РАТАР - Вељко Петровић
Већ смо се договорили да је обавезно читање песама „Ратар” Вељка Петровића и „О, класје моје” Алексе Шантић. Сада размисли о овим питањима:
- На каква су те размишљања подстакле ове песме?
- Одреди основне мотиве у песмама и прати како се они развијају у њиховим композицијама.
- У обе песме је описан живот сељака. Објасни на који начин је то учињено.
- Која песма има оштрији тон, која је песимистичнија? Образложи своје ставове.
- Песма „Ратар” описује сједињеност човека са својом земљом. О томе говори и Алекса Шантић у својим стиховима. Пронађи примере за наведену тврдњу и објасни их.
- Коме се све лирски субјект у песми „О, класје моје” обраћа?
РАТАР – Вељко Петровић
Вељко Петровић је рођен у Сомбору 1884, а умро је у Београду 1967. године. Познати је наш писац, песник и приповедач. Стварао је између два светска рата и после Другог светског рата. Писао је социјалне, љубавне и родољубиве песме. Није ни чудо да је написао једну овакву песму, јер је целог живота у срцу остао дубоко везан за војвођанске равнице и лепо је разумео муку тог земљорадничког живота. Колико год да је живео у великом граду, његово срце је припадало војвођанском сељаку. Остао је дубоко везан за земљу и никада се није у потпуности снашао у великом граду, што се најбоље види кроз његово дело. Осећа се нека празнина, пустош и изгубљеност у његовим песмама поред огорчености због неправде. За њега се не може рећи да је песимиста. Далеко је од тога, јер на крају готово сваког његовог дела присутна је вера у боље сутра.
Збирке прича: Изданци из опаљеног грма, Препелица у руци, Дах живота, Варљиво пролеће…
Збирке песама: Родољубиве песме, На прагу, Стихови, Невидљиви извор, Крилата грудва земље…
- Рушење куће Вељка Петровића (Блог Б92)
Ратар се може довести у везу са дивом Антејом (енглеска Википедија). И ратару је, као и Антеју, сваки додир са земљом даје неуништиву снагу, а свако одвајање од земље доноси му пропаст. Отуда и потиче израз ‘антејски додир’.
Мање познате и непознате речи:
- ЖУЉАВЕ – пуне жуљева
- ПЛУГ – оруђе којим се оре земља
- ЋУХ – дах ветра
- ВЛАС – коса
- БРАЗДА – удубљење у земљи које прави плуг при орању
- ГНОЈИТИ – ђубрити, посути ђубривом
- ТАВОРИТИ – тешко живети, животарити
- КЛИКНУТИ – гласно повикати, запевати
- СЕТА – необјашњива туга, меланхолија
- МОРИТИ – мучити
- КЛАС – плод жита на врху стабљике, са много зрна
- ЗБОРИТИ – говорити
- РАЗЛИЧАК – ливадски цвет плаве боје
- СУМОРНА – натмурена, обузета тешким мислима
- ЖУД – жудња, чежња за нечим
- ПРВА СТРОФА – Опис ратара > везаност за земљу
- ДРУГА / ТРЕЋА СТРОФА – Вечита веза ратара и земље (без знакова интерпункције) > сета, меланхолија, туга; љубав према земљи
- ЧЕТВРТА СТРОФА – Брижни ратар кличе земљи, иако га „с ње сета мори” > разумевање земље
- ПЕТА СТРОФА – Суморна и блага ратарева песма, без великих жеља > срећа упркос сталној муци
ПРВА СТРОФА
- ЕПИТЕТИ – жуљаве, пробуђене, седу, дугу
- ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – пробуђена земља
- ПРИЛОГ – дубоко
- ПОРЕЂЕЊЕ – дубоко дише као да дремље
- МЕТАФОРА – жуљаве руке
- ЗАНИМЉИВИ ИЗРАЗИ – жуљаве руке, дремљати, ћух (звук, тон, уздах), надојен
ДРУГА СТРОФА
- ЕПИТЕТИ – полегле, спокојне, богате, добра, марљива, безмерна, знојне
- ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – спокојне бразде, добра и марљива чеда (за бразде)
