ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ

Чисто ради подсећања:

Марко Краљевић

(1335 - 1395)

Знаш да је Марко рођен средином 14. века, тачније 1335. године, у Прилепу (данашња Македонија). Родитељи су му краљ Вукашин Мрњавчевић, а мајка Јевросима, теби позната из песме „Урош и Мрњавчевићи”. Погинуо је у бици на Ровинама на страни Турака 17. маја 1397. године.

Marko Kraljevic 1

Већ смо говорили о томе да треба разликовати Марка Краљевића у историји и у књижевности. Говорили смо о њему као историјском лику, а сада га треба посматрати и из угла књижевности.

Тако се у народној песми помиње и Марков брат Андријаш, као и ујак Момчило, поред стрица Угљеше. Његово име неодвојиво је од његових побратима Милоша Обилића и Реље Крилатице. У песми се види и да је ожењен Роксандом, ћерком бугарског краља Шишмана. Попут њега самог, и оружје му је моћно, што није чудо кад га добија од ковача Новака и виле.  Из песама се види да је велики јунак и ратник, а омиљено оружје му је топуз, тежак 66 ока. Бројни су његови непријатељи (Вуча Џенерал, Филип Маџарин, Муса Кесеџија, Ђемо Брђани  и многи Арапи), али је најпознатији као заштитник свакога коме је помоћ била потребна (Урош Нејаки, српско царство, сиротиња, орао, чак и турски султан). Са свим манама и врлинама, Марко је остао до дана данашњег познат као највећи српски јунак.

Захваљујући народној епској поезији, постао је највећи српски јунак. Једини је јунак о коме постоји читав циклус народних епских песама. Помиње се у епским песмама од времена Душанове владавине, па до песама о хајдуцима. Заступљен је у народној књижевности свих Јужних Словена, па се чак јавља и у књижевности неких других народа на Балкану.

Незаобилазни чинилац у песмама о Марку Краљевићу је његов коњ Шарац. Не зна се тачно како је Марко добио Шарца (или од виле или куповином од кириџија), али је са њим остао, јер га, према веровању, други коњи нису могли носити. Шарац је познат као силан коњ, који је од губавог ждребета био са Марком, чак је научио и вино пити поред свог газде. Поред уживања у вину, запамћен је као коњ који говори (чак и турски), рони сузе, предосећа (смрт господара). Према предању, живео је 160 година. Марко му се обраћа као разумном бићу, себи равном; нераздвојни су пријатељи и неодвојиви у народном памћењу један од другога.

ЗАНИМЉИВОСТ

Интересантно је да је био турски слуга, а нема ни значајних историјских записа о њему, а опет – од свих јунака, највише је заступљен у нашој народној епици. Тумачење се крије у жељи народа да у то тешко време има јунака који ће бити уз њих. Певајући о таквом јунаку, наши су преци лакше преживљавали тешкоће које су их свакодневно мучиле.

Marko Kraljevic 2

ПЕСМЕ О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ

ДЕВОЈЧИЦЕ

МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА

Много је песама у којима се Марко бори против вила бродарица или вила изворкиња. У његовом животу виле играју значајну улогу. Према народном предању, порекло његове снаге је баш у томе што га је подојила вила. С друге стране, постоје и веровања да је његова мајка вила, а не Јевросима. Позната је његова посестрима вила која му помаже у многим мегданима, али постоје и песме где је вила Марков противник. Такав је случај са овом песмом. Тема песме је управо сукоб Марка Краљевића и виле Равијојле. Наиме, у сукоб са њом долази баш због жеље да помогне свом побратиму Милошу. Радња се дешава на планини Мироч која се налази близу Доњег Милановца, на североистоку Србије.

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

  • ЈЕЗДИТИ – путовати, пролазити, јахати
  • КРАСНА – лепа
  • НАПОРЕДО – један поред другога
  • ОБЛУЧЈЕ – део седла, предњи део у облику лука
  • КОЛАН – кожни појас помоћу ког се држи седло на коњу
  • ЖЕЖЕНО – чисто, обично се мисли на злато
  • НЕШТЕДИЦЕ – беспоштедно, без поштеде
  • ПУСТИМИЦЕ – бацање нечега замахом руке

Размисли о следећем:

  • Какав је однос између двојице јунака, Марка и Милоша?
  • Милош се баш плаши виле Равијојле. Објасни његов страх.
  • О чему пева Милош? Протумачи његов избор.
  • Замисли вилу Равијојлу. Истакни њене особине. Протумачи зашто је устрелила Милоша.
  • Опиши Марково хватање виле Равијојле. У хватању виле Равијојле помаже му Шарац. Опиши Шарца.
  • И у овој песми има хиперболе. Пронађи примере за ову стилску фигуру.
  • Подели песму на целине: УВОД (ЕКСПОЗИЦИЈА), ЗАПЛЕТ, КУЛМИНАЦИЈА (ВРХУНАЦ), ПЕРИПЕТИЈА (ОБРТ) (ПРЕОКРЕТ), РАСПЛЕТ. Покушај да овим целинама даш имена, али користи одговарајуће стихове из песме.
  • Размисли о брижности, пожртвованости и љубави које су јасно виде у песми, а онда смисли пет порука.

