ЧИНОВНИКОВА СМРТ - Антон Павлович Чехов

Сигурно је да се са Чеховом и његовим делом не срећеш први пут:

Cinovnik 1

Знаш да је Чехов један од највећих руских драмских писаца и приповедача. Живео је у исто време када и велики руски књижевници: Иван Сергејевич Тургењев, Лав Николајевич Толстој и Фјодор Михајлович Достојевски.

Рођен је 29. јануара 1860. у Таганрогу, у Русији, као треће дете у породици. Његов деда по оцу био је писац. Отац му је био дубоко религиозан човек. У власништву су имали бакалницу у којој су му деца често помагала. Нажалост, бакалница временом пропада. Деца су била послушна и захваљујући оцу, певала су у црквеном хору.

Cinovnik 2

Основну школу и гимназију завршава у родном месту, а онда уписује медицину у Москви 1879. године, али још на студијама пише. Забележено је да је био веселе нарави и јако духовит човек. Широм отворених очију посматрао је свет око себе и запажао занимљивости у вези са њима, што му је итекако било од користи и у послу и у писању.

Cinovnik 3

Занимљиве су речи о Чехову нашег књижевника Владете Јанковића:

  • Чехов је на делу, не говорећи много о томе, показивао шта мисли и осећа: годинама је бесплатно лечио сељаке и сиротињу, учествовао је, упркос опасности, у пружању  помоћи за време епидемија, од својих скромних прихода подигао је две школе, целог века је куповао књиге за школску библиотеку  у родном граду. По свему што знамо, он је морао бити пријатан и скроман човек, мудар, благ, осетљив, обдарен  сјајним смислом за хумор и потпуно од овога света. У људима је спонтано будио поштовање и приврженост, а необично је волео друштво. Једино није трпео улизице ни било коју врсту претенциозног мудровања. Посетиоци су га често опседали и бивало је да га ометају  у раду, али је он увек имао времена за свакога и људи су му, у ствари, били неопходни…

Cinovnik 4

  • Чехов је увек и пре свега тражио од писца да буде објективан, и то би се могло узети као једна од темељних поставки његовог стваралачког погледа на свет. Чехова још увек заокупљају проблеми страћених способности, бесмисленог губитка и, нарочито, човекове усамљености, односно немоћи да успостави додир са околином…

Живот га наводи на бројне одлуке, па је једна од њих и селидба у Мелихово, где се и данас налази музеј посвећен њему. У Мелихову је живео од 1890. до 1892. године.

Cinovnik 5

Године 1901. оженио се позоришном глумицом Олгом Леонардовном Книпер.

Cinovnik 6

Већ следеће године оболева од туберкулозе, па неко време борави и на Јалти. У Јалти упознаје Максима Горког.

Cinovnik 7


Cinovnik 8

Не налази лека у Јалти, па одлази у Немачку. Нажалост, нема му спаса и умире 15. јула 1904. године у Немачкој.

Cinovnik 9

Једно време је активно писао за сатирични магазин „Аларм” и неке друге часописе, али под разним псеудонимима. Записано је да их је имао чак 42. Најпознатији његови псеудоними су Антон Чехонте, Балдастов и Човек без слезине. Сећаш ли се шта значи реч ПСЕУДОНИМ?

Као лекар по струци, добро је познавао људе и њихове обичаје и навике. Уочавао је односе између власти и грађана, ситних чиновника и високих државних службеника, племића и сиромашних. Посебно су му сметали каријеризам и полтронство, те их је нештедимице исмејавао. Чехов припада модерној књижевности, тачније, импресионизму. Његове су приповетке кратке, натопљене иронијом и хумором, а неретка је и појава мотива неспоразума међу људима у њима.

Већ у првим кратким причама приказује свој изузетан таленат. Прави је мајстор кратке приче, познат широм света. У светској књижевности истичу се француски писац Ги де Мопасан и он у овој књижевној врсти. Његов књижевни стаж везује се за 26 година и за то време створио је око 900 дела. Ипак је најпознатији по кратким причама и драмским делима.

Бројне су приповетке које је написао Чехов, а неке од њих су:

Његове драме: „Ујка Вања”, „Галеб”, „Три сестре” и „Вишњик” познате су широм света. (на руском језику)

Cinovnik 10

„Чиновникова смрт” – прави пример пишчевог уметничког дара за стварање кратке и згуснуте слике. Ово дело је једно од најранијих Чеховљевих остварења. Објавио ју је 1883. године у часопису „Иверје”, када је имао свега 23 године и то под псеудонимом Антон Чехонте.

Поставља се питање да ли ово дело припада приповеткама или новелама. Разлике су незнатне, али за сваки случај подсети се значења појма новела. НОВЕЛА представља књижевну врсту у којој се писац опредељује за истицање неких одлика које се везују за драму као књижевни род. Ових одлика је више, али је довољно да знаш две:

1. сукоб супротности који се развија и расплиће кроз етапе својствене драми

2. дијалог – једно од основних средстава карактеризације ликова

Мање познате и непознате речи и изрази

  • ЦИВИЛНИ ГЕНЕРАЛ – звање високог службеника у Русији у министарствима и другим надлештвима
  • ПРЕВАСХОДСТВО – руски; висост, преузвишеност, екселенција; ред у понашању и опхођењу  међу чиновницима вишег и нижег ранга
  • МУНДИР – француски; горњи део униформе чиновника у царској Русији
  • ПИЗМА – грчки; мржња, злоба, пакост
  • РАПОРТИРАТИ – француски, рапорт; подносити извештај претпостављеном старешини
  • ФАНФАРОН – шпанско-француски; хвалисавац, разметљивац, јунак на речима
  • ДИВАН – турски; кауч, софа, отоман

