После читања овог одломка, јасно ти је да је у одломку реч о девојчици и њеном омиљеном кутку. Идеална прилика да те питам да ли и ти имаш такав кутак. Који  је  твој  омиљени  кутак  за  игру?  Како  изгледа?  Зашто ти је потребан? О чему машташ у њему? Ако ти није тешко, насликај свој омиљени кутак. Верујем да би и твоји другари били ради да виде твој омиљени кутак.

Исидора Секулић је рођена 16. фебруара 1877. године у бачком селу Мошорину. Детињство је провела у Земуну, Руми и Новом Саду. Још као шестогодишњакиња остала је без мајке и ту празнину ништа није могло испунити, судећи по многим њеним делима. Завршила је Вишу девојачку школу у Новом Саду. Једна новосадска гимназија и данас носи њено име. Потом је завршила Српску препарандију у Сомбору и Педагогијум у Будимпешти. Била је изузетно образована жена што јој је још за живота признато.

Имала је бројна интересовања. Знала је више језика, познавала је више култура и уметничких подручја, а говор и језик сматрала је културном смотром народа. Радила је као наставница у Панчеву, Шапцу и Београду. Пензионисана је 1931. године. Била је дописни члан Српске краљевске академије. Била је први женски члан САНУ (1950). Шта је САНУ? Била је и први председник Удружења писаца Србије. Њен живот обележила су и бројна путовања.

Последње године провела је у кући у улици Васе Пелагића на Савском венцу. Данас је ова кућа под заштитом државе. Ова кућа је саграђена између два светска рата. У Исидорино време ову једноставну зграду скромне фасаде красио је предиван врт. Своју библиотеку оставила је београдској Универзитетској библиотеци.

Умрла је 5. априла 1958. године у Београду.

Данас постоји књижевна награда „Исидора Секулић” коју додељује општина Савски венац.

За педесетак година књижевног рада написала је бројна дела, али су можда најпознатија:

• „Говор и језик, културна смотра народа”
• врста дневника „Сапутници”
• есеји „Аналитички тренуци и теме”
• збирка приповедака „Хроника паланачког гробља”
• монографија „Књига дубоке оданости Његошу”
• путопис „Писма из Норвешке”

О ауторкином животу можеш сазнати више ако погледаш дело моје колегинице Велинке Тошић:

 

А можеш прочитати и текстове:

• Исидора Секулић: Прва жена академик (Wannabe)
• Исидора Секулић (Википедија)
• Тежак пут плодне сарадње (Историјска библиотека)

---

САПУТНИЦИ

Ова збирка приповедака или дневник представља збир ауторкиних размишљања, сећања и осећања и има пет целина:

1. Буре

Осликана је девојчица заробљена у свом свету, са сопственим мислима јер се „одмах познају она несрећна мала деца која из школе долазе у празну кућу, и у деветој години читају Живот и патње у  Сибиру и Пут у земљу Вашукулумба”. Девојчица је затворена и усамљена. И окупирана својим светом и бегом од других и себе. Ако је требало да је траже, тражили су је у бурету, и ако је требало да је нађу, нашли би је у бурету. Дане је ту проводила у друштву пријатеља који ћуте: бубице, лептири, сунце, цврчци… Једино је ту могла да се препусти машти и да свет буде по њеном укусу. Ту је дошла до првих закључака о пролазности и смрти и схватила да постоји „неко проклетство да ништа вољено не може остати”. У свом тајно скровишту сања о лепшем свету: „континенти, мора, острва, све у оном реду дечјих краснописних вежбанки где једно уз друго стоје Њујорк и Чачак, Јагодина и Формоза”.

2. Самоћа

За ауторку је самоћа попут шаховске партије. Успела је да повеже усамљеност и смрт: „Самоћа је као и умирање. Трну делови душе и сужава се живот човечији. Смрт је апсолутна самоћа, јер човек тек онда умире кад прекине све везе тела, срца и ума”.

3. Главобоља

У овом делу ауторка говори о животу и животним правилима. Они, нажалост, рађају главобољу. А онда ће „међутим, бити последња главобоља, а после тога ће доћи оно велико и неповратно, и мене никада више неће болети глава”.

Занимљивост: Познати критичар Јован Скерлић није разумео баш најбоље њено дело, чак га је и потцењивао, те није чудо да су били у прилично затегнутим односима. За њега је било неприхватљиво да у тешким временима једна жена пише о – својој главобољи.

