РАТАР - Вељко Петровић

Већ смо се договорили да је обавезно читање песама „Ратар” Вељка Петровића и „О, класје моје” Алексе Шантић. Сада размисли о овим питањима:

  1. На каква су те размишљања подстакле ове песме?
  2. Одреди основне мотиве у песмама и прати како се они развијају у њиховим композицијама.
  3. У обе песме је описан живот сељака. Објасни на који начин је то учињено.
  4. Која песма има оштрији тон, која је песимистичнија? Образложи своје ставове.
  5. Песма „Ратар” описује сједињеност човека са својом земљом. О томе говори и Алекса Шантић у својим стиховима. Пронађи примере за наведену тврдњу и објасни их.
  6. Коме се све лирски субјект у песми „О, класје моје” обраћа?

РАТАР – Вељко Петровић

Ratar 1

Вељко Петровић је рођен у Сомбору 1884, а умро је у Београду 1967. године. Познати је наш писац, песник и приповедач. Стварао је између два светска рата и после Другог светског рата. Писао је социјалне, љубавне и родољубиве песме. Није ни чудо да је написао једну овакву песму, јер је целог живота у срцу остао дубоко везан за војвођанске равнице и лепо је разумео муку тог земљорадничког живота. Колико год да је живео у великом граду, његово срце је припадало војвођанском сељаку.  Остао је дубоко везан за земљу и никада се није у потпуности снашао у великом граду, што се најбоље види кроз његово дело. Осећа се нека празнина, пустош и изгубљеност у његовим песмама поред огорчености због неправде.  За њега се не може рећи да је песимиста. Далеко је од тога, јер на крају готово сваког његовог дела присутна је вера у боље сутра.

Збирке прича: Изданци из опаљеног грма, Препелица у руци, Дах живота, Варљиво пролеће

Збирке песама: Родољубиве песме, На прагу, Стихови, Невидљиви извор, Крилата грудва земље

Ратар се може довести у везу са дивом Антејом (енглеска Википедија). И ратару је, као и Антеју, сваки додир са земљом даје неуништиву снагу, а свако одвајање од земље доноси му пропаст. Отуда и потиче израз ‘антејски додир’.

Мање познате и непознате речи:

  • ЖУЉАВЕ – пуне жуљева
  • ПЛУГ – оруђе којим се оре земља
  • ЋУХ – дах ветра
  • ВЛАС – коса
  • БРАЗДА – удубљење у земљи које прави плуг при орању
  • ГНОЈИТИ – ђубрити, посути ђубривом
  • ТАВОРИТИ – тешко живети, животарити
  • КЛИКНУТИ – гласно повикати, запевати
  • СЕТА – необјашњива туга, меланхолија
  • МОРИТИ – мучити
  • КЛАС – плод жита на врху стабљике, са много зрна
  • ЗБОРИТИ – говорити
  • РАЗЛИЧАК – ливадски цвет плаве боје
  • СУМОРНА – натмурена, обузета тешким мислима
  • ЖУД – жудња, чежња за нечим
Песма има пет строфа које некако и чине песничке слике:
  • ПРВА СТРОФА – Опис ратара > везаност за земљу
  • ДРУГА / ТРЕЋА СТРОФА – Вечита веза ратара и земље (без знакова интерпункције) > сета, меланхолија, туга; љубав према земљи
  • ЧЕТВРТА СТРОФА – Брижни ратар кличе земљи, иако га „с ње сета мори” > разумевање земље
  • ПЕТА СТРОФА – Суморна и блага ратарева песма, без великих жеља > срећа упркос сталној муци
Књижевни род – лирика / лирска поезија
Књижевна врста – социјална песма са елементима родољубиве песме што се огледа у љубави према земљи
ТЕМА песме је мучан живот ратара.
ИДЕЈА песме је саосећање лирског субјекта и самог песника са тешким животом ратара.
Осмисли бар пет ПОРУКА песме.
ГЛАВНИ МОТИВ: ратар
КОНКРЕТНИ МОТИВИ: жуљаве руке, седе власи, знојне боре, класје шушти, он са ње кличе…
АПСТРАКТНИ (УНУТРАШЊИ) МОТИВИ: безмерна нежност, сета мори, воли земљу…
СОЦИЈАЛНИ МОТИВИ: жуљаве руке, седа влас му дуга, знојне боре, мучна борба орања, напорни рад, зној као гнојиво, таворење дана, са земље сета мори, тиха песма у грудима, песма „суморна, блага, без големих жуди”

