ПЛАВИ ЧУПЕРАК - Мирослав Антић

Plavi cuperak 1 


Мирослав Мика Антић (блог посвећен песнику)


ПОГОВОР : „О ЉУБАВИ И ЈОШ ПОНЕЧЕМУ”

Ову књигу написао сам ја. Помогла су ми сва деца коју сам познавао. Истина, нико ми није диктирао стихове, нико бирао или дописивао нове речи, али сви су били присутни. Биле су присутне детиње очи, њихове тајне, њихове најлепше љубави и снови. И уопште, увек кад пишем песме за децу, радије бих уместо свог имена потписао много и много дечијих имена. Кажу да се у животу учи од старијих. Ја сам многе мудре и племените ствари научио од млађих. Ви растете. Постоји нешто као детињство, као дечаштво и као младост. Мени су такве поделе увек сметале. Колико стараца сам срео међу основцима и колико предивних дечака и девојчица међу педесетогодишњацима или још много старијим. Зато, кад употребим реч дете, покушавам да јој дам достојанство једне огромне безазлености, која је, тако бар мислим, највећа светлост у људима.Ви растете. За детињство и младост написано је много лепих песама. За оно средње доба, када више нисте шмркавци, а нисте јос увек сасвим одрасли, нема баш тако много, нема можда ни довољно поетских збирки. То време као да се помало заборавља. Тај мост преко кога треба прећи с једне на другу обалу. Та чудна пукотина у дозревању наше памети, која у неком траје деценију, а неко је прескочи за тренутак.

Ове песме сам записивао да лакше дишете. Да знате да имате негде у свету једног истинског пријатеља, који о вама брине друкчије него тата и мама, родбина или наставници у школи. Који о вама брине вршњачки. Јер и ја сам вечити дечак, са једним седим чуперком на челу, али јос увек плавим у души. Моје песме и нису песме, него писма сваком од вас. Оне нису о овим речима које сте прочитали него у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се отворе врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута оплакана или отпевана, чека затворена да је неко ослободи.

Књига је ослобођена песме, оне што ко зна од када, постоји у свакоме од нас.

И још једно важно: немојте ме схватити преозбиљно. Нисам ја сакупио сву памет овог света. Само сам почео да говорим нешто што треба и даље говорити, лепше од мене, шареније од мене и друкчије од мене, а сличније вама.

Једном, кад зађете мало дубље у календаре, па се окренете и кроз трепавице погледате у правцу детињства, као што сликар гледа у платно које треба да савлада и оживи, сигурно ћете пронаћи у себи бољу песму о љубави.


ЗБИРКА ПЕСАМА о дечјим пубертетским преокупацијама, о бројним недоумицама, првим љубавима, пријатељству, примамљивим  видицима  који се отварају пред њима…


Задатак ти је да прочиташ следеће песме и урадиш задатке у вези са њима:

Плави чуперак

Чуперак косе обично носе

неко на оку,

неко до носа,

ал има један чуперак плави

замисли где:

У мојој глави.

Како у глави да буде коса?

Лепо.

У глави!

То није мој чуперак плави

већ једне Сање из шестог А.

Па шта?

Видећеш шта, кад једног дана

чуперак нечије косе туђе

мало у твоју главу уђе.

Па се умудриш.

Па мало-мало, па… поцрвениш.

Па грицкаш нокте.

И кријеш лице.

Па шаљеш тајне цедуљице.

Па нешто куњаш.

Па се мучиш.

Па учиш – а све којешта учиш.

Измешаш роткве и ромбоиде.

Измешаш ноте и пирамиде.

Измешаш лептире и градове.

И спортове.

И ручне радове.

И тропско биље.

И старе Грке.

И лепо не знаш шта ћеш од муке.

Сад видиш шта је чуперак плави

кад ти се данима мота по глави,

па од дечака,

правог јунака

направи туњавка и неспретњака.

ЗАДАТАК: Увежбај изражајно читање песме. Објасни симболику плавог чуперка.  Опиши какве промене у мислима, осећањима, понашањима и расположењима изазива плави чуперак. Објасни како изгледа један дан дечака коме се плави чуперак непрестано мота по глави. Опиши такво стање карактеристичним епитетима.

Загонетка

1.

Погоди како се расте.

погоди како се лако

стигне до крова,

до ласте,

облака пуног кише,

до неке звезде далеке

и више

и још више

у чудне висине плаве.

Погоди да ли кроз крагну,

кроз ногавице,

рукаве,

док нека снага у теби

и нека лепота у теби

право ди сунца води.

Зажмири – па погоди.

2.

А можда и није важно

да се унапред сетиш.

Можда се најлепше расте

кад ништа не приметиш.

Можда се најлепше бива

већи,

и још већи,

највећи

ћутећи,

сасвим ћутећи,

кроз неки тихи немир

што се у теби створи,

па гори,

бескрајно гори,

и никад да изгори.

И нико не зна шта је.

А то траје. И траје.

ЗАДАТАК: Увежбај изражајно читање песме. Подсети се песме „Плава звезда” и објасни на који начин она одређује значење ове песме. Објасни у каквој вези стоје наслов и песма. Образложи поруку или одгонетку песме.

