КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ
ЛИРИКА
Један од три књижевна рода
Име по инструменту лира
Говори је лирски субјект
Подела према аутору > народна и ауторска
Подела према облику (форми) > поезија (чешће) и проза
Подела по теми > љубавна, родољубива, описна (дескриптивна), мисаона (рефлексивна), социјална
Посебне врсте: елегија, ода, химна, дитирамб...
Лирска песма > најчистији облик лирике
Неки доживљај, лични став или мисао
Настала у Грчкој у 7. веку пре нове ере
Особине:
- субјективност
- непосредност
- емоционалност
- хармоничност
- ритмичност
- јединство звука и смисла
- посебна употреба језика
- сликовитост
Стихови:
- у народној књижевности: епски десетерац, лирски десетерац и лирски осмерац
- у ауторској књижевности: од седмерца до дванаестерца и слободни стих
Строфе:
- дистих
- терцина
- катрен
- квинта
- секстина
- септима
- октава
- нона
- децима
Рима:
- правилна – подударање свих гласова
- чиста – подударање гласова и акцента
- мушка – подударање једног слога
- женска – подударање два слога
- дактилска – подударање три слога
- леонинска – римовање у средини и на крају стиха
- парна – римовање два узастопна стиха
- укрштена – римовање првог и трећег и другог и четвртог стиха
- обгрљена – римовање првог и четвртог и другог и трећег стиха
ДРАМА
Реч ДРАМА потиче од грчке речи и значи РАДЊА. Радња у драмском делу одвија се смењивањем драмских ситуација, а њена срж је у заплету, сукобу. Од облика казивања заступљени су дијалог и монолог. Драмска дела се деле на чинове, а унутар њих има призора, сцена и појава.
Што се тиче композиционих целина, њих има пет, као и у епским делима:
- увод (експозиција),
- заплет,
- врхунац (кулминација),
- обрт (преокрет) (перипетија) и
- расплет.
Постоје три основне драмске врсте:
- ТРАГЕДИЈА – бави се озбиљним темама и има трагични завршетак.
- КОМЕДИЈА – бави се свакодневним темама, али ликови имају неку ману и недостатак.
- ДРАМА У УЖЕМ СМИСЛУ – бави се свакодневним темама, а ликови су сличним обичним људима.