ДЕЦА (избор) - Иво Андрић

 ПРИПОВЕТКЕ

Сазнај више о Иви Андрићу на следећим страницама:

ДЕЦА (преузми)

ЗАДАТАК

  1. Локализуј време и место дешавања радње у овој приповеци
  2. Одреди тему ове приповетке.
  3. Образложи узроке патње главног дечака.
  4. Објасни последице патње коју осећа главни дечак.
  5. Образложи на примерима из приповетке у чему се састојала дечакова „кривица”.
  6. Шта је узрок што се дечак нашао у безизлазној ситуацији? Образложи  своје размишљање.
  7. Анализирај главног дечака користећи наводе из приповетке.
  8. Анализирај Милета и Палику, а потом јеврејског дечака користећи садржај приповетке.
  9. Одреди најмање три поруке које су у вези са садржајем ове приповетке.
  10. „За трен ока видех га пред собом, са уздигнутим рукама, једна му подланица сва у крви, са забаченом главом као код самртника. У том тренутку угледах први пут његово лице. Уста му напола отворена, усне беле, очи без погледа, разливене као вода, без икаква израза више, и одавно избезумљене. Ту је требало ударити”.

Наратор, који казује своје сећање из детињства:

а) Ударио је јеврејског дечака и као одрастао човек каје се због свог поступка;

б) Памти како је у њему надвладало сажаљење пред лицем повређеног и прогоњеног дечака, те није имао снаге да га удари;

в) Сећа се сажаљења према повређеном дечаку, али је он том саосећању одолео, због чега сада као зрео човек жали;

г) Оживљава успомену из детињства која му открива да је и тада, против своје воље, био приморан да се опредељује између оних који гоне и прогоњених;

д) Увиђа да ни у детињству није својом душом припадао онима који гоне и злостављају слабе и немоћне.

КУЛА (преузми)

ЗАДАТАК

  1. Одреди тему приповетке.
  2. Одреди најмање три поруке приповетке.
  3. Објасни шта је КУЛА. Своје објашњење допуни значењем речи КУЛА које је приказано у  приповеци.
  4. Локализуј место дешавања радње ове приповетке и укратко опиши то место.
  5. Анализирај главне ликове у приповеци наводећи детаље из саме приповетке.
  6. Издвој три слике које су најбитније у овој приповеци и објасни их.
  7. С којим прочитаним делом би се могла упоредити ова приповетка?
  8. Само покаткад искрсне и оживи поједини призор који се управо по оном што је у њему било неизречено и несхватљиво, задржао негде у памћењу. И то бива ретко, и увек ћудљиво и нередовно, без везе са његовим животом зрелог човека.
  9. Препознај међу следећим приповедачевим исказима оне који се односе на ТРИ упечатљиве успомене из Лазаревог детињства, о којима се приповеда у приповеци „Кула”:

а) – Лазаре, црни сине!

б) „И то је болело, болело страховито, изнад свих очекивања”.

в) „Од заноса не знаш где ногама стајеш на земљу”.

г) „Чега се плашио и пред чим је бежао? Зашто је уопште предузимао ту ‘пробу’?”

д) „За њега се време од раног пролећа делило на два једнака дела”.

ђ) „Девојчица је без страха и узбуђења шарала прутом по земљи, као да мирно и равнодушно чека одлуку”.

КЊИГА (преузми)

Deca 1

ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ

ЗАДАТАК

  1. Одреди тему приповетке.
  2. Локализуј време и место дешавања радње у овој приповеци.
  3. Издвој поруке ове приповетке (најмање три).
  4. Објасни размишљања дечака који је оштетио књигу.
  5. Дочарај лик библиотекара на примерима из саме приповетке.
  6. Анализирај дечака из ове приповетке наводећи аргументе из саме приповетке.
  7. Опиши школски живот у време дешавања радње приказане у овој приповеци.
  8. Упореди дечака и саму радњу ове приповетке са неким ранијим читаним књижевним делом.
  9. Протумачи пишчева размишљања о ситним догађајима који се урежу у памћење и допуни пишчево размишљање својим запажањима и аргументима.
  10. У приповеци „Књига” Иве Андрића дечак пати:

а) зато што није могао да из школске библиотеке позајми више књига;

б) јер је нехотично оштетио књигу коју је позајмио из школске библиотеке;

в) зато што је увређен и разочаран грубим понашањем школског библиотекара;

г) због тога што у библиотеци није могао да позајми ниједну књигу;

д) јер се бојао казне због оштећене књиге и реакције грубог и заједљивог библиотекара.

