ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА - народна песма

Прочитај одломак из Читанке, забележи непознате речи, утиске, најзанимљивија места у песми... Уради вежбања која се налазе у Читанци иза одломка. Сети се поделе народних песама. Посебну пажњу обрати на појмове балада и романса, као и појам поема у писаној књижевности.
Размисли о садржају иза песме и повежи га са раније анализираним делима.
Можеш прочитати и целу песму (испод је), ако ниси у могућности да је пронађеш у штампаном облику. Можда те садржај песме мотивише да се прикључиш драмској секцији. У том случају, лепо ћемо се дружити. А ако би да драматизујеш ову песму - само напред!

Женидба Милића барјактара

Непознате и мање познате речи

ГЛАВИТ – велики, ненадмашан, највећи
ЋУД – нарав, природа
СИЊЕ – сиво, плавосиво
ЗАЗОР – тешко, силом

Већ знаш да ова песма припада народним епско-лирским песмама. О њима је још говорио Вук Стефановић Караџић при подели народне књижевности на јуначке (епске), женске (лирске) и оне на међи (епско-лирске) песме. Записао је:

„Женске пјесме пјева једно или двоје ради свога разговора, а јуначке се пјесме највише пјевају да други слушају, и зато се у пјевању женских пјесама више гледа на пјевање него на пјесму, а у пјевању јуначкијех, највише на пјесму”.

Народне епско-лирске песме деле се на:

баладе,
романсе.

Сећаш се да се у ауторској епско-лирској поезији помињу још и ПОЕМЕ („Ђачки растанак”, Бранко Радичевић; „Вашар у Тополи”, Добрица Ерић).

Одлике баладе

спој епског, лирског и драмског
борба јунака са самим собом
избор између срца и разума
битнија су осећања од места и времена дешавања
испевана је у трећем лицу
монолози и дијалози
трагичан крај

Епски, лирски и драмски елементи

Епски елементи

Милић узалуд тражи девојку за женидбу.
Милић се среће са војводом Малетом.
Милић купи сватове и одлази по девојку.
Младина породица дарује младожењу.
„Саранише лијепу ђевојку / откуда се јасно сунце рађа”.
„Саранише Милић барјактара / куда јарко смирује се сунце”.

Лирски елементи

Љепосавин опис (описује је војвода Малета)
„Кроз мараму засијало лице сватовима очи засјениле”
Милићево одушевљење Љепосавином лепотом
Љепосавина мајка предосећа трагедију
Љепосавин опроштај од живота
Милићева тужбалица и предосећање сопствене смрти
Милићев сусрет са мајком и смрт
Снага Милићеве мајке у болу и губитку

Драмски елементи (уједно и ПОДЕЛА НА ЦЕЛИНЕ)

„Главит јунак свакој ману нађе”. (увод или експозиција)
„Чудо људи за ђевојку кажу”. (заплет)
„Ја каква је цура Љепосава”. (кулминација или врхунац)
„Стиже урок на коњу ђевојку”. (преокрет, обрт или перипетија)
„Оста јадна саморана мајка”. (расплет)

Књижевнотеоријске одреднице

КЊИЖЕВНИ РОД: епика и лирика (народна епско-лирска поезија)

КЊИЖЕВНА ВРСТА: народна епско-лирска песма; балада

ТЕМА баладе види се из самог наслова, али је та женидба несрећно окончана, нажалост.

ИДЕЈА баладе је народно веровање да велика и необична лепота не доноси добро.

ПОРУКЕ ове баладе су:

У људској је природи непрестано трагање за лепотом.
Судећи по овој песми, лепота често иде под руку са несрећом.
Све што је претерано није добро.
Од усуда се не може побећи.

Анализа главних ликова

МИЛИЋ БАРЈАКТАР – О овом књижевном лику се не зна много. Јасно је да је реч о великом јунаку чим је барјактар. Из тога произилази да га краси витешки дух, стаситост и кршност. Одликује га и гордост, самим тим што је на великом гласу по лепоти и угледу. Млад је и сав устрептао од набујале младалачке енергије. У њему нема ни трунке оклевања. Да је угледан, јасно се види по даровима: прекрасан коњ, са прекривачем златом извезеним, седло сребром оковано, господско оружје, позлаћен шестоперац, окована сабља и позлаћене узде. О његовој осећајности би се такође могло причати на основу садржаја ове баладе.

ЉЕПОСАВА – Опис њене лепоте је један од најлепших описа у нашој народној књижевности. Прилично је детаљно описана: струк, стас, обрве, уста, говор, ход, коса, поглед и зуби. Јасно ти је да реч о портрету. Љепосава је скупоценија од злата и сребра, сјајнија од сунца, што јасно произилази из њеног описа. Она представља идеал женске лепоте у оно доба. Танка је и висока, беспрекорно грађена. Права раскошна лепотица са очима попут два драгуља и лепо извајаним обрвама. Красе је румени образи, што је уједно и одраз доброг здравља, а са тим су у директној вези и њени бели зуби.

Најупечатљивије стилске фигуре

Стални (стереотипни) (устаљени) епитети – света недеља, двор бијели, мекана постеља, кићени сватови, румена ружа, зепена трава, бијела кула…
Стални почетак и стални изрази – „Мили Боже, чуда великога!”, „но да видиш чуда изненада!”
Словенска антитеза (питање, негација, одговор) (разговор са несуђеном таштом)
Контраст (антитеза) – бело лице / румене јагодице; пролазно / вечно; светлост / тама; весело / тужно; брзо / споро
Поређење – опис Љепосавине лепоте (без везника КАО)

УРОК

Веровање да се речју и погледом може некоме наудити, тако да му се неко добро преокрене на зло. Зло се призива на урокљив начин изразито похвалним речима и ‘урокљивим очима’. На удару урока су најчешће лепота, здравље и напредак људи, посебно деце, али се могу урећи и бујна летина, напредна стока и све што је нарочито и изузетно вредно.

Ако се неко здраво дете нагло разболи, занемогне или заостане у развоју, у народу се веровало (а чешће само помишљало) да га је неко ‘урекао’ претераном хвалом (нехотично) или завидљивим и злурадим погледом (намерно). Да би се урок одвратио, предузимају се уобичајене заштитне мере. Деци се везују црвени конци (вуница) око руке или врата, облачи им се преврнута кошуља, реже прамен косе, обувају распарене чарапе… Управо, дете је ваљало нечим нагрдити, јер урок бежи од свега што је ружно. Он бира најбоље и најлепше, а одвратно га одвраћа. Уобичајено је чак и да се дете ‘упљује’, свакако више имиритањем, уз заштитне речи – Пуј, пуј! Не било му урока! Или, да се чукне у дрво уз коментар да не чује зло. И мере против вештица и других нечастивих сила, као што су бели лук и амајлије, примењују се у заштити од урока.

Веровање у урок и заштитни поступци против њега плод су народног сујеверја. Али и ова празноверица има корисну сврху. И сам појам урока служи за подсећање да су изузетна добра увек изложена и посебним опасностима, те их ваља помно чувати.

„Нови српски буквар”, Милија Николић

Провери своје знање