НЕМУШТИ ЈЕЗИК - народна приповетка

Сети се основних карактеристика народне књижевности, а посебну пажњу посвети подели народне прозе.
Наведи најмање пет порука којима те је научила ова приповетка.
Издвој фантастичне, бајковите мотиве из приповетке.
Издвој реалне мотиве из приповетке.
Подели приповетку на целине поштујући композиционе целине епског (и драмског) дела.
Анализирај ликове чобанина и његове жене, аргументујући сваку особину примером из приповетке.

НЕМУШТИ ЈЕЗИК

За почетак бих ти скренула пажњу на ГЛАВНИ МОТИВ, који је уједно и ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ. Наиме, реч је о говору животиња или немушти језик. Можеш ли објаснити појам „немушти језик”? Јасно ти је да ово није прво књижевно дело у коме ликови могу разумети животиње:

Доктор Дулитл, Хју Лофтинг

Могли из романа „Књига о џунгли” Радјарда Киплинга

Тарзан, Едгар Рајс Бароуз

Занимљивост:

Ово дело записао је Вук Караџић од трговца Грује Механџића (из Сентомаша, данашњи Србобран), током 1829. године док је боравио у Земуну. Сâм је дотеривао језик и стил у народном руху.

Мање познате и непознате речи

БЛАГО (…крену благо кући.) – драгоцености, богатство
ЗАИШТЕТИ – тражити
ИЗБАВИТИ – спасити, помоћи
КУРЈАК – вук
ЛАСНО – лако
ЛИЦЕМ НА БОЖИЋ – уочи Божића
МРС – храна која у себи садржи масноће (месо, сланина, млечни производи)
ОПРАВИТИ СЕ – спремити се
ПОДАТИ – дати
С ОТИМ БЛАГОМ – с тим благом
САЛАШ – пољско имање изван села с кућом и економским зградама
СВАБИТИ – намамити, привући животиње
ТИЦЕ – птице
ШИЉЕЖЕ – јагње старо годину дана

Ово дело до самог краја наводи на размишљање. Велико је питање пред нама данас о ономе што је народни приповедач исказао о односима мушкараца и жена у прошлости. Неки чобанови поступци и особине немају оправдања. Или имају?!

Слична питања изазивају и друга дела народне књижевности, на пример, „Змија младожења” и „Баш-челик”.

Дело одликује занимљив стил и бројни интересантни изрази. Размисли о глаголу ЗАПОЖАРИТИ или исказу: ЗМИЈА ПИШТИ.

У вези са овим делом занимљиво је размислити и о контрастима којих има прилично. Размисли о њима:

верност – неверност

господари – слуге

материјално – духовно

муж (мушкарац) – жена

родитељи – деца

свет људи – свет животиња

стари – млади

Књижевнотеоријске одреднице

ТЕМА овог дела је немушти језик, што се види и из самог наслова, мада је можда прецизније рећи да је тема чобанов доживљај са змијом и немуштим језиком и његово одолевање бројним искушењима.

ИДЕЈА дела је жеља народа да нам дочара значај радозналости и у свакодневном животу и да нас подсети да ни у чему не смемо претеривати, мада истиче и неисцрпну мудрост народа и радозналост као непресушни извор нових сазнања и мудрости).

ПОРУКЕ овог дела су бројне, а дело се може повезати и са народним умотворинама:

Батина је из раја изашла.
Завист види ружу, али не и трње.
Завист је као зрно песка у оку.
Ко добро чини, добрим ће му се вратити.
Ономе ко чини добро узвраћа се добротом.
Савет слушај – својом главом мисли.
Све што је претерано, није добро.
Срећу и дугу не видимо изнад своје куће, већ само изнад туђе.
У добру се не узвиси, у злу се не понизи.
Чини добро, не кај се; чини зло, надај се.

Подела на целине

УВОД (ЕКСПОЗИЦИЈА) – стари овчар и стадо
ЗАПЛЕТ – спасавање змије од ватре и награда од змијског цара
КУЛМИНАЦИЈА (ВРХУНАЦ) – богати овчар и Божић
ПРЕОКРЕТ (ОБРТ) (ПЕРИПЕТИЈА) – неверство, издаја и хир радознале жене
РАСПЛЕТ – мужевљево отрежњење

ПИТАЊЕ

НАРОДНА ПРИПОВЕТКА ИЛИ НАРОДНА БАЈКА?

Карактеристике бајке:

добро увек односи победу
награда главном јунаку за позитивне особине
неодређеност времена, места и имена јунака
подела ликова на добре и зле
препреке и одолевање искушењима
свет чудесног и преплитање с реалним
стандардни почетак
трочлана композиција и употреба броја ТРИ
улога помагача

ПРОБАЈ!

Препричај ово дело измењеним редоследом, али не прескачи ништа што се у догодило. Ако ти је лакше, почни од оног дела који ти је наузбудљивији.

РАЗМИСЛИ

Замисли да игром случаја добијеш немушти језик. Шта би са њим?

Размисли и спреми се да образложиш своје мишљење.