Ratar 2

Језичко-стилска анализа

ПРВА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – жуљаве, пробуђене, седу, дугу
  • ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – пробуђена земља
  • ПРИЛОГ – дубоко
  • ПОРЕЂЕЊЕ – дубоко дише као да дремље
  • МЕТАФОРА – жуљаве руке
  • ЗАНИМЉИВИ ИЗРАЗИ – жуљаве руке, дремљати, ћух (звук, тон, уздах), надојен

ДРУГА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – полегле, спокојне, богате, добра, марљива, безмерна, знојне
  • ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – спокојне бразде, добра и марљива чеда (за бразде)
  • ПОРЕЂЕЊЕ – ратар гледа своје бразде као своја чеда
  • МЕТАФОРА – спокојне и богате бразде
  • КОНТРАСТ – јадни ратар и богате бразде

ТРЕЋА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – мучној, напорним
  • МЕТАФОРА – мучна борба у орању; „знојем што је гноји”, таворење дана на земљи
  • ЗАНИМЉИВ ИЗРАЗ – мучна борба, таворење

 ЧЕТВРТА СТРОФА

  • ОНОМАТОПЕЈА – пуцкетати, шуштати
  • КОНТРАСТ – клицање са земље и осећање сете са земље; нечујно пуцкетање семена
  • ПРИЛОГ – нечујно
  • ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – земља збори

ПЕТА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – тиха, проста, плави, суморна, блага, големих
  • ПОРЕЂЕЊЕ – песма као земља, као плави различак
  • МЕТАФОРА – суморна, блага песма, без великих жуди

Што се тиче ВЕРСИФИКАЦИЈЕ, песма има пет строфа од по четири стиха, дакле, пет катрена, а сваки од њих представља по једну песничку слику. Стихови имају по једанаест слогова, а рима је обгрљена (први и четврти; други и трећи)

Ratar 3

После целе анализе, размисли о:

  1. Којом нас сликом песник уводи у песму? Дочарај ту слику.
  2. Како се ратар осећа док стоји у бразди, ослоњен на плуг?
  3. Како ратар гледа на бразде узоране? Сети се поређења којим је дочарана блискост ратара и узоране земље.
  4. На који се начин још исказује љубав ратара према земљи?
  5. Објасни значење стихова: „Он са ње кличе, с ње га сета мори”.
  6. Шта значи реч РАТАР? Наведи бар још три речи које имају слично значење. Наброј све послове које он обавља.
  7. Којим је речима описана ратарева песма из последње строфе? Објасни значење тих речи.
  8. Изведи закључак из следећих издвојених делова: у мучној борби узоране; напорним радом, знојем; своје он тавори дане.
  9. Наведи осећања и расположења која прате живот ратара на земљи.
  10. Зашто је ово социјална песма?
  11. Наведи бар пет речи којима песник слика изглед ратара.
  12. На који начин земља узвраћа ратару за његов труд? Шта му све говори?

О, КЛАСЈЕ МОЈЕ – Алекса Шантић

Ratar 4

Алекса Шантић је рођен у Мостару, у Херцеговини, 1868. године. Ову песму је написао 1910. у време анексије Босне и Херцеговине (1908-1918). И он је написао многе песме са љубавном, родољубивом и социјалном тематиком. Посебно лепе и данас познате његове песме су: „Емина”, „Остајте овде”, „Вече на шкољу”, „Претпразничко вече”… Ове песме и друга Шантићева дела можеш прочитати на интернет-страни: Цјелокупна дјела Алексе Шантића.

Мање познати и непознати изрази и појмови:

  • ТЕЖАК – именица, а не придев: радник који тешко ради
  • ПИР – гозба, весеље
  •  СИНЏИР – оков, ланци
  • ПОШТРАПАН – попрскан
  • ЈАРАМ – ланци код животиња; овде: у пренесеном значењу
  • ГОЉА – сиромашан човек, без игде ичега

Ако је судити по наслову, читалац може очекивати неку веселу песму. Међутим…

  • Шта је узрок нерасположењу које изазива ова песма код читаоца?
  • На који начин песник говори о експлоататорима и газдама?
  • Које изразе песник користи за сељаков хлеб?
  • Објасни везу између крви и хлеба споменутим у овој песми?
  • У песми се ипак негде може осетити ведро расположење. Пронађи те стихове.
  • У ком је изразу најупечатљивије изражена обесправљеност сељака?
  • У ком контексту песник помиње пир и гозбу?
  • Зашто је песник користио рефрен у овој песми?