Све боје света

Чудан је овај свет у мени

кад се од лишћа зазелени

или поплави као свила

од дечје косе и птичјих крила.

Чудан је овај свет у мени

кад све пожути и порумени.

Ван мене доста боја живи.

Ван мене каткад све и посиви,

или се смрачи

и наоблачи.

Добро је зато што постоје

и ове моје лепше боје.

И неки осмех сунчан и плах.

И ветар нечујан као дах.

Па све кад трне,

и све кад вене,

кад тмурно изгледа свет око мене,

у мени букти сто ватромета

некаквог шаренијег и лепшег света.

Понекад желим да поделим

моје румено са градом целим,

и моје бело са жутом травом,

и моје жуто са ноћи плавом,

и моје плаво са реком сненом.

Једино чувам оно зелено.

За неке очи што нису моје,

ал’ из њих расту,

одавно расту

све друге очи и друге боје.

ЗАДАТАК: Увежбај изражајно читање песме. Одреди улогу боја у исказивању емоционалног стања лирског субјекта. Протумачи какво љубавно расположење доноси ова песма. Опиши силину љубави која се преноси на окружење и улепшава свет.

Одлука

Живот је све нешто из почетка.

Јуче и прекјуче сутра не вреде.

Нема на свету два иста петка,

две исте недеље,

две исте среде.

Па чему онда разочарања?

Ако је једна љубав – ћорак,

одмах се друкчије и лепше сања.

и кад си највише тужан и горак

неких се нових очију сетиш

и схватиш да летиш… дивније летиш.

Ко је то видео да дечак пати?

Да куња кмезав и да плаче?

Сваки пут мораш изнова знати

да волиш боље, да волиш јаче.

Не да се вадиш.

Не да се тешиш.

Већ да се истински до неба смешиш.

Нема на свету две исте среде,

два иста уторка,

два иста петка.

Све нове љубави друкчије вреде.

Живи се сваки пут из почетка.

Живи се да се никад не пада.

Да будеш снажнији после олује.

И да се у твом срцу већ сада

стотину златних звезда унапред чује.

ЗАДАТАК: Увежбај изражајно читање песме.  Објасни каква осећања доноси песма. Упореди ову песму са песмом „Све боје света”. Протумачи шта читаоцу поручује песма о поразу.

После љубави

Опраштамо се,

опраштамо се и страсно дугим ногама

одлазимо у свет.

Ти у своју младост

онуда иза фабрика,

из пристаништа

и моста,

низ раскршћа која се разилазе као посвађани људи.

Ја у своју младост

онуда уз пригу,

где трава има укус воде,

песка

и сунца.

Никад више нећемо седети у истој клупи

ни једно од другог преписивати задатке,

ни делити ужину на одмору.

Никада се више нећу смејати твојим олињалим луткама

ни ти мом неукроћеном зврку на темену

за који су ме вечито чупкали

они што седе иза нас.

Није ово више завршена само једна школска година.

Кажу:

готово је детињство.

Једно велико детњиство данас је готово.

Кажу,

и сви су заједно радосни

и котрљају се низ степенице као шака просутих кликера,

и сви су смешни од задовољства

као пластелинске фигуре,

и сви су шарени и чудни

као град за време великих празника.

Само ја знам:

никада више,

никада више,

нећемо се ухватити за руке

ни ходати од угла до угла

и покушавати узалуд да се сетимо док ћутимо

нечега врло важног,

нечега толико огромно важног

чега се раздвојени никада више нећемо моћи сетити.

ЗАДАТАК: Увежбај изражајно читање песме.  Посматрај ову песму као наставак песме „Одлука” и запиши своја размишљања. Упореди тражење нових љубави са тражењем нових звезда.

Птица

1.

Ово ми је прошапнула

једна дугорепа птица,

брбљива, свезнајућа,

прозрачна као светлост.

Хоћеш ли да чујеш чаролију,

пришапнула је ћућораво

и дотакла ми кљуном

раме и крајичак уха.

И рекла ми је чаролију:

најважније на свету

то је

умети видети ветар

и чути снег како пада,

умети дотаћи прстом

сумрак на првом углу

и осетити на усни

сањиви укус месечине.

2.

Ја се само осмехнух

лепој дугорепој птици.

Јер и ја имам чаролију,

најважнију на свету.

То је

видети нечије лице

и чути нечији говор

и додирнути руком

нечију руку и косу

онда, кад више никог немаш,

кад си остао сам,

док једно велико лето

напушта ове улице

и оставља за собом

жуте печате лишћа

по плочницима

у крошњама

и у сећању.

ЗАДАТАК: Увежбај изражајно читање песме. Протумачи врсту стиха у овој песми.  Покажи да ова песма доноси зрелије емоције у односу на претходне песме.


Ако би да прочиташ или чујеш још неке песме…

Плави чуперак (Српска дечја дигитална библиотека)

Плави чуперак у гаравом сокаку (Српска дечја дигитална библиотека)

Плави чуперак (Интернационална дечја дигитална библиотека)

Плави чуперак у Гаравом сокаку (Интернационална дечја дигитална библиотека)

Прва љубав (Јутјуб)

Бесмртна песма (Јутјуб)


ПРЕПОРУКА ЗА ЧИТАЊЕ: збирка песама „Гарави сокак