КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ

ЛИРИКА

Један од три књижевна рода

Име по инструменту лира

Говори је лирски субјект

Подела према аутору > народна и ауторска

Подела према облику (форми) > поезија (чешће) и проза

Подела по теми > љубавна, родољубива, описна (дескриптивна), мисаона (рефлексивна), социјална

Посебне врсте: елегија, ода, химна, дитирамб...

Лирска песма > најчистији облик лирике

Неки доживљај, лични став или мисао

Настала у Грчкој у 7. веку пре нове ере

Особине:

- субјективност

- непосредност

- емоционалност

- хармоничност

- ритмичност

- јединство звука и смисла

- посебна употреба језика

- сликовитост

Стихови:

- у народној књижевности: епски десетерац, лирски десетерац и лирски осмерац

- у ауторској књижевности: од седмерца до дванаестерца и слободни стих

Строфе:

- дистих

- терцина

- катрен

- квинта

- секстина

- септима

- октава

- нона

- децима

Рима:

- правилна – подударање свих гласова

- чиста – подударање гласова и акцента

- мушка – подударање једног слога

- женска – подударање два слога

- дактилска – подударање три слога

- леонинска – римовање у средини и на крају стиха

- парна – римовање два узастопна стиха

- укрштена – римовање првог и трећег и другог и четвртог стиха

- обгрљена – римовање првог и четвртог и другог и трећег стиха


ДРАМА

Реч ДРАМА потиче од грчке речи и значи РАДЊА. Радња у драмском делу одвија се смењивањем драмских ситуација, а њена срж је у заплету, сукобу. Од облика казивања заступљени су дијалог и монолог. Драмска дела се деле на чинове, а унутар њих има призора, сцена и појава.

Што се тиче композиционих целина, њих има пет, као и у епским делима:

  • увод (експозиција),
  • заплет,
  • врхунац (кулминација),
  • обрт (преокрет) (перипетија) и
  • расплет.

Постоје три основне драмске врсте:

  • ТРАГЕДИЈА – бави се озбиљним темама и има трагични завршетак.
  • КОМЕДИЈА – бави се свакодневним темама, али ликови имају неку ману и недостатак.
  • ДРАМА У УЖЕМ СМИСЛУ – бави се свакодневним темама, а ликови су сличним обичним људима.