4. Круг

Овај део представља ауторкину побуну против свега што је савршено. Каже да ће изгубити „ону ситну белу тачку која је била прва и почела нешто ново, и почетак и свршетак биће једнако, празно и споља и изнутра”. По њеном мишљењу, све је – круг. Савршени круг, а у њему није ништа савршено.

5. Питање

Овај део има мноштво дијалога. У њему ауторка говори о патриотизму узалудних бораца за отаџбину. „Срце отаџбине је велико, себично и топло, и у њему је верност свих наших срдаца. Ми љубимо отаџбину. Отаџбина се чува, она се брани, она се љуби, док по гробу и по грбу бршљан не нарасте”. Жао јој је младих живота, мучи је бесмисленост ратова…

Ове целине су на први поглед неповезане, али се ипак издваја спона међу њима – наратор који говори у првом лицу и потпуно је окренут свом унутрашњем свету, али га ипак не одваја од свега што га споља окружује.

---

„Буре”

(одломак)

Занимљивост: У поменутом дневнику налази се приповетка „Буре”; то већ знаш. Али не знаш да је ова приповетка први ауторкин објављен рад. Објављен је 1912. у загребачком часопису „Савременик”, а део дневника постала је тек следеће године.

Што се тиче мање познатих речи и израза, мислим да ти неће представљати проблем. Прилично је њих већ објашњених у твојој Читанци, а ако ипак наиђеш на неку, заједно ћемо протумачити њено значење. Не заборави да је прибележиш

Ово епско дело може се подвести под приповетку што се тиче књижевне врсте, али ће те сигурно збунити што неки књижевни теоретичари сматрају да је реч о лирском запису или есеју. Не заборави, Исидора Секулић је позната по својим есејима.

Шта је лирски запис? Прозно дело које нема радњу или фабулу, а у њему нема ни ликова. Углавном је писано у првом лицу. У овом делу наратор је девојчица. Сећаш се „Мостова” Иве Андрића? Има описа или дескрипције, описа живе и мртве природе, као и субјективног (личног) доживљаја природе. То су све разлози који потврђују да ово дело припада лирском запису.

ТЕМА овог одломка је маштање једне девојчице о великим путовањима и њен доживљај природних лепота, док је ИДЕЈА ауторкино подсећање читалаца на вековну тежњу сваког појединца да спозна себе и свет око себе.

Ако размислиш о истинама које ова девојчица прихвата, лакше ће ти бити да осмислиш поруке. Неке од ПОРУКА могу бити:

• Вечита је човекова тежња за простором и слободом.
• Машта обогаћује људе и помаже им да схвате тајне живота и света који их окружује.
• Нема човека који не машта о некој својој робинзонијади.
• Свему у животу треба прићи отворено и са љубављу.

ДОМАЋИ ЗАДАТАК

Осмисли и ти неколико порука, а онда уради још два задатка. Оба задатка су везана за твоју оцену из петог разреда, али међу њима има и разлике

ПРВИ ЗАДАТАК је обавезан. Знам да те то баш не радује, али…

• Оцена 2 (два): Нацртај своје асоцијације везане за овај одломак, а онда напиши у неколико реченица још нешто о чему је можда сањарила ова девојчица.
• Оцена 3 (три): Опиши девојчицу из одломка. Слободно се препусти машти, али се држи и одломка.
• Оцена 4 (четири): Опиши простор у коме проводи своје време ова девојчица. Замисли га и опиши са што више детаља.
• Оцена 5 (пет): Уочи најкарактеристичније стилске фигуре из овог одломка. Њих је прилично, али ти уочи поређења, епитете, метафоре, персонификације и контрасте.

ДРУГИ ЗАДАТАК је мање обавезан, па ти види шта ћеш

Требало би да књижевна дела подстакну читаоце на размишљање, али и да их подстакне да сами пишу. Одабери једну од понуђених тема у оквиру своје оцене и баци се на посао

Оцена 2 (два):

• Да сам Сунце
• Као да сањам
• Нађох се у чаробној земљи

Оцена 3 (три):

• На крилима маште
• Речима сликам
• Слушам музику ветра

Оцена 4 (четири):

• Борба светлости и мрака у природи
• Светлост ме надахњује
• Своје речи у остварења претварам

Оцена 5 (пет):

• Ватра ми слика и музицира
• Вредна је машта колико и знање
• Игра светлости и сенки

---