ОДЛОМАК

О Светозару Ћоровићу – Википедија

БОГОЈАВЉЕЊЕ представља  успомену на Христово крштење и јављање Бога у виду голуба. Обележава се 6. јануара по јулијанском календару, а 19. јануара по грегоријанском календару (уочи празника посвећеног светом Јовану Крститељу). У црквама се тада свети вода чиме она добија лековита својства. Верује се да је треба чувати целе године због њених чудесних моћи.

РЕЛИГИЈА

Сина Божјег, Исуса Христа, када је имао 30 година, крстио је на Богојављење Јован Крститељ. У тренутку крштења небеса су се отворила, појавио се Дух Свети у облику голуба  и чуо се глас Бога Оца: „Ти си Син мој љубљени, који је по мојој вољи”. Од тог догађаја, Исус Христ проповеда и говори: „Покајте се, јер се ближи Царство небеско”.

Богојављење је један од највећих празника. Тада је први пут објављена тајна Свете Тројице и први пут су се заједно појавили Отац, Син и Свети Дух.

Мисија Сина Божјег, Исуса Христа, није почела рођењем већ крштењем. Он је до 30. године живео обичним животом. Био је дрводеља и живео је са мајком и праведним Јосифом. Живео је још три године после крштења и испуњавао је мисију искупљења људског рода од прародитељског греха.

ЗНАЧАЈ БОГОЈАВЉЕНСКЕ ВОДЕ

Богојављенска вода дивна је потврда православне вере. Њена је особина да годинама остаје свежа, укусна, освећена и лековита. Одавно се чува обичај да се ова водица чува у нарочитом судићу целе године, јер она помаже у свакој болести и кад мала деца имају страх ноћу, и кад човеку нагло позли и кад му храна не прија и кад не може да подноси болове у болести и кад му се смућују помисли и не зна како једну ствар да реши – и уопште, многобројни су прилике у животу и тешкоће кад се Богојављенска водица са вером употреби и стварно користи. На сам дан Богојављења црква дозвољава да се том водицом кропе све одаје и сваки кутак и да сва чељад пију колико ко хоће. Али, у свима другим данима године, Богојављенском водицом, не сме ништа другим данима у години да се кропи, сем да се пије у болести. А здрави ако желе, морају који дан постити, па ту водицу узети ујутру.

У Македонији и данас многи ништа не једу прва два дана Великог Поста, па трећег дана окусе ту воду у знак велике светиње. У нашем народу од давнина поштује се Богојављенска водица. У 14. веку, за време цара Душана и кнеза Лазара, оним људима којим није дозвољено да се причесте због неког великог греха, дозвољено им је да посте и окусе Богојављенске водице.

Свака кућа, на дан Богојављења, кад свештеник свети воду, треба да узме у нарочит суд и да се чува преко целе године.

Свети Николај Жички

(Радио Светигора)

БОГОЈАВЉЕНИЈЕ

„Живот и обичаји народа српског”

Вук Стефановић Караџић

Богојавлење, по западнијем крајевима водокршће, а у Црној Гори водице.

Срби приповиједају да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвора небо, и да ће онда Бог дати свакоме који што заиште, само да се не иште више него једно. Гдјекоји стоје на пољу по цијелу ноћ, не би ли видјели кад се небо отвори, али то сваки не може видјети. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се у том не би затворило), промоли главу кроз прозор да рече: „Дај ми Боже осмак блага“; па у ономе страху и у хитњи место тога рече: „Дај ми Боже од осмак главу!“ У тај час постане му глава колико осмак, тако да је није могао кроз онај прозор увући у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор већи. Многи се на Богојављење у јутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла а они пробију лед, као што сам га и ја пробијао на Жеравији. Ако је о Богојављенију велики мраз, онда се мисли да ће бити добра година, за то и Турци запитају кашто наше људе: „Јели се, море, смрзао крст?“ Гдје се народ наш у живљењу по својему закону не боји никога, ондје се на Богојављеније послије летурђије вода свети на рјекама и на изворима, као н. и. у Карловцима на чесми насред пијаце, у Земуну на Дунаву а и у Биограду сад на Сави; под владом пак турском то се по варошима до сад није смјело чинити, него се опомињем да су Лозничани 1796 године са својијем попом и с учитељем и ђацима (међу којима сам и ја био) ишли иза вароши на један точак који се звао Данилова вода, и то без летурђије, јер како нијесу имали цркве, ни остале оправе она им се није ни служила.

• Празнични обичаји и занимљивости: Богојављење (19.1.2011.)
  

ЗАДАТАК

Сигурно те занима крај ове приповетке. Размисли о крају приповетке и напиши у свесци за домаћи задатак завршетак ове приповетке. Онда преузми целу приповетку. Прочитај је, размисли о њеном садржају па напиши своје мишљење о њој. Наравно, у свесци за домаћи задатак.

БОГОЈАВЉЕНСКА НОЋ