ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ - Петар Кочић
Петар Кочић (1877 – 1916)
Национални борац и предводник поробљеног дела српског народа на почетку 20. века. Истакнути српски писац који је живео и стварао у Босни. Рођен је у селу Змијању код Бањалуке. Студирао је славистику у Бечу. Био је жестоки противник аустријске власти. Заступао је социјалне интересе српских сељака у Босни. Залагао се за:
КО ИСКРЕНО И СТРАСНО ЉУБИ
ИСТИНУ, СЛОБОДУ И ОТАЏБИНУ,
СЛОБОДАН ЈЕ И НЕУСТРАШИВ КАО БОГ,
А ПРЕЗРЕН И ГЛАДАН КАО ПАС.
Писао је песме у прози и приповетке. Најпознатије његово дело је управо САТИРА У ДРАМСКОМ ОБЛИКУ „Јазавац пред судом”, које је одиграло значајну улогу у борби против аустријске окупације Босне и Херцеговине. Објавио је збирке приповедака „С ПЛАНИНЕ И ИСПОД ПЛАНИНЕ” и „ЈАУЦИ СА ЗМИЈАЊА”. Његово дело има пуно бунтовног смеха којим се ругао туђинској, аустријској управи у Босни и Херцеговини. За пишчеву генерацију и народ у целини идеали истине, слободе и отаџбине изражавали су веру да је куцнуо час за ослобођење српског народа у Босни и Херцеговини.
- Петар Кочић: Сабрана дела I – IV (Пројекат Растко)
Много више о животу и делу Петра Кочића
- Петар Кочић (Ризница српска)
- Петар Кочић (Википедија)
- Предговор књижевном опусу Петра Кочића, Витомир Р. Вулетић (Пројекат Растко)
- Крајишници Петра Кочића, Вук Церовић (Дијаспора)
ОДЛОМАК
Јазавац као оптужени у књижевном делу.
Ко би се томе надао?!
Јазавац је животиња, и то не било каква 
Две асоцијације
(решења на часу :))
ЗАНИМЉИВОСТ: Према истраживањима, Давид Штрбац је био стварна личност. Живео је од 1836. до 1906. у селу Мелина на Змијању у некадашњој Босанској Крајини. Ни догађај са јазавцем који се тужи за поједене кукурузе није измишљен. Милан Карановић у студији „Помрле личности Кочићевих приповедака” каже да се хвалио пред људима како му је један велики господин отворио врата, тј. судија кад га је изјурио из суднице. За ту његову хвалу сазнао је Кочић и испитао га о томе подробно. Био је низак и хром у ногу. Штрпци су старином од Уначке Жупе са тромеђе Далмације, Лике и Босанске Крајине из близине родног краја Гаврила Принципа.
- Давид Штрбац (Знање.орг)
Давид: мален, низак, сув као грана, лаган као перце, лева нога краћа од десне, гега, светле очи, као у мачке, сед, преко 50 година, мења глас, уме заплакати као мало дијете, залајати као пашче, закукуријекати као пијетао, претвара се да је стидљив, у судницу носи јазавца у врећи…
Давидови лични подаци: село Мелина, котар Бања Лука, окружје Бања Лука, мисли да је земља Босна, кућни број 47
МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ
АСТАЛ – сто; БЛЕНТАВ – блесав; ГОСПОЈА – госпођа; ИЗИО – појео; КАБАСТ – гломазан; КУРУЗ – кукуруз; КУВЕТ – снага; ЛУМЕРА – број, цифра; МАРВА – стока; ОКЛЕН СИ – одакле си; ПАЛИГРАП – параграф, члан; РАЗБИРАТИ – разумети; РУЖИТИ – грдити, псовати; СУРУТКА – течност која се издваја из млека после сирења; ВАЛА – хвала; ВАМИЛИЈА – фамилија, породица; ПРОТОКОЛИ – књига у коју се заводе приспеле молбе, дописи и друга пошта; посебна књига у коју се уносе службени подаци, рођени, венчани…; ЈАЗО – хипокористик од ЈАЗАВАЦ; ПОЗОВКЕ – позиви; ЈОПЕ’ – опет; УЧЕВНИЈИ – ученији; ДУЉИТИ – дужити; ОГЛОБИТИ – опорезовати, платити много; ПЕТ ФОРИНТИ – врста новца у оно време; ‘ВОЂЕ – овде; ЗАПИСАТО – записано; СВЈЕШТИТИ – научити; СПА’ИЈА – спахија, титуал у оно време.
Ово дело је настало 1904. године.
КЊИЖЕВНИ РОД – драма / драмска поезија
КЊИЖЕВНА ВРСТА – сатирични драмски текст / сатира у драмском облику
ТЕМА одломка је Давид Штрбац у суду.
ИДЕЈА одломка је пишчева жеља да се наруга аустроугарском правосуђу.
ПОРУКЕ овог одломка су:
- Сила Бога не моли.
- Не бори се шут са рогатим.
САТИРА, САТИРИЧНО – Књижевно дело у ком се на духовит, подругљив и оштар начин осуђују људске мане и поступци, али и друштво. Давид, главни лик дела, долази у град да би тужио јазавца што му је појео кукуруз. То је само повод да изрази своје незадовољство због тешког живота сељака и народа уопште под аустроугарском влашћу у Босни.
ДРАМА – књижевно дело у стиху или прози, писано у дијалозима и намењено за извођење на позорници.
ХУМОР – духовито казивање. Када хумор постане оштар, он прераста у сатиру.
ИРОНИЈА – речи уз помоћ ироније добијају супротно значење.
ПЛЕОНАЗАМ – дебеле књижурине
ПЕЈОРАТИВ – крезуба бабетина
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – чемерни курузи – уздишу за осветом и правдом
ДЕМИНУТИВ – има њивицу
Размисли о позоришту и битним позоришним терминима: ДИДАСКАЛИЈЕ, ЧИН, СЦЕНА, КОМПОЗИЦИЈА, ЛИКОВИ, КУЛИСА, О ЗАПОСЛЕНИМА У ПОЗОРИШТУ, О ОДЛИКАМА ДРАМЕ КАО КЊИЖЕВНОГ РОДА, О ПОДЕЛИ ДРАМСКИХ ДЕЛА…
Инспирација другима
- Јазавац пред судом, Петар Кочић (Звездара театар)
Ма шта кажеш :)
(Политикин забавник, број 3183)