Чехов је један од највећих руских, али и светских писаца. Посебно је познат као писац кратких прича и драма. Био је лекар, те му није било тешко да пише о обичним људима и њиховим проблемима, страховима, надањима и сновима. Најпознатија дела су му: драме „Ујка Вања”, „Три сестре” и „Вишњик”;  приповетке „Шала” (пети разред), „Чиновникова смрт” (седми разред) и „Вањка”. Више о њему прочитај на Википедији.

ОДЛОМАК

Сумирај своје утиске, осећања и размишљања у вези са овим одломком па их подели са нама на часу.

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

• КАЛФА – виши радник од помоћника и шегрта код газде
• ЈУТРЕЊЕ – црквена служба
• КОЖУХ – прслук од животињске коже, руно са унутрашње стране
• КЛЕПАЛО –  дрвена плоча за дозивање и обавештавање људи
• ЈЕЗУИТСКИ – у овој приповеци: неискрен, подмукао
• БУРМУТ – уситњени дуван за ушмркавање
• БУРМУТИЦА – кутијица за уситњени дуван
• УЧТИВОСТ – васпитање, култура, финоћа
• ХАРИНГА – врста рибе
• ВЕРТЕП – представа и предмет Христовог рођења
• РУБЉА – руски новац
• КОПЕЈКА – ситни новац код Руса
• КАДРИЛ – врста плеса
• АРМУНИКА – хармоника
• ПОШТАНСКА ТРОЈКА – поштанске кочије
• ПРАПОРЦИ – звончићи на кочијама

ЗАДАЦИ

―   Уочи осећања која се јављају у души дечака Вањке Жукова.

—   Објасни Вањкина осећања према деди.

—  Знаш ли где се дешава радња овог одломка? (  ) (  ) И мало виртуелног путовања…

―   У делу има доста описа. Пронађи их.

― Сети се шта су деминутиви и хипокористици, а потом их нађи у делу и запиши их.

—  Сети се језичких појава супротних деминутивима и хипокористицима.

КЊИЖЕВНО-ТЕОРИЈСКА АНАЛИЗА

—   Књижевни род – епика / епска поезија

—   Књижевна врста – приповетка

Знам да знаш да одредиш књижевни род и врсту, али бих волела да самостално срочиш тему и идеју.

―  Неке од ПОРУКА приповетке су:

• Треба ценити живот у свој његовој лепоти и лагодности.
• Увек морамо имати времена и начина да другима учинимо нешто лепо.
• Деца су богатство света и треба им омогућити да на прави начин расту и развијају се.

Твој задатак је да смислиш још три поруке. Имаш још један задатак!

Ако седиш у реду до прозора: Насликај своје виђење дечаковог сећања на јелку.

Ако седиш у средњем реду: Насликај дечака, али поред своје маште, користи и описе из одломка.

Ако седиш у реду до врата: Насликај дечаковог деду онако како га ти видиш, али потражи и описе деде у делу.

Размисли о Вањкином животу и упореди га са својим, па ћемо о томе разговарати на часу.

МОЈЕ ДЕТИЊСТВО

     Читајући приповетку Антона Павловича Чехова „Вањка”, размишљао сам о деци која немају срећно детињство. Свако дете има право на срећно детињство. Сви дани треба сваком детету да буду натопљени смехом и лепим расположењем. Моје детињство је баш такво: лепо, безбрижно и испуњено стварима које ме чине необично срећним.

     Када сам био мањи, чувала ме бака Стојанка. Све лепе успомене из мог раног детињства везане су за њу и њену кућу у предграђу. Волео сам да се играм у њеном великом дворишту, да јурим около са мачем у руци у сталној борби са измишљеним непријатељима. Био сам несташно дете, али ме бака никада није грдила, чак ни онда када бих занесен игром уместо по трави газио по њеном тек израслом цвећу. Није се љутила ни када бих са стола, сасвим случајно, оборио посуду са брашном. Сада имам 12 година и бака Стојанка ме више не чува, али моје детињство још увек траје и испуњено је неким другим лепим и занимљивим стварима. Имам пуно добрих другова који ме поштују, дивне и пажљиве родитеље који се труде да ми испуне сваку жељу и тренера који ме бодри на свакој утакмици и улива ми додатну снагу да истрајем и не посустанем, чак и онда када мој тим губи. И бака Стојанка је још увек ту. Својим нежним погледом и колачићем у руци улепшава и ове дане мог детињства. За њу сам још увек онај мали дечак из баште о коме се не тако давно сама бринула, а мени, иако сам старији, прија њена љубав и пажња.

     Дани иду брзо и моје детињство ће престати, али знам да ћу га се увек сећати и у њега се радо враћати јер је лепо, занимљиво и испуњено срећом и љубављу. Детињство је прво поглавље једне велике књиге која се зове живот и драго ми је што могу свима рећи да моја животна књига има сјајан почетак.

Драган 6/3

Детињство

Детињство би требало да буде најсрећнији период у животу. Период у коме не мислимо ни на шта, забављамо се до миле воље и играмо се безбрижно. Многа деца и проживе такво детињство. Нажалост, некима није пружена шанса да осете срећу.

Неки, као Вањка, немају мајку… Чиста неправда. Нису они криви за то. Нису, а опет, само они испаштају. Мени су родитељи разведени. Ја нисам крива… Нисам… Пролазе дани, месеци, ево, и године… Не виђам оца… Када легнем да спавам, покушавам да га се сетим… Његовог осмеха… Његовог мириса и загрљаја… Бојим се да ће сећање избледети и да ћу га заборавити… Једно ћу вече лећи и узалуд ћу покушавати да га се сетим…

Нека деца говоре да им тате и маме стално досађују и да им не дају да дишу. Ја тада само размишљам колико бих волела да ме мој тата ‘смара’… Дала бих цео свет да проведем један једини дан са родитељима, далеко, далеко… Људи говоре: „Проћи ће… Свака мука пре или касније прође”. Али не пролази… Говоре ми да ће доћи, али он не долази. Још увек се надам да ћу га видети како улази у кућу и подиже ме, високо, високо… Понекад ми пошаље чоколаду, али ја хоћу њега. Није ме брига шта други говоре. Ја га волим и стојим иза тога да и он мене воли. Мада, некада ме језа ухвати када помислим да доручак који ја купујем у пекари мој отац спрема неком другом детету… Да ме се не сети… тада помислим да треба да буде на част родитељима који су пропустили да науче своју децу да их цене. Та деца и не знају колико су срећна што имају родитеље.

Да ми није маме, не знам да ли бих сада успевала да састављам ове реченице. Можда моја мама понекад није онаква какву би свако пожелео. И породица нам је мала. Најважније је што се ми волимо. Увек смо заједно, јер моја је мама мој највећи пријатељ.

Знам да нико не заслужује више ако не цени оно што има, али исто тако знам да је свако заслужио шансу да буде срећан. Срећна сам због много тога што ми је живот до сада дао, али…

Ваша Н.