ЗАНИМЉИВОСТ О ВИЛАМА

Постоји више врста вила:

  • Планинкиње, загорке
  • Језеркиње
  • Облакиње
  • Бродарице …

По чему су добиле ова имена? Поред ове поделе, деле се и у зависности од тога чиме се баве. Тако су познате оне које су лечиле јунаке – видарице > глагол ВИДАТИ, лечити или биљарице. Како су оне добиле име?

ДЕЧАЦИ

МАРКО КРАЉЕВИЋ И МУСА КЕСЕЏИЈА

Захваљујући овој десетерачкој песми, Муса Кесеџија је остао запамћен као главни Марков непријатељ. Приказана је борба између ове двојице јунака, али је истакнута народна вера у Марково поштење који се уме покајати када погреши. Иако победник, знао је да поштује противника који то заслужује. Свестан је и својих врлина и својих мана, а то народ не заборавља и зна да цени. Интересантна је употребљена градација. Након борбе копљима, сабљама и буздованима, долази до рвања, а онда Марко убија Мусу из преваре. Народни певач је уметнуо у песму и фантастичне, нестварне, бајковите елементе (Мусина три ребра, три срца и змија на трећем ребру која још и говори). Иако је Марко представљен као вазал, бори се на страни Турака, ипак му је важније људско од јуначког. Објективно признаје Мусино јунаштво, те се у тим сликама могу пронаћи и сличности између ова два лика.

Marko Kraljevic 3

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

  • КЕСЕЏИЈА – одметник, разбојник
  • ВРГНУТИ – бацити, склонити, ставити
  • БЕШКОТ – двопек
  • ПРИКУЧИТИ – примаћи, приближити

Размисли о следећем:

  • Објасни разлоге због којих се Марко упушта у мегдан са Мусом уместо цара.
  • Опиши Марка Краљевића по изласку из тамнице. Коју стилску фигуру препознајеш у његовом опису?
  • У песми се помиње ковач Новак. Протумачи Марково понашање према њему.
  • Пре мегдана, Марко и Муса разговарају – дијалог. Шта се може сазнати из њиховог дијалога? После тешке борбе, Марко ипак побеђује. Објасни начин на који је победио. Протумачи Марково понашања пре мегдана и на крају.
  • У песми се примећују неки фантастични, чудесни, бајковити елементи. Запиши их.
  • Протумачи Маркову рекацију када је схватио да је победио и убио бољег од себе.
  • Подели песму на целине: УВОД (ЕКСПОЗИЦИЈА), ЗАПЛЕТ, КУЛМИНАЦИЈА (ВРХУНАЦ), ПЕРИПЕТИЈА (ОБРТ) (ПРЕОКРЕТ), РАСПЛЕТ. Покушај да овим целинама даш имена, али користи одговарајуће стихове из песме.
  • Размисли о Марковим поступцима и реакцијама приказаним у овој песми, а онда смисли пет порука.

СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК:

Прочитај текст драмског комада који су извели твоји старији другари „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”, па покушај да створиш оригинално драмско дело према мотивима ове песме.

За радознале :)

Marko Kraljevic 4

МАРКО У ДРУГИМ КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА

Марко Краљевић своје место налази у народној књижевности и мимо епских песама.

Једна од ПИТАЛИЦА:

Питали Краљевића Марка:

-       Шта би ти чинио када би се нашао јачи јунак од тебе?

-       Онда бих ја био још јачи.

ЈОШ ЈЕДНА ПИТАЛИЦА

Кад је био бојак војевати: „Гдје си, брате, Краљевићу Марко?”

Кад је било шићар дијелити: „Откуда си, незнана делијо?”

НАРОДНА ИЗРЕКА

  • Касно Марко на Косово стиже.
  • Здрав као дрен.

Значење неких ПОСЛОВИЦА такође се може повезати са ликом Марка Краљевића:

  • Ко брзо суди, брзо се и  каје.
  • Ум царује, снага кладе ваља.
  • Ко лако верује, лако се и превари.

