ГРАДИНАР - Рабиндранат Тагоре


Рабиндранат Тагоре (Википедија)


Неки од вас су били збуњени док смо разговарали о овом индијском песнику. Да ли је он Индијац или Индијанац? Захваљујући Википедији, направи разлику:

Индија

Индијанац


Чезнем да ти кажем


Читали смо песму „Чезнем да ти кажем”. Знајући да је Јутјуб један од твојих омиљених интернет-страница, погледај неке видео записе. Мислим да ће ти бити занимљиви, а уједно ћеш видети колико је Тагоре својим стиховима остао у сећањима многих.


Причали смо о још једној његовој песми и договорили се да напишеш своје мишљење о њој:

6. песма у збирци песама „Градинар”

У кавезу је била питома птица, слободна била је у гори.

Када је дошло време, сусретоше се; тако је хтео усуд.

Слободна птица пева: „О драга, винимо се у гору”.

Птица у кавезу цвркуће: „Хајде да живимо заједно у кавезу”.

Слободна птица рече: „Где је простора за решетком да се шире крила?”

„Авај”, вапије птица у кавезу, „где ћу се у облацима одмарати без шипке?”

Слободна птица кличе: „Миљено моје, отпевај ми песму дубрава!”

Птица у кавезу вели: „Седи до мене, да те научим говору мудраца”.

Шумска птица кличе: „Ах, не, не! Песме се не могу никада научити”.

Птица у кавезу вели: „Тешко мени, заборавила сам песме дубрава”.

Њихова је љубав жарка, пуна жудње; али оне не могу никада да лете крило уз крило.

Кроз решетку на кавезу гледају се и узалуд труде да се упознају.

Лепршају чежњиво крилима својим и певају: „Ходи ближе, драго моје!”

Слободна птица кличе: „Не могу, страх ме затворених врата на кавезу”.

Птица у кавезу цвркуће: „Авај, крила су ми изнемогла и мртва”.


Сети се термина ПЕСМА У ПРОЗИ.

А не заборави и ко је ПЕСНИК, а ко ЛИРСКИ СУБЈЕКАТ.


Уводна песма у збирку:

„Ко си ти, читаоче, који ћеш после једнога столећа читати песме моје?

Не могу ти послати ниједан цвет од овог пролетног богатства, ни једну траку злата са ових облака горе.

Отвори врата своја и гледај у даљину.

У свом цветном врту скупљај мирисне спомене на минуло цвеће пре стотину лета.

У радости свога срца да осетиш  живу  радост која је певала једног пролетњег јутра – шаљући свој весели глас преко стотину лета”.