босанском Подрињу. Презиме је добио по мајчином имену. Остао је слеп у осмој години када је прележао велике богиње. Упркос томе, путује, пева песме и проси како би преживео. Оженио се на дринском ратишту девојком Бијелом 1798. године, у време Првог српског устанка. Стално је путовао, али се најдуже задржао у Ноћају, чак три године, од 1810. до 1813. Неуморно је обилази ослобођене крајеве Србије певајући песме о устанку не би ли охрабрио уплашени народ. Слом устанка 1813. године затекао га је на Равњу, те преко Саве бежи са породицом у село Грк, данас Вишњићево. Умро је 1834. године. Сељаци су га сахранили на своме гробљу и на крстачи од храстовине урезали му гусле. На гранитном споменику уклесани су стихови Змајеве песме:

Благо гробу и у тами што се сјаји

где кандило припаљују нараштаји

кандило је жар што српске груди краси,

Вишњић га је чув’о да се не угаси.

Ми ти гробу камен дасмо, то и можемо,

венац прави твојој слави јоште дугујемо.

Pocetak bune 1

Остао је запис и о изгледу Филипа Вишњића:

„Спреда грубо, кошчато и оспичаво лице са густим, јаким брцима до рамена и раскуштраном стрејом обрва над празним дупљама; широко масивно чело са ћелом до половине темењаче, а одатле дуга риђа и проседа коса у валовима пада по плећима. Ничега ту није било неуобичајеног, али је све деловало изузетно. Код Филипа се све чинило појачано због његова нагрђена лица, стаса вишег од средњих људи и веома широких прса и због његова занимања. Кад такав седне и запева, усредсређени погледи посматрача постепено га издвајају из гомиле присутних и разграњавају до невиђена човека”.

Што се тиче вредности његових стихова, она је несумњива. Наш нобеловац Иво Андрић записао је да је овај слепи песник створио стихове којих се ни Шекспир не би постидео. Вредност ове песме осетио је и сâм Јернеј Копитар, те је почетком 1818. године превео на немачки језик.

СНАГА ВИШЊИЋЕВЕ ПЕСМЕ

„И кад би усредсређеност достизала осетљивост жице пред прскање, певач би оштро забацио главу, дигао густу копрену обрва, свијајући је у лукове, а беле празне очне дупље испуниле би се одсјајем унутрашњег жара и везале за само њима видљиве слике између звезда и ограшја. И тад би, за све изненадна, иако толико очекивана, вриснула реч. Нова, велика реч времена. То је буна рађала свог песника…”

Филип Вишњић – певач и песник (Пројекат Растко)

Ово је једна од најпознатијих, најлепших и најразвијенијих епских песама о борбама за ослобођење Србије. Сматра се да ју је испевао слепи гуслар Филип Вишњић, од кога ју је Вук и забележио уз помоћ Лукијана Мушицког с пролећа 1815, боравећи у манастиру Шишатовцу. Ова песма опева збивања која претходе Првом српском устанку. Није тачно установљено кад је Вишњић испевао ову песму, да ли првих година устанка, док је још био у Босни, или 1809. по преласку у Србију. По неким претпоставкама, учинио је то тек после 1813. пошто је прешао у Срем. Вишњић је историјске догађаје и бројне личности дао песничким идејама и сликама, ликове уметничким карактеристикама и стилом, те је поезија потпуно потиснула хроничарско казивање.

(„Народна књижевност”, Нада Милошевић-Ђорђевић и Радмила Пешић)

Вук Караџић је забележио тринаест песама о Првом српском устанку, као и четири старе, прерађене песме од Филипа Вишњића.

Најпознатије Вишњићеве песме су:

Догађајима који су описани у овим песмама није присуствовао. Очевидац је био догађајима опеваним у песмама:

Pocetak bune 2

Ова песма припада епској поезији или епици и реч је о епској народној песми новијих времена.

Тема песме се види из самог наслова, тј. тема је почетак ослобођења српске раје од зулума турских дахија.