11. Своју приповетку „Књига” Иво Андрић је на самом почетку одредио као „кратку историју једног дугог и великог страха”:

а) који има велике и значајне поводе;

б) који је условљен стварном опасношћу у којој се јунак налази;

в) који је имао наизглед безначајан повод, али се снажно утиснуо у дечју душу.

12. Како се осећаш у библиотеци међу мноштвом књига?

13. Опиши библиотеку у коју је дечак први пут ушао.

14. Замисли да си у кожи описаног дечака и објасни своје понашање и осећања у датој ситуацији.

ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ   ζ

Да нема књиге… остао бих глуп и слободан

(дечји одговори о МЕДИЈИМА пробрани су из истраживања различитих, по много чему јединствених, ИСТРАЖИВАЧА)

ШТА ЈЕ КЊИГА?

• Књига је учтива ствар за поклон.
• Књига је као други човечји мозак.
• Књига је где људи показују своју мудрост и доброту.
• Књига је мисао коју је писац видео осетио или измислио.
• Књига је папир на коме писац показује своју уметност писања.
• Књига је исписана машта у игранкама за одрасле и децу и у њој се крију слова која су магија књиге.
• Књигом се учи занат.
• Књига је за мене једна читаћа техника и рачунарка.
• Књига је место где сазнајемо разне тајне света.
• Књига је као учитељ у разреду само што нема уста да говори ни уши да слуша.
• Књига је као авантура и када сам ја тај главни лик.
• Књига је научно интелектуални часопис.

Шта би било кад књиге не би било?

• Кад књиге не би било, ја не бих знала да напишем шта би било кад књига не би било.
• Све бисмо позаборављали.
• Писали по зидовима.
• Човек би морао преносити своје знање по кућама.
• Тада би био луд век.
• Била би страхота јер је то грозота јер нико ништа не би знао и не би се у школе ишло.
• Не бисмо знали да читамо и пишемо јер нас не би ни занимало.
• Не бисмо могли да учимо, играли бисмо се и размишљали.
• Ја бих за учење слова оживео Вука Караџића; за учење математике, ја бих купио робота; да знам природу, питао бих лишће и тако даље. Али ипак не бих учио и остао глуп и слободан.
• Ја бих био нестручни стручњак.

РЕКЛИ СУ О БИБЛИОТЕКАМА

  • Бескрајне су тајне провинцијских библиотека. Испуњене нетакнутим томовима класика и похабаним примерцима петпарачких књига, оне у својим неистраженим подрумима крију књиге какве је немогуће наћи у књижарама метропола нити у каталозима универзитетских и националних књижница. Као што се злато не тражи у јувелирницама него се тамо купује, а проналази у забитим кланцима и алхемијским лабораторијама, исто је тако узалудно тражити мудрост у библиотекама Вавилона, тамо где је похабана и овештала од употребе, где је, како пише Берђајев, „Дух објективисан, окамењен, повезан са палошћу света и разједињеношћу његових делова”. (Из предговора приређивача – „Фама о бициклистима” Светислава Басаре)
  • „Прича о библиотекама увек је прича о циљевима које једно друштво себи поставља”. (Гордана Стокић-Симончић)
  • „…Данас се чита превише:  удобност да се уз занемарив или ништаван напор може усвојити гомила идеја похрањена у књигама и часописима полако навикава човека, а просечног човека је већ навикла, да не размишља својом главом и не преиспитује прочитано, што је једини пут истинског усвајања идеја. Реч је о најпогубнијем, суштински најнегативнијем својству књиге… Добар део данас нараслих страховитих јавних проблема потиче из чињенице да су просечне главе накљукане по инерцији усвојеним идејама, половично схваћеним, обеснаженим – накљукане,  дакле псеудоидејама. Зато замишљам библиотекара будућности као некакву врсту филтера постављеног између бујице књига и човека. Све у свему, господо, мисија библиотекара, по мом суду, мораће да буде, не као до сада, проста администрација предмета по имену књига, већ довођење у склад, mise au point,  виталне функције оличене књигом”. (Хосе  Ортега  и  Гасет)
  • „Библиотека се сама брани, недокучива је попут истине, коју је у себе примила, варљива као лаж чија је чуварка. Могли бисте да уђете, могли бисте и да не изађете”.  (Умберто Еко, „Име руже”)