- ПОРЕЂЕЊЕ – ратар гледа своје бразде као своја чеда
- МЕТАФОРА – спокојне и богате бразде
- КОНТРАСТ – јадни ратар и богате бразде
ТРЕЋА СТРОФА
- ЕПИТЕТИ – мучној, напорним
- МЕТАФОРА – мучна борба у орању; „знојем што је гноји”, таворење дана на земљи
- ЗАНИМЉИВ ИЗРАЗ – мучна борба, таворење
ЧЕТВРТА СТРОФА
- ОНОМАТОПЕЈА – пуцкетати, шуштати
- КОНТРАСТ – клицање са земље и осећање сете са земље; нечујно пуцкетање семена
- ПРИЛОГ – нечујно
- ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – земља збори
ПЕТА СТРОФА
- ЕПИТЕТИ – тиха, проста, плави, суморна, блага, големих
- ПОРЕЂЕЊЕ – песма као земља, као плави различак
- МЕТАФОРА – суморна, блага песма, без великих жуди
Што се тиче ВЕРСИФИКАЦИЈЕ, песма има пет строфа од по четири стиха, дакле, пет катрена, а сваки од њих представља по једну песничку слику. Стихови имају по једанаест слогова, а рима је обгрљена (први и четврти; други и трећи)
После целе анализе, размисли о:
- Којом нас сликом песник уводи у песму? Дочарај ту слику.
- Како се ратар осећа док стоји у бразди, ослоњен на плуг?
- Како ратар гледа на бразде узоране? Сети се поређења којим је дочарана блискост ратара и узоране земље.
- На који се начин још исказује љубав ратара према земљи?
- Објасни значење стихова: „Он са ње кличе, с ње га сета мори”.
- Шта значи реч РАТАР? Наведи бар још три речи које имају слично значење. Наброј све послове које он обавља.
- Којим је речима описана ратарева песма из последње строфе? Објасни значење тих речи.
- Изведи закључак из следећих издвојених делова: у мучној борби узоране; напорним радом, знојем; своје он тавори дане.
- Наведи осећања и расположења која прате живот ратара на земљи.
- Зашто је ово социјална песма?
- Наведи бар пет речи којима песник слика изглед ратара.
- На који начин земља узвраћа ратару за његов труд? Шта му све говори?
О, КЛАСЈЕ МОЈЕ – Алекса Шантић
Алекса Шантић је рођен у Мостару, у Херцеговини, 1868. године. Ову песму је написао 1910. у време анексије Босне и Херцеговине (1908-1918). И он је написао многе песме са љубавном, родољубивом и социјалном тематиком. Посебно лепе и данас познате његове песме су: „Емина”, „Остајте овде”, „Вече на шкољу”, „Претпразничко вече”… Ове песме и друга Шантићева дела можеш прочитати на интернет-страни: Цјелокупна дјела Алексе Шантића.
Мање познати и непознати изрази и појмови:
- ТЕЖАК – именица, а не придев: радник који тешко ради
- ПИР – гозба, весеље
- СИНЏИР – оков, ланци
- ПОШТРАПАН – попрскан
- ЈАРАМ – ланци код животиња; овде: у пренесеном значењу
- ГОЉА – сиромашан човек, без игде ичега
Ако је судити по наслову, читалац може очекивати неку веселу песму. Међутим…
- Шта је узрок нерасположењу које изазива ова песма код читаоца?
- На који начин песник говори о експлоататорима и газдама?
- Које изразе песник користи за сељаков хлеб?
- Објасни везу између крви и хлеба споменутим у овој песми?
- У песми се ипак негде може осетити ведро расположење. Пронађи те стихове.
- У ком је изразу најупечатљивије изражена обесправљеност сељака?
- У ком контексту песник помиње пир и гозбу?
- Зашто је песник користио рефрен у овој песми?
Књижевни род – лирика / лирска поезија
Књижевна врста – социјална песма
ТЕМА песме је тежак живот људи на селу и сељакова мукотрпна борба за хлеб.
ИДЕЈА песме је песникова солидарност са свим напаћеним и у послу искоришћаваним људима.
