МОЈА ОТАЏБИНА - Алекса Шантић
Један од најпознатијих песника новије српске лирике. Рођен је у Мостару 27. маја 1868. године. Нажалост, Алексин отац Ристо рано умире, те му стриц постаје старатељ, као и његовој браћи Пери и Јакову и сестри Радојки (удала се за песника и Алексиног пријатеља Светозара Ћоровића). У стричевој трговачкој породици нису имали разумевања за његов таленат, па се, после завршетка трговачке школе у Трсту и Љубљани, враћа у родни Мостар.
- Алекса Шантић (Википедија)
- Алекса Шантић (Знање.орг)
- Члан САНУ (интернет-страница Српске академије наука и уметности)
- Сајт посвећен Алекси Шантићу (шантић.орг)
- Гроб Алексе Шантића
Стварао је између два века и својим делима је повезивао идејне и песничке патње 19. и 20. века. На њега су утицали Војислав Илић и Јован Јовановић Змај. Између 1905. и 1910. настају његове најлепше песме, у којима је пуно снажних емоција, љубавне туге, бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ. Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта („Моја отаџбина”). Пева о патњи оних који заувек напуштају домовину и одлазе у туђи свет („Остајте овдје”, „Хлеб”). Незаборавна је његова песма „О, класје моје”. Наглашава патњу и мучеништво као најважније моменте у историјској судбини српског народа („Ми знамо судбу”). У његовој љубавној поезији јасно се види утицај муслиманске љубавне песме – севдалинке. Јасно се види овај утицај према амбијенту баште, бехара, хамама, шедрвана и бајним и изазовним девојкама окићеним ђерданима, али ипак скривене лепоте. Позната је песма „Емина” која се пева и данас, али је мало оних који знају да је Алекса Шантић њен аутор. Алекса је био и један од оснивача културног листа „Зора”, као и председник Српског певачког друштва „Гусле”. Упознао је бројне песнике тог доба: Светозара Ћоровића, Јована Дучића… Умро је у родном Мостару од туберкулозе 2. фебруара 1924. године.
- Песме Алексе Шантића
- Сабрана дела Алексе Шантића (Викиизворник)
- Цјелокупна дјела Алексе Шантића (алексашантић.цом)
- Пјесме (Знање.орг)
МОЈА ОТАЏБИНА
- О песми (Википедија)
Сâм наслов песме јасно казује да је песма родољубива. Из песме избијају снажан ритам и јака осећања, а посебно је задивљујуће како сваки стих звучи тако истинито. Све је речено простим, јасним, једноставним и занимљивим стилом, али дубина мисли не дâ читаоцу да заборави ове стихове.
ПРВА СТРОФА
Исказана је стопљеност лирског субјекта са патњама предака:
Не плачем само с болом свога срца
Рад’ земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца…
Почетак сонета делује некако успорено, инертно, тромо. Почетне речи „не плачем само” казују да се нека мука већ десила. Јасно је да срце болује од једне ране, али овде се јасно види да лирског субјекта боле све ране његовог рода.
ДРУГА СТРОФА
Приказан је наставак стапања бола лирског субјекта и предачких мука:
Овдје у болу срца истрзана
А носим клетве свих патњи и мука,
И крв што капа са душманских рука,
то је крв моја из мојијех рана…
ТРЕЋА СТРОФА
Сваку своју сузу лирски субјекат поистовећује са милионима пре њега, напаћених у разним мукама у одбрани домовине:
У мени цвиле душе милиона…
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште…
ЧЕТВРТА СТРОФА
Лирски субјекат јасно каже да је његова домовина свуда где живи и једнан Србин:
И свуда гдје је српска душа моја,
Тамо је мени отаџбина моја…
Мој дом и моје рођено огњиште…
За разлику од претходних строфа, у овој се јасно види решење, смиреност, разумевање будућег. Цела ова строфа (терцина) представља својеврсну поруку овог сонета.
Алекса Шантић је овај сонет написао 1908. године, када је дошло до анексије Босне и Херцеговине од стране Аустрије.
КЊИЖЕВНИ РОД – лирика / лирска поезија
КЊИЖЕВНА ВРСТА – родољубива песма / сонет
ТЕМА и ИДЕЈА су исте у овом сонету: изражавају песникова осећања према домовини.
ПОРУКЕ сонета су:
- Љубав према отаџбини је подразумевајућа све док не дође до тешких дана.
- Песникова отаџбина је свуда „гдје је српска душа која” (где год је и један Србин, тамо је песников дом, огњиште и отаџбина).
СОНЕТ
Лирска песничка врста, песма састављена од 14 стихова подељених у 4 строфе: прве две имају по четири стиха, а последње две по три стиха (два катрена и два терцета). Римовање у сонету је сложено, јер се у прве две строфе налази обгрљена рима, а у послeдње две се римују у свакој строфи први и други стих, а трећи стих из обе строфе се мора међусобно римовати. Занимљиво је да порекло сонета није познато.
ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА
ПРВА СТРОФА
ЕПИТЕТИ – убога и гола (земља)
ЗАНИМЉИВИ ИЗРАЗ – придев УБОГА, глагол ГРЦАТИ
ИНВЕРЗИЈА – рад земље ове убоге и голе
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – убога земља
ДРУГА СТРОФА
ЕПИТЕТИ – истрзана (срца), душманских (рука)
ЗАНИМЉИВО (због броја слогова) – мојијех
МЕТАФОРА – клетве свих патња и мука, душманске руке
ТРЕЋА СТРОФА
ЕПИТЕТИ – бона (болна) (суза)
ЗАНИМЉИВИ ГЛАГОЛИ – цвилети, вапити, иштети (тражити)
ОНОМАТОПЕЈА – цвилети
ИНВЕРЗИЈА – свака суза бона
ХИПЕРБОЛА – душе милиона
ЧЕТВРТА СТРОФА
ЕПИТЕТ – рођено (огњиште)
МЕТАФОРА – српска душа
ИНВЕРЗИЈА – српска душа моја, отаџбина моја