СЕЛО - Јован Дучић

Јован Дучић је један од најпознатијих наших песника. Са лепотом његових стихова упознали смо се у петом разреду Smile Сети се песме „Поље”.

≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡

ПЕСМА

≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡

Размисли о својим утисцима у вези са овом песмом.

  • Одреди главни мотив песме.
  • Уочи песничке слике.
  • Одреди књижевно-теоријске одреднице песме, као и тему, идеју и поруке.
  • Уочи језичко-стилска средства.
  • Уочи версификационе елементе ове песме.
  • Дефиниши појам СОНЕТ.

Да ли су се твоји утисци у вези са песмом променили?

 ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡

Јасно ти је да се главни мотив види већ у самом наслову – СЕЛО. И то не било које село, већ једно рибарско село на мору. Овај морски пејзаж сврстава ову лирску ауторску песму у групу описних или дескриптивних песама према књижевној врсти.

Свака строфа у себи крије по једну песничку слику.

Већ у првој строфи истиче се виторог месец заплетен у грање старих кестенова. Сложићеш се да епитет ВИТОРОГ не срећемо баш сваки дан. Вероватно је у томе његова посебна драж. Какав је то месец? Млад месец, наравно. Успавано море у светлој и плавој ноћи је приказано попут немирне савести, први пут заспале. Коју стилску фигуру користи песник у овој слици? Јасно ти је да се истичу бројни епитети, али је интересантно дато поређење: „ноћ светла и плава кô немирна савест.

У другој песничкој слици бдије чемпресова шума, обасјана хладним месечевим сребром. Шта мислиш о модром летњем ињу? И одједном, из чиста мира – ономатопеја у мору епитета. Чује се крик буљине. Знаш ли о којој је птици реч?

Трећа песничка слика приказује читаоцима рибарско сеоце које се сакрило у млечној магли. Једва се назире, као кроз успомену.

И на крају, мир, вечна тишина. Не чује се ништа: ни шум ни глас. Чује се часовник, али њега нико не чује.

Подсећа ли те ова песма на неку песму коју смо анализирали? Наравно, подсећа те на песму Војислава Илића „Зимско јутро”. Анализирали смо је у петом разреду.

ЗАДАТАК ЗА ТЕБЕ:

Осмисли разгледницу састављену из четири дела (један део = једна строфа = једна песничка слика). Можда би било занимљиво осмислити назив сваком делу.

 ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡

Знаш шта је версификација. Јасно ти је да ова песма има два катрена и две терцине (два терцета). Строфе се састоје од 14 стихова. И ту није крај занимљивостима везаним за ову врсту песама. У катренима се налази обгрљена рима (први и четврти, други и трећи стих). И стихови у терцинама се римују. А да, реч је о дванаестерцима, са паузом (цезуром) после шестог слога. Дванаестерци са паузом после шестог стиха познати су у теорији књижевности као симетрични дванаестерци или једноставније, реч је о александринцима. Овакве песме спадају у посебну врсту која се зове СОНЕТ. Није лако написати сонет. Ако ми не верујеш, пробај :) Један од најуспешнијих на нашим просторима био је словеначки песник Франце Прешерн, познат по свом „Сонетном венцу”. Сонетни венац чине 15 сонета, а поента је што је последњи стих једног сонета први стих у следећем и тако у круг. Па ти види :)

  ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡

Поред датих занимљивости ове песничке врсте, за песму „Село” везује се још један књижевно-теоријски појам: ОПКОРАЧЕЊЕ. У једном се стиху мисао није завршила у њему него је пренета у следећи стих. Е, то је опкорачење. Пронађи тај део у песми.

 ≡ ≡ ≡ ≡ ≡ ≡