Смисли бар три ПОРУКЕ.
Језичко-стилска анализа
ПРВА СТРОФА
- ЕПИТЕТИ – голих, црни, гладних, тврда
- МЕТАФОРА – „крвљу поштрапани”, „од гладних птица”
- АПОСТРОФА (и МЕТАФОРА) – „о, класје моје”, „мој црни хљебе, моја муко тврда”
- ИНВЕРЗИЈА – класје моје, муко тврда
ДРУГА СТРОФА
- ЕПИТЕТИ – једро, родно, мутни
- ОНОМАТОПЕЈА – зрити, трптети
- ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – село трепти
- МЕТАФОРА – мутни облак притиска чело; у дну душе гром пада
ТРЕЋА СТРОФА
- ЕПИТЕТИ – оштри
- МЕТАФОРА – снова ће тећи крв из моје ране
- ОБРАЋАЊЕ – сељаче
- АРХАИЧНИ ГЛАГОЛ – панути (због риме)
- ПОРЕЂЕЊЕ – снопови као злато
ЧЕТВРТА СТРОФА
- ЕПИТЕТИ – црног
- СИМБОЛ – црни роб
- ПОИМЕНИЧАВАЊЕ – силни
- ПОРЕЂЕЊЕ – теби, сељаку, као псу у синџиру
ПЕТА СТРОФА
- ЕПИТЕТИ – пјану (због риме)
- ПОРЕЂЕЊЕ – сељак као прах на поду
- ОБРАЋАЊЕ – сељаче, гољо
- КОНТРАСТ – пијана господа и радни сељак
- ГРАДАЦИЈА – тегли, вуци
Ова песма има шест катрена од по једанаест слогова у сваком стиху. Међутим, понављају се прва и шеста строфа, попут рефрена. Овај рефрен представља симболично један затворени круг мукотрпног сељачког живота. Рима је такође обгрљена (први и четврти, други и трећи).
СОЦИЈАЛНИ МОТИВИ: Класје испод голих брда, „мој црни хљебе, крвљу поштрапани”, „моја муко тврда”, „мутни облак притиска ми чело”, „у дно душе гром пада и бије”, „снова ће тећи крв из моје ране и снова пати, сељаче, и трпи…”, сва мука, напор црног роба, као пас у синџиру, бациће мрве, јад и вапај, бол која неће ганути пијану господу, „сељаче, гољо, ти си прах на поду, тегли и вуци, и у јарму скапај”.
СОЦИЈАЛНА ПЕСМА
Лирска песма којом се изражава песниково осећање према потлаченима и угњетенима, тако да је често у вези са родољубљем и љубави песника према народу за чије се социјално и национално ослобођење бори. У њима се говори о неправдама, тешком положају сиромашних слојева друштва и о борби за правду у друштву.
Социјалне песме су писали многи наши песници, а поред ове две позната је социјална песма „Берачи дувана” или „Тутуноберачите” македонског песника Косте Рацина.
На кантару хладном тучем да га мере,
а могу ли да га измере
наш дуван – нашу муку,
наш слани зној!
Од тамне зоре у јутрима летњим
до у касно доба у вечери зимске
он гладно пије тугу нашу
и зној и крв и снагу нам сву.
Жут – жутим нам прави лица бледа
и жуту гошћу у грудима нам носи.
У јутрима росним, у зорама свежим,
погнути по пољима радним
замишљени ми га беремо.
Лист по лист кидај,
лист по лист нижи,
лист по лист преврћи, притискај,
лист по лист нежно и тужно ређај
и на дуге ниске од капљица зноја
и наде с клетвом и зеленим јадом
с погледом тврдим у очима мутним
по крхком лишћу жутозеленом
причу горку о животу клетом
нанижи безгласну, а тако јасну.
Та не знаш ли?
Дође ли дан да се он мери -
мере му нема, у грудима дуби
а да не стане и дна не нађе
не туга већ клетва, и у очима мутним
и против воље сама се диже олуја.
Кантар односи лишће златно,
а у грудима љуто таласи бесне
од жуте муке – жутог дувана
и жутог зноја са руку наших.
И за крај – асоцијација:
