О ПОРЕКЛУ - Десанка Максимовић
Размишљаш ли некад о свом пореклу? Колико далеко у прошлост знаш о пореклу своје породице? О овим питањима размишљала је и песникиња
Десанка Максимовић
(16. 5. 1898. – 11. 2. 1993)
Рођена је у Рабровици код Ваљева, а одмах по рођењу, породица јој се сели у оближњу Бранковину. У породици је била најстарије дете. Основну школу завршила је у Бранковини, а гимназију у Ваљеву. Завршила је Филозофски факултет у Београду, смер: светска књижевност, општа историја и историја уметности. Радила је у обреновачкој гимназији, а потом у београдској Трећој женској гимназији. Годину дана је провела у Француској. Добила је стипендију те је добила изванредну прилику да се стручно усавршава. Једно време је предавала у Дубровнику, а по повратку у Београд, нашла је посао у Првој женској гимназији. Њена ученица била је и наша позната песникиња Мира Алечковић, са којом се касније искрено спријатељила. С Другим светским ратом, Десанки почињу пензионерски дани, али након рата, враћа се на посао до коначне пензије 1953. године. Њен живот обележила су бројна путовања, драги пријатељи, а међу њима и писци Иво Андрић, Исидора Секулић, Бранко Ћопић и други, али је највише уживала у својим песничким делима. Удала се за Сергеја Сластикова, а своје песме је сматрала децом, јер децу нису имали. Била је дописни, а потом и редовни члан САНУ. Једног четвртка, у 95. години умрла је у Београду, а сахрањена је по сопственој жељи у Бранковини, где је још раније пренела тело свог вољеног супруга.
- ДесанкаМаксимовић (Википедија)
- О Десанки (страница САНУ)
- Бранковина (Википедија)
- Бранковина (интернет-страница Ваљево за вас)
Њене су песме у бројним збиркама, а због ове песме занимљива је збирка „Тражим помиловање”. У њој је наратор, говорник, сâм цар Душан, лик чије име светли у нашој прошлости. Сећаш се, он је и књижевни лик из епске народне песме старијих времена „Женидба Душанова”. Читајући стихове, његовом гласу се из дубине душе придружује и глас сваког појединца, сваког Србина.
- Захваљујући Антологији српске књижевности, можеш прочитати и друге песме које се налазе у збирци „Тражим помиловање”.
- Стефан Душан (Википедија)
О ПОРЕКЛУ
МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ
ЗАДУЖБИНА – оставштина народу, обично грађевине које су владари подизали за спас душе (цркве, манастири)
ИКОНОСТАС – од грчке речи у значењу ставити, поставити; преграда између олтара и осталог дела цркве, украшена иконама по нарочитом распореду
ХРАМ – православна светиња за одржавање службе и молитве
СВЕТИТЕЉ – особа која се посветила и чије име и дело народ слави
ГРОМАДА – руска реч, громада, велика гомила, маса, мноштво; геолошки, велика маса неке магматске стене, обично неправилног облика
БЕСОМУЧНА (мржња) – жестока, јака, неконтролисана
ОДВАЈКАДА – одувек, од давнина
БЛАГОРОДНОСТ – особина људи рођених у краљевским и владарским породицама, а који су чинили добро свом народу; племенитост
СТАРОСТАВНИ – од давнина, од искона, стари (везује се за списе у којима се налазе тајне будућности, према народном веровању
ЛЕТОПИСАЦ – особа која пише летопис
ЛЕТОПИС – описивани догађаји из године у годину у вези са неким здањем
- Срби (Википедија)
- Манастир Студеница (Википедија)
- Манастир Милешева (Википедија)
- Сува планина (Википедија)
- Река Ситница (Википедија)
- Стари Рас (Википедија)
- Захумље (Википедија)
- Угри (Мађари) (Википедија)
- Византијско царство (Википедија)
КЊИЖЕВНИ РОД – лирика / лирска поезија
КЊИЖЕВНА ВРСТА – родољубива песма
ТЕМА песме представља израз поштовања лирског субјекта према прецима, уједно и свест о величини сопственог народа, самим тим и сопственог порекла.