Идеја песме је жеља народног певача да подстакне народ на одбрану од вековног непријатеља; да подстакне Србе на побуну, а уједно да песма остане будућим покољењима као сведочанство тих догађаја.

Ова песма има бројне поруке. Неке од њих би могле бити:

Неправда се не може дуго трпети.
На муци се познају јунаци.
Нема силе која може зауставити бујицу оправданог гнева угњетених и обесправљених.
Народ дуго неправду не може трпети.
Народ је најјачи у заједничкој муци и невољи.
Кад земан дође, ваља војевати…
Највећа је срећа чинити другоме добро.

* * * Наравно, неке поруке ћеш и самостално осмислити.

Pocetak bune 3

Композиционе целине песме би биле:

увод (експозиција) – небеске прилике најављују буну против дахија
заплет – реакција дахија и раје
кулминација (врхунац) – сеча кнезова
преокрет (перипетија) (обрт) – Карађорђе
расплет – Први српски устанак

Сигурна сам да знаш да је песма испевана у епском десетерцу.

Pocetak bune 4

Психолошки лик Илије Бирчанина могао би се описати једном речју: бунтовник. Овај силан и храбар јунак је насилан само према противницима, а његова гордост и пркос остављају велики утисак на слушаоце и читаоце. Одлучан је и достојанствен у одбрани своје части и части свога народа, а када се ове особине ускладе са његовом неустрашивошћу, јасно је да другачије није ни могао реаговати.

Илија Бирчанин (Боске.рс)

Pocetak bune 5

Карађорђе, Паја Јовановић

Ђорђе Петровић, познатији као Карађорђе, неустрашиво и доследно организује напаћени народ на борбу против осионих дахија. Његова прекост води га у нове победе и храбро стаје на чело свог народа у тренуцима када је такав вођа само могао и помоћи.

Карађорђе – истина и мит (Вечерње новости)

Треба да знаш да је Филип Вишњић познат и по томе што је у епску народну поезију први увео колективни лик – рају, коју успешно осликава од ропства до победе. У првом делу истиче понижење и незадовољство народа које пасивно трпи турски зулум, али како се радња даље развија, овај народ поносно и храбро ступа у бој против вековног непријатеља. Јасно ти је да је реч о контрасту или антитези.

Pocetak bune 6

Орашац

О суровим дахијама се нема шта много рећи. Њих седморица су типични зулумћари, одметнути и од свог владара. Осиони и зли, не презају ни од каквих моралних скрупула како би се осветили народу. Седморица дахија су: Фочић Мехмед-ага, Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф, Мус-ага Фочић, Дервиш-ага и старац Фочо. Јасно је истакнут и контраст између старца Фоче и Фочић Мемед-аге. Није тешко уочити и контраст између искуства старости и брзоплетости младости.

Сеча кнезова (Википедија)
Сеча кнезова (Учионица историје)
Списак знаменитих личности Првог српског устанка

Стилских фигура је много, али су најупечатљивије свакако:

ЕПИТЕТИ – (чуда) великога, часни, различне (прилике), крвави (барјаци), скерлетни (бињиши)…
СТАЛНИ ЕПИТЕТИ – крст часни, бијела кула…
ГРАДАЦИЈА – месец се ваташе, крвави барјаци, грмљавина зими, три пута сунце у пролеће за дан – ређање небеских прилика…
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – дан игра на истоку; друмови ће пожељет Турака; све барјаци крвави идоше…
ОНОМАТОПЕЈА – загрмети…
СТАЛНИ ПОЧЕТАК – Боже мили, чуда великога!
ИНВЕРЗИЈА – боже мили; чуда великога; по Србији земљи…
МЕТАФОРА – крвца из земље проврла; Турци изјелице…
МЕТОНИМИЈА – кад устане кука и мотика
КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – царевина и раја, Срби и Турци, Турци изелице и сиротиња раја, Ђурђевдан и Митровдан, годишња доба; месец ноћу и сунце дању, десну и лијеву…
АПОСТРОФА – Боже мили…