НАРОДНЕ ЕПСКО-ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

ПЕСМЕ

ХАСАНАГИНИЦА

Верујем да ти се ова песма допала. На часу ћеш са нама поделити своје утиске. Не заборави да размислиш о задацима иза песме, али и о овим питањима:

1. Објасни порекло стида који спречава Хасанагиницу да обиђе рањеног мужа. Не заборави положај жене у тадашњој патријархалној породици. Размисли о томе ко има право да негује рањеног (мајка, сестра или жена), а онда образложи свој одговор.

2. Јасно ти је да је Хасан-ага отерао жену. Размисли о том његовом поступку, али не заборави да су на њега утицали његов положај, разум, али и навике.

3. Да ли те је изненадило како је брат поступио према Хасанагиници? Образложи своје размишљање у вези са његовим поступком.

4. Размисли о понашању ликова у завршном делу песме и то из угла Хасанагинице и Хасан-аге. Шта мислиш, чија је кривица већа?

5. Сети се шта је словенска антитеза, па покушај да објасниш зашто је народни певач употребио ову стилску фигуру.

Занимљивост у вези са овом песмом:

Немачки књижевник Јохан Волфганг Гете (са чијим ћеш се делом упознати у даљем школовању) превео је ову баладу на немачки језик. Наиме, он је изузетно ценио Вука Караџића, па је захваљујући њему, заволео и нашу народну епску поезију.

КЊИЖЕВНИ РОД: епика и лирика (епско-лирска поезија)

КЊИЖЕВНА ВРСТА: народна епско-лирска песма; народна балада

ТЕМА песме је насилна Хасанагиничина удаја.

ИДЕЈА народног певача је истицање несрећних породичних односа и тежак положај жене у старом патријархалном друштву.

ПОРУКЕ песме су:

  • Љубав има највећу вредност у животу.
  • Тешко се исправљају последице погрешних одлука.

ЗАДАЦИ:

  • Осмисли неколико порука песме.
  • Осмисли пет питања у вези са овом песмом која ћеш поставити својим другарима на часу.
  • Издвој кључне речи које се могу везати за ову песму.

СМРТ ОМЕРА И МЕРИМЕ

Можда су те збуниле неке речи у овој народној балади. На пример:

  • ЗБОРИТИ – говорити
  • ГОЛЕМА – велика
  • МОБА – добровољни рад на сеоском имању (Сећаш се „Јабланове мобе”?)
  • ЧЕШМА – чесма
  • ДВОР – у овом песми се мисли на двориште
  • ФРЛИТИ – (фрљити), бацити
  • МОМА – девојка
  • КИТКА – букет
  • ТУРИТИ – ставити
  • РИПНУТИ – скочити, ђипити

Задаци за размишљање

  • Који је јунак оставио посебан утисак на тебе?
  • Шта мислиш о љубави после читања ове народне песме?
  • Слажеш ли се са Омеровим ставом да је највеће човеково благо оно што је драго срцу?
  • Сећаш ли се како је почела љубав између ово двоје младих?
  • Нажалост, њихова љубав наилази на проблеме. Опиши те проблеме и наведи узрок тих проблема.
  • Шта мислиш о Омеровим речима упућеним мајци?
  • Какву улогу у песми и у односима између Омера и Мериме има Фатима?
  • Објасни узрок Омерове смрти.
  • Какво је размишљање у теби подстакла последња Омерова жеља?
  • Ко је Мериму обавестио о смрти њеног драгог?
  • Мислиш ли да је реално споразумевање душа несрећно заљубљених у овој песми?
  • Објасни узрок Меримине смрти.
  • После анализе песме, размисли о значају љубави у животу и о њеном утицају на судбине оних који се воле.

КЊИЖЕВНИ РОД: епика и лирика / епско-лирска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА: народна балада

ТЕМА ове баладе је трагична Омерова и Меримина љубав.

ИДЕЈА народног певача је да искаже вечну снагу љубави.

ПОРУКЕ баладе су:

  • „Није благо ни сребро ни злато, / већ је благо, што је срцу драго”.
  • Страшне могу бити последице неразумевања унутар породице.
  • „И проклињу и старо и младо / ко растави и мило и драго”.

СТОЈАН И ЉИЉАНА

Стојане, сине Стојане!

Послушај мајку што збори:

купи си сиви волови,

поори њиву голему,

посеј си белу пченицу,

намоли мобу голему, –

све ћев девојке да дођев,

Љиљана мома ће дође!

Стојан си мајку послуша:

купи си сиви волови,

поора њиву голему,

посеја белу пченицу,

намоли мобу голему;

све му девојке дођоше,

Љиљана мома не дође!

Стојане, сине Стојане!

Послушај мајку што збори:

направи чешму шарену, –

све ћев девојке да дођев,

Љиљана мома ће дође!

Стојан си мајку послуша:

направи чешму шарену;

све си девојке дођоше,

Љиљана мома не дође!

Стојане, сине Стојане!

Послушај мајку што збори:

направи цркву у селу, –

све ћев девојке да дођев,

Љиљана мома ће дође!

Стојан си мајку послуша:

направи цркву у село,

све си девојке дођоше,

Љиљана мома не дође!

Стојане, синко Стојане!

Послушај мајку што збори:

полегни, сине, те умри,

мајка ће простре покрови,

мајка ће свеће да упали,

па ће да викне да плаче:

таг’ ће Љиљана да дође!

Стојан си мајку послуша:

полеже Стојан те умре,

мајка си простре покрови,

упали свећу воштану,

повикну мајка да кука.

Љиљана двори метеше;

фрли си метлу из руке,

па си улезе у кућу:

„Ој, мајке, мајке, мајчице!

Пусти се гласи разносав:

да ми је Стојан умреја!”

Уђе у башту зелену,

набра си цвеће шарено,

усука свећу воштану,

однесе момку Стојану,

запали свећу Стојану,

тури му киту на груди:

„Ој, боже, боже, божице,

оваког мрца не видех,

што су му уста на подсмех,

што су му очи на поглед,

што су му руке на потхват,

што су му ноге на поскок!”

Тада си Стојан рипнаја,

па си ухвати Љиљану:

„Пушти ме, пушти, Стојане,

да си отидем код мајке,

да ти донесем дарове,

да ти дарујем сватове!”

Стојан Љиљану не пушта!

  • Мислим да ти је јасно да ова песма не припада народним баладама већ народним романсама. Сећаш ли се одлика романсе и главне разлике између баладе и романсе?
  • После читања балада и осећања која су изазвале у теби, каква су твоја осећања и размишљања после читања ове романсе?
  • Стојанова мајка, сложићеш се, има врло занимљив приступ синовљевој љубави. Разумеш ли њен мотив и њене савете упућене сину? Мислиш ли да је Стојанова мајка видовита?
  • Стојан прихвата мајчине савете? Зашто? Шта мислиш о каснијим Стојановим поступцима?
  • А шта мислиш о Љиљаниним поступцима?
  • Шта мислиш о љубави после размишљања о садржају ове народне романсе?