Што се тиче ауторске књижевности, такође постоје дела која се везују за његов лик:

  • Петар Петровић Његош: „Благо оном ко довјек живи, имао се рашта и родити”.
  • Радоје Домановић – приповетка (прочитај): „Марко Краљевић по други пут међу Србима”
  • Миле Кордић – једини роман о Марку Краљевићу – „Ни цар ни краљ”

МАРКО ПИЈЕ УЗ РАМАЗАН ВИНО

РАМАЗАН – муслимански пост

КАДУНА – турска госпођа

ХОЏА – муслимански свештеник

ДУВАР – зид

Главни лик је Марко Краљевић, као и у свим другим песмама о њему. Интересантно је обраћање у песми речима „посинко” и „поочиме”, што нам сведочи да је и међу Турцима био поштован. Приказана је Маркова самовоља, али и инат у његовом непоштовању муслиманских обичаја, што опет сведочи о веровању народа: Марко Краљевић је прави представник српског народа, стално супротстављен зулумћарима. Иако у подређеном положају, Марково нагло срце је односило често победу над његовим поступцима и разумом, али са једином идејом: у свакој ситуацији треба сачувати образ. Муслимански обичаји налажу да се не носе зелене доламе, пашу сабље и игра коло уз кадуне, што је део муслиманских верских закона. Долази до сукоба цареве наредбе и Маркове пркосне воље. Марко толико одлази у крајност да успешно наговара и хоџе на пиће. Три пута (стални број) је приказана царева наредба и исто толико Маркова самовоља. Не изненађује много ни Маркова суровост, приказана у поступку према младим чаушима који доносе наређење о Марковој предаји, што иде у спрези са његовом хиперболисаном снагом – „прште купа, а прште и глава”. Врхунац градације представља долазак самог цара. Марко не преза ни од чега. Пред цара излази с намакнутим самур-калпаком и буздованом, док му је у крилу сабља. Поред физичке, истакнута је и његова духовна снага која се види у речитом дијалогу са царем. Марко одбија да слави празник који није његов, а мора утицати на друге да пију, јер он није себичан и саможив. Не одриче се зелене доламе јер му приличи, а како је неожењен, нормално је да игра уз кадуне. Досетљив је и цар. Кад је дошло време да Марко ДОТЕРА ЦАРА ДО ДУВАРА, нуди му сто дуката за вино. Поред очекиване хиперболе, песма има контраста и анафоре, али и архаизама и варваризама. Не треба заборавити да је Марко оличење непокорног народа српског који не трпи тиранију.

МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН

Ова песма се разликује од других песама о Марку Краљевићу јер у њој нема двобоја и мегдана. Сукоб међу двојицом главних ликова приказан је у дијалогу. Представљен је вербални сукоб који у основи садржи моралне проблеме. Истакнута је природа Марка Краљевића, али и његове примедбе на нечовечне речи бега Костадина. Дијалог је поређан градацијски. Бегова нечовечност везује се за славу, крсно име, за „Дмитров данак”. Није чудо што Марко реагује, ако се зна да је слава светиња и да се тада сиромашни не смеју презрети. Сматра да људи морају бити бољи и саосећајнији према пријатељима који су сада сиромашни, а некада то нису били. Последња Маркова замерка (последњи степен градације) указује на обавезу поштовања родитеља. У песми је истакнуто да је највећи грех непоштовање родитеља. Није случајно да се радња песме дешава у време славе, јер славе представљају породичне светковине, сусрет предака и потомака. У песми је најупечатљивији Марков говор. Бегу је слава нешто сасвим друго. Он би само да се хвали својим богатством (зато је и позвао Марка), те ништа не одговара, јер су Маркове речи довољне да се види расположење народног певача. Ниједном се не истиче да је Марко у праву, а опет је јасно за које се вредности народ залаже. Маркове замерке уједно показују и непоштовање према Богу, односно, непоштовање Божјих заповести. Прави хришћанин помаже „кљастима и слепима”, а и сâм Исус Христ нас учи да „љубимо ближњег свог као самог себе”, а у тим речима нема поделе, јер су нам ближњи сви, и сиромашни и богати. Није чудо да је велики контраст Марков поступак када води сиротице у чаршију да их нахрани, напоји и обуче. Највећи је грех трећи јер је и то кршење Божје заповести, пете: „Поштуј оца свог и матер своју да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи”.

СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА

У песми „Смрт Марка Краљевића” јасна је тема. Марко већ предосећа смрт, а први знак су му Шарчеве сузе, што касније потврђује и вила. Није случајно што његов гроб нема обележја, чак се не зна ни где је. Народ жели да прикаже да је Марко физички нестао, али да се његов живот наставља у песми и легенди. Какав год неко био, Божје се идеје не могу изменити. Општељудска је мисао о пролазности живота, која ни Марка није заобишла.

Занимљиво је да су остала бројна народна веровања о Марковој смрти:

  • Усмртио га је влашки (румунски) војвода Мирча на Ровинама 17. маја 1397. године
  • Шарац се заглибио у једној од дунавских бара, па се утопили
  • За време једног боја, када је много људи и коња пливало у крви, молио је Бога да га спаси да то не гледа, па му је Бог испунио жељу и пренео их у пећину где живе и дан-данас до тренутка када ће опет бити потребни српском народу
  • Побегао је у пећину са појавом пушке, јер по његовом мишљењу, дошло је време када и најгора рђа може убити најбољег.

Упркос веровањима, историчари се слажу да је погинуо на Ровинама од руке влашког војводе Мирче. Борио се на страни Турака, али је остало забележено да је до смрти био одан свом народу: „Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату”.

За баш, баш радознале :)