СРБИЈА - Оскар Давичо

Srbija 1

Пре неколико година наишла сам на интернету на словни ребус чије решење има шест слова. Слова су:

Srbija 2

Већ погађаш да је решење СРБИЈА. Обрати пажњу: с(а) Р би ЈА. Интересантно, зар не?

Srbija 3

Оскар Давичо је рођен у Шапцу 1909. године, у јеврејској породици. Био је члан Комунистичке партије Југославије. Осуђиван је на робијање у Сремској Митровици. За време Другог светског рата протеран је у Италију. По повратку, прикључује се Првој пролетерској бригади. Умро је у Београду 1984. године.

Што се тиче његовог дела, значајан је по песмама, романима, путописима и есејима. Стварао је између два светска рата и припада групи модерних песника, тзв. надреалиста. Можда је најпрецизније рећи да припада соцреалистима, јер у својим делима испољава револуционарни бунт као припадник напредног друштвеног покрета и бујну изражајну снагу као песник. Објавио је преко 20 књига песама, романа, путописа и есеја. Његове песме имају велику вредност јер су карактеристичне по новим смелим сликама и метафорама. Својим стилским изразом Оскар Давичо је и те како утицао на послератне песнике. Писао је љубавне, рефлексивне, социјалне и родољубиве песме, песме бола, пркоса и револуционарних расположења. Писао је и поеме. Његова најпознатија дела су:

  • збирке песама „Вишња за зидом”, „Хана”, „Човеков човек”, „Тропи”, „Зрењанин”;
  • романи „Песма”, „Бетон и свици”, „Робије” (у четири књиге), „Радни наслов бескраја”

 


СРБИЈА


Песма „Србија” део је збирке песама „Вишња за зидом”. Настала је 1939. године у време изузетно тешких економских и социјалних прилика у Србији. Прожета је мотивима родољубља и борбеним тоном позива на буне и устанке – борбу против угњетавања, пред чим песник није могао остати равнодушан. Дубоко га је потресала социјална неправда која највећи траг оставља на радницима и сељацима.


Непознате и мање познате речи

  • СИЈЕРАК  – сирак; врста жита, слична просу, која служи за храну; од цвасти сијерка праве се метле; најгори део жита
  • ЖРВАЊ – воденичарски, млински камен
  • МОШТ – непреврео сок од грожђа или другог зрелог воћа
  • ЈАРА – дијалектизам; хлеб од јечменог брашна
  • ЛЕТИНА – усев; плодови и принос са земље током једне године
  • ТАЉИГЕ – запрежна кола која обично вуче један коњ
  • ЗБРЧКАТИ – наборати, згужвати, набрати
  • ЂИКАТИ – нагло расти
  • ЛАЖИГАЋЕ – у народу, дечје гаће са разрезом
  • ГАТКА – народна приповетка пуна маште, бајка

Размисли:

  • Какав је однос песника према Србији?
  • О чему песник размишља у овој песми?
  • Како доживљава тему својих размишљања?
  • О чему песник уопште говори у овој песми?
  • На шта упућује жалопојка Србије, а на шта њене псовке?
  • Пронађи слику која на најбољи начин осликава социјалну беду човека у Србији.
  • Размисли о стиховима: „Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи, / гледао сам све твоје очи, разумем шта кажу, шта крију”. Одреди шта песник њима жели да постигне:

а) исказивање потпуне поистовећености са својом отаџбином;
б) исказивање осећања и дубоке и предане љубав према Србији.

  • Занимљиви су и стихови: „Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама, / ој, Србијо међу песмама у грудима”. Одреди шта овим стиховима песник казује о Србији:

а) земља буна јер се вековима борила да сачува слободу;

б)  отаџбина људи који више од свега воле слободу;

в) песникова најмилија и најдубља песма.

  • Још на почетку песме јасно се види да је песник велики познавалац Србије, свих њених мана, врлина и тајни. Покушај да објасниш синтагме: крв грожђа, ланци дана, камени динар и ровови бора.
  • Уочи основне мотиве. Јасно ти је да доминирају социјални мотиви, али да има и родољубивих, револуционарних. Можеш их тако и поделити Smile
  • Објасни како лирски субјект остварује непосредну комуникацију са својом земљом.
  • Сликовитији емоционални контакт песник постиже употребом једног стилског средства. О ком је средству реч?
  • Пронађи стихове у којима је узајамна веза домовине и лирског субјекта најснажнија.
  • Која је реч истакнута у песми?
  • Објасни значење стихова: „Песмо тужна, боса песмо” и „Кад ће хајдук буне, у тебе да груне”.
  • Који мотиви потврђују да лирски субјекат највише саосећа са сељацима?

КЊИЖЕВНИ РОД: лирика / лирска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА: ауторска лирска социјална песма са родољубивим елементима

ТЕМА песме је сама Србија приказана из угла лирског субјекта.

ИДЕЈА песме је песникова жеља да прикаже стопљеност са Србијом у сваком погледу и на тај начин искаже своја родољубива осећања.

ПОРУКЕ песме су:

  • Вера и љубав и љубав према домовини одржавају појединца и народ.
  • Домовину, нашу Србију, треба волети и у добру и у злу.
  • Жалосно је што сиромашни увек највише страдају.
  • Живот тече, обнавља се и изнова у недаћама траје.
  • Родољубље је део сваког појединца и народа у целини.
  • Само онај ко силно воли домовину, може је и упознати.
  • Сваки родољуб пати са својом земљом, диви јој се и са њом подноси све њене недаће.
  • Свако ко воли своју земљу, саосећа са њеним патњама, диви се своме народу и његовој песми на уснама и када је најтеже.
  • Србија је земља српског народа који је једини носи у свом срцу.
  • Србија стално страда, али никада не мирује и никада се не мири са постојећим стањем.
  • Треба разумети сва добра и зла у својој родној земљи.
  • Упркос страдањима, Србија опстаје и не да се.

Можда се и следеће изреке могу повезати са овом песмом:

  • Земља је пехар сребрни напуњен опојним пићем. (Шунгецу Икута)
  • Људи бирају посао, а посао процењује људе. (Душан Радовић)
  • Некад су најбогатије земље биле оне у којима је природа била најбоља; данас су најбогатије оне у којима је човек најраднији. (Џорџ Вашингтон)
  • О, земљо, хоћу да те обожавам радом. (Рабиндранат Тагоре)
  • Твоја је земља и све што је на њој. (Радјард Киплинг)
  • Чини ми се необичним да велике силе више занима друга страна месеца него замрачени делови земље. (Асен Ивар Андреас)
  • Што је год корисно човечанству, то је племенито. (Фјодор Михаилович Достојевски)

ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА

  • АПОСТРОФА – „песмо тужна”, „милошто мека”, „боса песмо”, „глуве жалопојке”, „гладна руко”, „слепе јадиковке”,  „тужна песмо, мајко стара”, „Србијо, друже”
  • ЕПИТЕТИ – тужна, мека, дивље, боса, глуве, гладна, слепе, кравље, лавље, мукле, дубоки, крајњој
  • ИНВЕРЗИЈА – песмо тужна; милошто мека; мајко стара
  • ИНТЕРЕСАНТНИ ГЛАГОЛИ – сувоњавити, продерати, поплавити, скорити се, збрчкати се, ђикати
  • КОНТРАСТ – песме и псовке; престанак песама и почетак псовки; орање и летина; „то лице што није лице”, „ти дани што нису дани”, дан и век; лице и табани; срећна и несрећна Србија; певајући и жалити; дивља пловка и зрно класа; кравља трупла и лављи зуби; планина и Мачва; Мачва и Поморавље
  • МЕТАФОРА – твоја лица, твоје очи, мислим твоју мисао, знам твоја уста, песмо тужна, милошто мека, гладна руко, боса песмо глуве жалопојке, Србијо песмо, мајко стара, Србијо друже, буно међу народима; Србија међу песмама, међу шљивама, међу људима на њивама, међу стадима, песма међу народима; крв грожђа, суза мошта; црвени угаљ сунца; боса песма; глуве жалопојке; гладна рука; слепе јадиковке; хајдук буне; мукле ланце дана; дубоки ровови бора; Србија међу брдима; „мед нашег зноја, вино нашег рада”, деца у лажигаћама; „Србијо међу песмама у грудима”; „низ седму рупу на свирали”
  • ОНОМАТОПЕЈА – гугутање, гугутка, клик
  • ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – Србија у целој песми има особине живог бића; представљена је као биће са више лица и више очију – Србија има лица; обраћање Србији као живом бићу; има очи које говоре и крију; има мисао иза чела; има усне које љубе и пију; боса песма, глуве жалопојке; гладна рука; слепе јадиковке.
  • ПОРЕЂЕЊЕ – мека си милошта што плаче као крв грожђа; као суза мошта; као онај пољубац, као мирис перја; „та лица као табани”, „А свако од туге за дан / као век читав остари”
  • СИМБОЛИ – крв грожђа, сузе мошта, камена плоча, камени динар
  • ФРАЗЕОЛОГИЗАМ, ФРАЗА, ИДИОМ – задња рупа на свирали
  • ХИПЕРБОЛА – „да гнев по целе ноћи до облака пали” (персонификација) – „а свако од туге за дан / као век читав остари / и збрчка се”