Задатак

  • Презиме главног јунака потиче од руске речи червб. Претпостављам да ти је јасно да ова реч значи – црв. Објасни зашто се Чехов одлучује за ово презиме? Размисли о пренесеном значењу овог презимена, а онда се сети и синонима који се могу везати за особе са таквим карактерним особинама.
  • На почетку дела сазнајемо да се све догодило „једне дивне вечери у позоришту Аркадија”. Протумачи атмосферу у којој почиње радња овог дела.
  • Червајков мења расположења и своје понашање. У њима је јасно истакнута градација. Размисли о душевном стању Червјакова и узроцима осећања кривице и потреби за сталним извињавањима и на тај начин детаљније истакни употребљену градацију.
  • У једном моменту Чехов истиче мисао: „Живот је тако пун изненађења!” Протумачи значење ове мисли.
  • Објасни значење фразе – НАПРАВИТИ КИСЕЛО ЛИЦЕ.
  • Већ знаш поделу епских и драмских дела на композиционе целине. Пронађи их и наслови сваку од њих.
  • Подсети се начина изражавања и пронађи их у делу. Поред осталих, приметан је и утицај унутрашњег монолога на садржај дела. Подсети се одлика овог облика казивања.
  • Уочи шаљиве делове текста и размисли о њиховој функцији у делу.
  • Издвој главне ликове овог дела, а онда пронађи и подвуци њихове главне карактеристике како бисмо о њима разговарали на часу.

КЊИЖЕВНИ РОД – епика / епска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА – приповетка / новела

ТЕМА дела је банална смрт ситног чиновника Червјакова проузрокована претераном понизношћу пред генералом.

ИДЕЈА дела се огледа у пишчевом тихом подсмевању, али и жаљењу свих ситних чиновника у ондашњој Русији, мада је присутна и пишчева побуна против таквог понашања и таквог типа људи.

ПОРУКЕ дела су бројне, али би неке од њих могле бити:

  • Човек који не цени себе и не зна за људско достојанство, јадно је и жалосно створење и као такво не треба ни да постоји.
  • Најважније је од свега да се људи међусобно не смеју понижавати.
  • Из најобичнијих и безначајних догађаја свакодневног живота очас посла се могу изродити  драматичност и трагедија.
  • Сваки човек мора бити поштован без обзира на друштвену функцију коју има.
  • Свако време носи своје бреме.
  • Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.
  • Понизност и лицемерје се налазе у врху најгорих особина.
  • Сам је човек чувар свог угледа и достојанства.
  • У страху су велике очи.

Обрати пажњу:

ИЗВИНУТИ СЕИЗВИНИТИ СЕ

Објасни разлику.

Размисли:

  1. Смрт Червајкова је сигурно подстакла нека размишљања код тебе. Подели их са нама, а посебно размисли о односу човека према страху.  Наброј разлоге због којих се сваки појединац мора одупирати страху.
  2. Анализирали смо Домановићеву приповетку „Мртво море”. Веза између ове двојице књижевника је што критикују неке друштвене појаве. Размисли о разлозима зашто писац (не)треба да буде критичар друштвених појава. Ако сматраш да писац треба да критикује друштвене појаве, објасни значај те критике за развој друштва у целини.
  3. Повежи садржај овог дела са нашом свакодневицом, али своје размишљање поткрепи конкретним примерима.
  4. Већ знаш да је Чехов мајстор кратке приче. Својевремено се изјаснио да писац треба да пише тако да речима буде тесно, а мислима широко. Повежу ову његову мисао са прочитаним делом.

Чехов је имао и друге савете за будуће писце. Ако мислиш да се у теби крије таленат, прочитај их:

У описима природе човек треба да се држи ситних појединости које ће распоредити тако да, ако читајући затвориш очи, у свести остане јасна слика. На пример, потпун утисак месечином обасјане ноћо добићеш ако напишеш да је на воденичком насипу као звезда светлуцао грлић разбијене боце, а да је искрсла округла тамна сенка пса или вука... Природа ће оживети ако се не устежеш да њене феномене поредиш са обичним људским поступцима. Детаљи су пресудни и у области психологије. Бог нека нас сачува од општости. Најбоље је избегавати описивање душевног стања јунака: треба настојати да оно постане јасно из њихових поступака. Када описујете тужне и несрећне ликове и желите да тронете читаоца, настојте да будете хладнији: такав Ваш став је нека врста позадине на којој се бол самих ликова онда рељефније одражава. Како стоје сада ствари, Ваши јунаци плачу, а Ви уздишете. Да - морате бити хладни. Краткоћа је сестра талента.

ПРВИ ДОДАТНИ ЗАДАТАК:

Размисли о особинама које су исказане следећим изрекама и пословицама:

  • Оштар језик
  • Дугачак језик
  • Поган језик
  • Скрати језик!
  • Језик за зубе!
  • Наврх ми језика…
  • Сврби га језик.
  • Тај нема длаке на језику.
  • Завежи!
  • Свака му реч дуката вреди.
  • Језик му бржи од памети.
  • На језику мед, а у срцу јед.
  • Једно мисли, друго говори, треће твори.
  • Жедног би те преко воде превео.
  • Једном руком даје, а двема узима.
  • Завадио би два ока у глави!
  • И оца би за новце продао.
  • У свакој је чорби мирођија.

ДРУГИ ДОДАТНИ ЗАДАТАК:

Изабери једну од понуђених могућности и напиши:

  • …песму. Наслов је, наравно, „Чиновникова смрт”
  •  …састав под насловом „Лик Червајкова”
  •  …писмо. Ти си Червајков, а писмо је, наравно, упућено генералу Брижалову