НАСЛЕЂЕ - Милан Ракић

МИЛАН РАКИЋ (1876 – 1938)


Nasledje Rakic 1

Један од највећих српских песника. Рођен је у Београду 18. 9. 1876, а умро у Загребу 30. 6. 1938. Није оставио много дела, али у уметничком смислу то невелико дело јесте заиста вредно. Оставио је две збирке песама „Песме” и „Нове песме”, а познат је као изразито рефлексиван (мисаони) песник. Значајан је и његов конзулски рад у Приштини. Шетајући се Приштином, створио је значајне песме о Косову.

Nasledje Rakic 2

НАСЛЕЂЕ

Занимљив је сâм наслов – реч НАСЛЕЂЕ. Јасно нам је њено значење. Овом речју се могу представити особине које потомци, деца,  наслеђују од својих предака (родитеља). Самим тим што песник говори о једној идеји, мисли, песма припада мисаоним или рефлексивним песмама.

МИСАОНА (РЕФЛЕКСИВНА) ПЕСМА - лирска песма у којој се говори о некој животној истини. Емотивне су и пуне ентузијазма. Садржина и песничке поруке снажно утичу на читаоце и зато су веома уверљиве.  У овој врсти огледали су се многи песници светске и наше поезије. Као врста лирске песме, и ова врста има следеће одлике: субјективност, осећајност, музикалност, сликовитост и сажетост израза, а у основи јој је једна мисао, идеја.

Размислимо ли о главним мотивима у песми, видимо да се истичу родољубље и песникова размишљања (рефлексије). Трагамо ли дубље за мотивима, откривају нам се и  херојска прошлост српског народа, племенитост, достојанство, понос, част; „неисцрпна крепост старинских јунака”, морална снага, постојаност; „У корену старом струји снажна храна” (духовно наслеђе),  преци  „који умираху ћутке на страшноме кољу”,  привидна грубост и многи други.

Књижевни род – лирика / лирска поезија

Књижевна врста – мисаона (рефлексивна) песма са елементима родољубиве песме

ТЕМА песме је наслеђе наших предака које се садржи у истрајности и напору за боље сутра.

ИДЕЈА песме је дирљиво исказано песниково сећање на муке и патње предака ради боље будућности потомака.

ПОРУКЕ ове песме су:

  • Не треба заборављати своје корене и претке.
  • Љубав напаћеног народа према земљи и природи је неизмерна.
  • Највећу снагу црпемо из сопствене прошлости.

Песма садржи шест строфа. Свака за себе представља одређену мисао, идеју.

У првој строфи реч је о јуначким делима предака, па није чудо да лирски субјекат у својој крви то осећа. У потпуности му је јасно зашто је још у детињству волео бојне игре.

У другој строфи истакнут је презир према тузи  и болести, попут предака који су исто осећали. Тачно то осећа и лирски субјекат.

У трећој строфи истакнута је снага лирског субјекта који се борио са природом и успео да на старо дрво накалеми „благородно воће”, то јест, успео је да на коренима прошлости однегује бољу будућност.

Четврта строфа представља ношење лирског субјекта са животним недаћама. Јасна је смена доброг и лошег, али на здравој основи лако је изборити се са сваким проблемом.

Пета строфа посвећена је размишљању лирског субјекта о славној прошлости. Из њега избија свест о снази порекла и корена свега око себе и у себи.

Шеста строфа садржана је у синтагми – заборав свих проблема. При сећању на претке, лирски субјекат заборавља све невоље, црпи снагу из  сећања на претке који су ћутке и у мукама умирали „на страшноме кољу”.

ВЕРСИФИКАЦИОНИ ЕЛЕМЕНТИ ПЕСМЕ

Песма има шест строфа које су састављене од четири стиха  (шест катрена). Сваки стих има дванаест слогова – лирски дванаестерци. Рима је укрштена, осим у другој и шестој строфи где је рима обгрљена, јер се римују први и четврти, па други и трећи стихови у строфама.

ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА ПЕСМЕ

ПРВА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – јуначких, грубих, мутно, бојне
  • КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – садашњост лирског субјекта и његово детињство
  • МЕТАФОРА – крв предака
  • ЗАНИМЉИВИ ИЗРАЗИ – мутно вече; крв предака мојих јуначких и грубих; љубити (= волети)
  • ИНВЕРЗИЈА – крв предака мојих јуначких и грубих

ДРУГА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – старих, страшноме
  • ЗАНИМЉИВИ ПРИЛОГ – ћутке
  • СТИЛСКО СКРАЋИВАЊЕ – бољу, кољу
  • МЕТАФОРА – мученика старих, крв предака
  • ИНВЕРЗИЈА – крв предака мојих, мученика старих.

ТРЕЋА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – старо, сурово, благородно
  • ЗАНИМЉИВИ ГЛАГОЛИ – хрвати (рвати); накалемити
  • КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – рвати се и успети; старо и сурово дрво и благородно воће
  • МЕТАФОРА – мучна борба у орању; „знојем што је гноји”, таворење дана на земљи
  • ЗАНИМЉИВ ИЗРАЗИ – боља (= болест); благородно воће

ЧЕТВРТА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – модрим, небесне, старе, чаробне, тужно
  • ЗАНИМЉИВИ ПРИЛОГ – злокобно
  • ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – шуме злокобно заћуте
  • СКРАЋЕНА МНОЖИНА – путе (= путеви)
  • ИНВЕРЗИЈА – ореол модри
  • ПОРЕЂЕЊЕ – старе шуме попут чаробних сирена

ПЕТА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – свежих, нових, старом, снажна, неисцрпна, старинских
  • ПОРЕЂЕЊЕ – храна к’о некад јака
  • ЗАНИМЉИВЕ РЕЧИ – крепост, старински
  • СКРАЋЕНА МНОЖИНА – калеми
  • КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – нови калеми и стари корен

ШЕСТА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – стари, страшноме
  • СТИЛСКО СКРАЋИВАЊЕ – бољу, кољу
  • ИНВЕРЗИЈА – преци моји, мученици стари
  • ЗАНИМЉИВИ ПРИЛОГ – ћутке