НА ОБАЛИ (преузми)

ЗАДАТАК

1. Образложи следеће тезе:

- Наслов приповетке има само буквално значење, јер дечак жели да преплива хладну реку како би се угрејао на другој обали где још греје сунце.
- Девојчица Роза Калина има срећно детињство. Лепа је, лепо се облачи, живи срећно с мајком и очухом.
- Кад је дечак пољубио Розу Калину, јер се она за њега изјаснила, није доживео чудо о којем се прича.

2. Упореди своја размишљања о пољупцу са онима приказаним у приповеци.

3. Анализирај однос Марка и Ахма и обратити пажњу на њихову верску припадност. Колики утицај има вера на дешавања у приповеци?

4. Одреди тему ове приповетке.

5. Одреди најмање три поруке ове приповетке.

6. Локализуј место дешавања приказане радње и опиши то место.

7. Објасни прилике у којима живи Роза Калина.

8. Упореди однос између два дечака различите верске припадности.

9. „Истина је да и њему утроба гори за лепотом, а та је лепота видљива, али недостижна и незадржљива; не дâ се ухватити, не може се украсти, нема се за шта купити, нити се може од људи отети, ни од бога измолити; као привиђење је, нестварно и кратковеко, а драже од свега што је живо, стварно и надохват руке”.

Наведено размишљање о лепоти и њеном смислу у човековом животу треба схватити као:

а) поруку да не треба тежити лепоти, нити за њом чезнути, јер је она за човека недостижна;

б) сазнање да је лепота трајна човекова чежња и незаменљива духовна потреба;

в) увереност да човек мора потискивати своју чежњу за лепотом, јер се лепота не може купити, ни од бога измолити, нити од некога отети;

г) искуство о томе да човек непрекидно тежи да освоји идеалну лепоту, али му она остаје недостижна, и управо због тога драгоцена и насушно потребна.

МИЛА И ПРЕЛАЦ (преузми)

ЗАДАТАК

  1. Образложи уводни пасус: „Дечак се играо сâм, на прашном друму, недалеко од великих авлијских врата своје куће. Кад није пазарни дан или празник, друм је миран, готово пуст, али постоји увек могућност и скривена нада да ће се на њему појавити нешто ново, ретко и узбудљиво. Кад друм задуго ништа није донео, дечак је подигао очи и, високо изнад себе, видео да неко силази с брега”.
  2. Објасни зашто је сваки путник намерник у дечаку изазивао и ПРАЗНОВЕРАН СТРАХ и ЉУБОПИТСТВО и БЕЗГРАНИЧНО САЖАЉЕЊЕ.
  3. Протумачи зашто су укућани често грдили дечака „због те нездраве радозналости за странце скитнице и уопште за просјаке, бедне и сакате”.
  4. Опиши странца који се појавио са брега. Користи аргументе из саме приповетке.
  5. Анализирај однос дечака према тетки Мили. Узми у обзир и њихове године.
  6. Упореди садржај и ликове ове приповетке с неким досад читаним делом.
  7. Одреди тему ове приповетке.
  8. Одреди најмање три поруке ове приповетке.
  9. Приказан је однос становника касабе према хватању свих паса без господара које је требало „побити на начин који не вријеђа осјећаје грађанства”.  Повежи овај део приповетке са сазнањима како се ово питање решава данас.
  10. Објасни Ћорканове животне прилике, са посебним освртом на његово чекање ‘славне смрти’.
  11. Како се може објаснити опис странчевог лица док је јео хлеб: „…чим би престао да једе, лице му је постајало упало, са злим браздама са стране, а очи расле и почињале да траже”?
  12. Зашто се дечак после случаја са гаровом осећао као „тежак, мрачан и уклет, чувар неке ужасне тајне”? Покушај да замислиш да си на његовом месту, па образложи своје размишљање.
  13. Опиши дечака користећи садржај приповетке.
  14. Протумачи крај приповетке, с посебним освртом на последњу реченицу: „Прелца се није сетио”.

РАЗОНОДА Smile

Deca 2

П.С. Следи награда за троје ученика који први напишу тачна решења четири колоне и главно решење.