ВЕРСИФИКАЦИЈА

  • Четрнаест строфа са различитим бројем стихова, од два до четири.
  • Песма има укупно 66 стихова.
  • Стихови имају различит број слогова, од четири до деветнаест.
  • Највише има укрштене и обгрљене рима, мада рима није строга.

СРБИЈА

О Србији се може много тога рећи.

Srbija 4

Самостална је и покорна, диже се из пепела попут Феникса. Добродушна је и слободољубива. Има више лица и више очију, своје радости, тугу и патње. Пуна је мана, врлина и тајни. Храбра је и постојана. Често је у ропству, под тиранијом туђина и моћника, али ипак распевана и идилична.  Богата је песмама и причама о себи. Оличена је у народу. Никада не мирује и никада се не мири са постојећим стањем. Весела је и тужна, светла и мрачна, нежна и груба, отворена и тајанствена, мирна и бунтовна.

Тачкица је у Европи, али непоколебљива и пркосна.

Srbija 5

И још много тога би се могло рећи о нашој Србији.

МОТИВИ

СОЦИЈАЛНИ МОТИВИ – туга, зној, мука, ноћ, млевени сијерак; жалопојке, јадиковке, сећање на хајдуке; псовке, залудно орање и летине и клетве; сувоњава кожа, ровови бора, лице као кора; рањена лица као табани који не осећају трње; туга, таљиге, камена плоча, камени динар, мед зноја, вино рада; деца у лажигаћама, блату, међу свињама, храњена просом, постом, бајкама, успаванкама и гаткама) и последње две строфе.

РОДОЉУБИВИ МОТИВИ – љубав и разумевање према свим лицима Србије; љубав према персонификованој Србији; величање и проналажење Србије у свему око нас – врста рефрена; туга, крв грожђа, сузе мошта, пој гугутке; дивља пловка, сунце, зрно класа; позив на буну – „Почетак буне против дахија”, „Мачва није сита”; величање домовине и спремање буне у тајности; буна од срца у целој Србији, гнев, ноћ; величање Србије – врста рефрена.

СОЦИЈАЛНЕ ПЕСМЕ

Помоћу ове лирске врсте исказује се песниково разумевање људске патње и тешког живота народа, као и песников однос према потлаченим, подређеним и угњетеним друштвеним слојевима. Блиске су родољубивим песмама, јер се у њима разуме социјални статус народа. Песник протестује против неправде и тешког живота или дубоко пати због тога. Преплиће се љубав према страдалницима и туга због страдања, али и презир према експлоататорима и тиранима. Презир чак прелази у борбено и револуционарно расположење. Посебно се јављају у време тираније и неслободе, ропства и класне експлоатације. Код нас су познати песници социјалних песама: Ђура Јакшић, Оскар Давичо, Десанка Максимовић, Алекса Шантић и многи други.

Сећаш се песме „Ратар” Вељка Петровића и песме „О, класје моје” Алексе Шантића?


Моја драга другарица Снежана (коју и ти познајеш Smile), поделила је са мном презентацију коју бих ја сада да поделим са тобом:

С р б и ј а