ИДЕЈА песме је ауторкина жеља да укаже на непрекидну и нераскидиву везу између појединца и народа у садашњости, прошлости и будућности.
ПОРУКЕ ове песме су:
- „Ја знам ко сам”.
- Нераскидива је веза предака и потомака.
- Ко не зна своје порекло, не може градити ни своју будућност.
- Много нас је људи из прошлости задужило и не смемо их обрукати у будућности.
- Човек се по пријатељима познаје.
- На крају живота, нећемо се сећати речи наших непријатеља, већ ћутања наших пријатеља. (Мартин Лутер Кинг)
АНАЛИЗА ПЕСМЕ
Главни мотив песме су размишљања (рефлексије) лирског субјекта о пореклу – „ја знам ко сам”. Лирски субјект је сâм цар Душан.
У ПРВОЈ СТРОФИ су доминантни мотиви звоно са задужбина, иконостас и храм; једноставно речено, вера и православље. Јасно је да лирски субјект мисли на манастире и њихов историјски и културни значај. Била су то стецишта духовности и трајања у страдањима народа кроз векове. Наши су пређашњи владари остављали задужбине и дела по којима ће заувек бити запамћени и слављени. Сети се народне песме „Свети Сава” и дела Стефана Немање.
ДРУГУ СТРОФУ карактерише владајућа лоза као мотив, а покренуто је и питање територије: од Суве планине на истоку до Раса и Хума на западу. А Србија је на раскршћу између истока и запада! Отац и деда представљају претке, а о значењу кума зна сваки Србин. Лирски субјекат не заборавља небеса. Сети се цара Лазара и многих других јунака који су уместо земаљске бирали небеску славу.
ТРЕЋА СТРОФА представља осврт на мржњу и непријатеље. Песникиња жеља је да прикаже стварање једне историје пуне ратова и страдања. Истиче величину српског народа сагледану према величини њених непријатеља. Угарска и Византија су биле моћне, али су наишле на достојног непријатеља, Душанову Србију.
ЧЕТВРТА СТРОФА има више мотива, а најистакнутији су пријатељство, слава, копље и штит. Песникиња истиче да се вредност сваког појединца највише огледа у величини и вредности пријатеља, „по благородности њихова лика / и слави им копља и штита”.
Последња четири стиха представљају својеврсно сведочанство о пореклу свих нас. Баш у овим стиховима налази се порекло сваког Србина:
„Са свецима и краљима ја сам у сродству,
о мом пореклу из књига староставних
владар на далеком двору
и летописац у манастиру чита”.
ВЕРСИФИКАЦИЈА
Песма има четири строфе раздвојене садржајем: ЗАДУЖБИНЕ, ПРЕЦИ, НЕПРИЈАТЕЉИ, ПРИЈАТЕЉИ, а све то обједињено основном темом, ПОРЕКЛОМ. Строфе имају по седам стихова, осим последње (осам стихова). Песма нема правилне риме.
ЈЕЗИЧКО-СТИЛСКА АНАЛИЗА
ЕПИТЕТИ – бесомучна (мржња), староставне (књиге), далеки (двор)
МЕТАФОРА – „сваки у руци држи храм” (бројне задужбине наших владара); светитељ за оца, деда и кума; светитељ на небесима; трн у сан Византији
ИНВЕРЗИЈА – (са) задужбина немањићких, (по) мржњи бесомучној, (из) књига староставних
ЗАНИМЉИВИ ИЗРАЗИ: злопакосни (поименичавање); благородност (лика)
ЗАНИМЉИВОСТИ: ПРЕЦИ И ПОТОМЦИ
Србија није богата земља, али свакако има језик који је један од најбогатијих језика по питању родбинских односа.