Ratar 5

Књижевни род – лирика / лирска поезија

Књижевна врста – социјална песма

ТЕМА песме је тежак живот људи на селу и сељакова мукотрпна борба за хлеб.

ИДЕЈА песме је песникова солидарност са свим напаћеним и у послу искоришћаваним људима.

Смисли бар три ПОРУКЕ.

Језичко-стилска анализа

ПРВА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – голих, црни, гладних, тврда
  • МЕТАФОРА – „крвљу поштрапани”, „од гладних птица”
  • АПОСТРОФА (и МЕТАФОРА) – „о, класје моје”, „мој црни хљебе, моја муко тврда”
  • ИНВЕРЗИЈА – класје моје, муко тврда

ДРУГА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – једро, родно, мутни
  • ОНОМАТОПЕЈА – зрити, трптети
  • ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – село трепти
  • МЕТАФОРА – мутни облак притиска чело; у дну душе гром пада

ТРЕЋА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – оштри
  • МЕТАФОРА – снова ће тећи крв из моје ране
  • ОБРАЋАЊЕ – сељаче
  • АРХАИЧНИ ГЛАГОЛ – панути (због риме)
  • ПОРЕЂЕЊЕ – снопови као злато

 ЧЕТВРТА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – црног
  • СИМБОЛ – црни роб
  • ПОИМЕНИЧАВАЊЕ – силни
  • ПОРЕЂЕЊЕ – теби, сељаку, као псу у синџиру

ПЕТА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – пјану (због риме)
  • ПОРЕЂЕЊЕ – сељак као прах на поду
  • ОБРАЋАЊЕ – сељаче, гољо
  • КОНТРАСТ – пијана господа и радни сељак
  • ГРАДАЦИЈА – тегли, вуци

Ова песма има шест катрена од по једанаест слогова у сваком стиху. Међутим, понављају се прва и шеста строфа, попут рефрена. Овај рефрен представља симболично један затворени круг мукотрпног сељачког живота. Рима је такође обгрљена (први и четврти, други и трећи).

СОЦИЈАЛНИ МОТИВИ: Класје испод голих брда, „мој црни хљебе, крвљу поштрапани”, „моја муко тврда”, „мутни облак притиска ми чело”, „у дно душе гром пада и бије”, „снова ће тећи крв из моје ране и снова пати, сељаче, и трпи…”, сва мука, напор црног роба, као пас у синџиру, бациће мрве, јад и вапај, бол која неће ганути пијану господу, „сељаче, гољо, ти си прах на поду, тегли и вуци, и у јарму скапај”.

СОЦИЈАЛНА ПЕСМА

Лирска песма којом се изражава песниково осећање према потлаченима и угњетенима, тако да је често у вези са родољубљем и љубави песника према народу за чије се социјално и национално ослобођење бори. У њима се говори о неправдама, тешком положају сиромашних слојева друштва и о борби за правду у друштву.

Ratar 6

Социјалне песме су писали многи наши песници, а поред ове две позната је социјална песма „Берачи дувана” или „Тутуноберачите” македонског песника Косте Рацина.

На кантару хладном тучем да га мере,

а могу ли да га измере

наш дуван – нашу муку,

наш слани зној!

 Од тамне зоре у јутрима летњим

до у касно доба у вечери зимске

он гладно пије тугу нашу

и зној и крв и снагу нам сву.

Жут – жутим нам прави лица бледа

и жуту гошћу у грудима нам носи.

 У јутрима росним, у зорама свежим,

погнути по пољима радним

замишљени ми га беремо.

Лист по лист кидај,

лист по лист нижи,

лист по лист преврћи, притискај,

лист по лист нежно и тужно ређај

и на дуге ниске од капљица зноја

и наде с клетвом и зеленим јадом

с погледом тврдим у очима мутним

по крхком лишћу жутозеленом

причу горку о животу клетом

нанижи безгласну, а тако јасну.

Та не знаш ли?

 Дође ли дан да се он мери -

мере му нема, у грудима дуби

а да не стане и дна не нађе

не туга већ клетва, и у очима мутним

и против воље сама се диже олуја.

 Кантар односи лишће златно,

а у грудима љуто таласи бесне

од жуте муке – жутог дувана

и жутог зноја са руку наших.

И за крај – асоцијација:

Ratar 7