УЛИЦА ФИЛИПА ВИШЊИЋА - Светлана Велмар Јанковић
◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊
Захваљујући Антологији српске књижевности, можеш прочитати целу збирку приповедака. У овој збирци се налази и цела приповетка „Улица Филипа Вишњића” 
◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦
Позната српска књижевница рођена је у Београду 1. 2. 1933. године. После Другог светског рата похађала је Четврту београдску гимназију. Студирала је француску књижевност, а изучавала је и латински језик. Била је новинар и радила је у многим издавачким предузећима („Дечја штампа”, „Књижевност”, „Просвета”). Дописни члан САНУ постала је 2. 9. 2006. године. Добитник је многобројних награда код нас, али и у Француској. Написала је романе: „Ожиљак”, „Лагум”, „Бездно”, „Нигдина”, „Востаније”. Писала је и збирке краћих и дужих прозних дела – „ДОРЋОЛ”, „Врачар” и „Гласови”. Бројна су њена дела, али су махом за одрасле. За децу је написала збирку приповедака „Књига за Марка” тек 1991. године када је постала бака. (ПРЕПОРУКА ЗА ЧИТАЊЕ)
◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊
УЛИЦА ФИЛИПА ВИШЊИЋА
(приповетка из збирке приповедака „Дорћол”)
ДОРЋОЛ < од турске речи dort yol > раскршће, место где се састају чете, а данас је ова реч позната као део Београда.
МАЊЕ ПОЗНАТЕ И ПОЗНАТЕ РЕЧИ И ИЗРАЗИ
ЂУЛАД (ЂУЛЕ) – топовски метак, муниција
ПОДЕЛА НА ЦЕЛИНЕ
- Певање доноси неко расветљење у смрачење људске унутрашњости.
- Што је битка била неизвеснија, то је његов глас бивао сигурнији.
- Битка је била добијена, Лозница одбрањена.
- Вишњић је отишао сам у своју ноћ; Карађорђе је остао у својој.
ГЛАВНИ ЛИКОВИ
ФИЛИП ВИШЊИЋ
- Филип Вишњић (Википедија)
- Филип Вишњић – певач и песник (Пројекат Растко)
◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊
КАРАЂОРЂЕ
- Карађорђе Петровић (Википедија)
◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊
МЕСНА ЛОКАЛИЗАЦИЈА – Лозница, западна Србија
ВРЕМЕНСКА ЛОКАЛИЗАЦИЈА – Први српски устанак, 1804. година
КЊИЖЕВНИ РОД – епика / епска поезија
КЊИЖЕВНА ВРСТА – приповетка
ТЕМА приповетке је моћ Филипа Вишњића у борби за Лозницу и његов сусрет са Карађорђем.
ИДЕЈА приповетке је приказивање значаја певања у тешким, одсудним тренуцима и ауторкино дивљење упућено Филипу Вишњићу.
ПОРУКЕ приповетке су:
- Не сме се потцењивати улога и значај сваког појединца у борби за опстанак народа.
- Значај песме присутан је у сваком моменту људског живота, веселом и тужном, у миру и у рату.
◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊
Исто вече, Карађорђе је хтео да види тог певача чија га је песма сачекала над шанчевима. Док су га водили Вожду, у Вишњићу су надошле речи. Ако ником другом, Црном је Ђорђу могао да искаже сазнање што се таложило у њему. Било је време. Али, кад га је Вожд загрлио, Вишњић је осетио како је та топла људескара натопљена умормом и ситним, оштрим мраком. Грлили су се, нешто су, можда, и рекли. Вишњићу је за леђима горела ватра, ближила се поноћ и тама се хладила, долазиле су јесење месечине, а Вождов образ је мирисао на барут. После, Карађорђе је ћутао и Вишњић је ћутао па су тако, у ћутању, поделили хлеб. Онда је Вишњић, нагло, пружио руку ка Карађорђу, да га доткане у знак поздрава, рука је промашила, ништа није дотакла. Вишњић је отишао, сам, у своју ноћ; Карађорђе је остао у својој.
- МРАК – Карађорђева забринутост и напрегнутост
- ВАТРА – унутрашња снага и решеност на победу
- ЈЕСЕЊА МЕСЕЧИНА – благост, топлина, нада у боље сутра
- ЗАГРЉАЈИ – блискост, поштовање, сарадња
- ЋУТАЊЕ – разумевање без речи
- ХЛЕБ – израз заједништва, блискости, разумевања и пријатељства
- ПРОМАШЕНА РУКА ПОЗДРАВА – Вишњићево слепило и Карађорђева задубљеност у сопствене мисли
- НОЋ – мрачне мисли, интима мисли, свет сопствених мисли и осећања
◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊
ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА
- ЕПИТЕТИ – смрачене, људске, сопствене, опеваним, мукли, светлосна, ситним, оштрим, јесење
- ПЕРСОНИФИКАЦИЈА / МЕТАФОРА – ход сопствене судбине, корак смрти, мукли бездан, промиче смрт, долазиле су јесење месечине
- ОНОМАТОПЕЈА – грување (топова)
◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊ ♦ ◊
Незаобилазна реч у вези са овом тематиком јесте и реч ТАШМАЈДАН. Ова реч је турског порекла и о њој у Политикином забавнику пише:
… ташмајдан, реч турског порекла, значи каменолом, место где се вади камен за зидање. На београдском Ташмајдану 1835. године подигнута је црква у славу Светом Марку.
