БИСЕРНЕ ОЧИ - Сима Пандуровић

Сигурна сам да ти се песма допада. У твојим годинама било би чудно да ти се не допада. Сигурна сам и да знаш бар три одлике љубавне поезије. Нисам сигурна да схваташ значење мотива бисерне очи, али имаш времена да размислиш и о томе.

Мање познате и непознате речи:

  • СУГЕСТИЈА – способност и могућност утицаја на вољу једног лица и његове поступке
  • ЧЕДАН – неискварен, невин, смеран
  • КРИН – љиљан, врста цвета
  • УДЕС – несрећан догађај, несрећа
  • СФЕРНЕ (висине) – односи се на небеске висине, небески свод
  • СЕТАН – тужан, меланхоличан, потиштен без конкретног разлога

Размисли:

  • Шта мислиш о песниковом доживљају вољене особе?
  • Физичка лепота песникове вољене особе налази се у једном конкретном мотиву. О ком је мотиву реч? Јасно је овај мотив истакнут и у самом наслову песме. Наравно, реч је о бисерним очима.
  • Издвој и друге мотиве које јасно примећујеш у песми. Не заборави мотиве из природе.
  • О ком је годишњем добу реч у песми? Да ли су осећања приказана у песми у складу са атмосфером тог годишњег доба?
  • Сигурно већ знаш да је у песми пуно контраста (антитеза): високо – ниско, тамно – светло, сјајно – мутно, небеско – земаљско… Образложи своје размишљање у вези са овим контрастима.
  • Покушај да објасниш симболику очију.
  • Да ли су ове речи о вољеној особи речи песника или лирског субјекта? Образложи свој одговор.
  • Имаш ли идеју где се налази вољена жена којој су посвећени ови стихови?
  • Запази спојеве речи и слика заснованих на контрасту (високо – ниско, светло − тамно).
  • Размисли о значењу симбола очију.
  • Обрати пажњу на риму у овој песми.

Поред најупечатљивијег симбола (очи = видљивост, будност, надзор, отвореност, свезнање, изражајност), у овој песми има и других симболичних мотива:

  • бисер – изузетна вредност, бескрајна савршеност, отменост, сјај и светлост
  • сфера – бескрај, идеал, сан, бесконачност, недосежност
  • шкољка – благослов, посвећеност, апстракција, скривеност, бескрај, профињеност и љупкост, тајанственост

Симболике има и у вези са сугестијом приказаном у песми:

  • сјај – радост, весеље, срећа, откриће, истина, чистота, просвећеност, мудрост
  • осмех – пријатељство, хармонија, нада, радост
  • руже – израз љубави, љупкост, лепота
  • звезде – нада, идеал, сан, бескрај, недостижност

Поред симбола, у овој песми се крију и бројне градације, поређења и епитети, али се тиме можеш забавити и ти. Посебно епитетима Smile Умало да заборавим да ти кажем да се у синтагми ‘бисерне очи’ крије метафора која је у тесној вези са вољеном женом којој је посвећена ова песма.

Као што знаш, многе речи крију симболику у себи. Тако је и са речима БИСЕР и КРИН.

БИСЕР

Biserne oci 1

Бисер се најчешће везује за воду и представља симбол жене. Сакрива се у шкољци па није чудно што је редак, а из те реткости произилази чистота и драгоценост која се везује за њега. У тесној је вези са лепотом, а зна се да је лепота нешто за чим се целог живота трага и ужива у њој.

Не знам да ли знаш како настаје бисер. Не знам ни ја Smile Сматра се да се формира око зрна песка. Међутим, постоје и научници који тврде да тако нешто није могуће.

Biserne oci 2

Бисер одувек постоји у митовима и легендама. Тако се, према једној легенди, сматра да сјај бисера потиче од бљеска муње или капи росе које падају у шкољку.

Грци и Римљани су ценили бисере. Женско име Маргарита постоји од тих давних времена, а настало је према грчком имену за бисере. У грчкој митологији за бисер је везана Афродита, грчка богиња љубави и лепоте. Наиме, она се и родила из шкољке попут бисера.

У источним културама бисер представља симбол племенитости, богатства, мудрости и части, па је то разлог што се увек налази на краљевским крунама. Јапанци у бисеру виде симбол срећем, а код Индијаца је везан за бројно потомство. У исламу бисер представља невиност и неисквареност. У средњем веку се бисери почињу везивати за љубав према Богу и помињу се и у Новом завету. У неким народима су бисери представљали својевремено лек против меланхолије и лудила. Арапи су предњачили у употреби бисера у медицинске сврхе још у 8. веку.

У народној књижевности се у описима женске лепоте увек зуби упоређују са бисерима. Сећаш се и бисерних врата у митолошкој песми „Вила зида град”? Често бисери симболизују и сузе.

У многим књижевним делима помињу се бисери. Можда ћеш некада, кад те неке године стигну, доћи до књиге Трејси Шевалије „Девојка са бисерном минђушом” или ћеш гледати истоимени филм. Иначе, прво је настао портрет који је насликао холандски сликар Јоханес Вермер, о чијим се делима иначе мало зна.

Biserne oci 3

Највећи бисер на свету тежак је 6,37 килограма. Пронађен је на Филипинима. Вреди више од тридесет милиона долара.

КРИН

Biserne oci 4

Крин или љиљан представља неостварену љубав. Позната је и као Богородичин цвет јер представља невиност. Често се доводи и у везу са Месецом, ноћи и сновима.

Љиљани су и често мотив у хералдици. Више о томе можеш прочитати на Википедији.

О ПЕСНИКУ

Biserne oci 5

Сима Пандуровић је рођен 1883. године у Београду. Био је песник, преводилац, књижевни критичар и уредник часописа. Припада српској модерној књижевности према начину стварања, тачније, српској парнасо-симболичкој поезији. Кад дођеш отприлике до средње школе, можда ће те занимати детаљи, а сада и не мораш читати овај део преузет са Википедије:

Крајњи израз песимизма епохе дао је Сима Пандуровић (1883-1960), такође Београђанин. Објавио је две књиге песма, Посмртне почасти (1908) и Дани и ноћи (1912), од којих прва спада у најзначајније песничке књиге тог раздобља. После Првог светског рата углавном престаје писати песме и бави се критиком, естетиком и другим књижевним пословима. Као песник развио се под утицајем Бодлера и француских симболиста. Познавао је и немачку песимистичку философију (посебно Шопенхауера), која је утицала како на његов песимизам тако и на његову склоност к рационалистичком начину мишљења. Одлике Пандуровићева песимизма јесу рационалност и интелектуалност, логика и јасноћа. „Демон мисаоности у овом особеном лиричару више је логичар него метафизичар”, приметила је Исидора Секулић. Трезвен и хладан, без нејасности, без ирационалних трептаја и тежњи, Пандуровић је изразио рационалну језу пред злом у свету. Оно је свемоћно и неограничено, обухвата све и продире у све, у љубав, у друштво, у читав живот. Тамница као једна од основних слика епохе добила је код њега чулну опипљивост, с њених зидова слива се мемла и меша с његовим сузама а он нема никакве жеље да изиђе напоље, међу људе, у живот. И у свом покољењу налази исто: „суморну мисо”, „замагљен поглед”, „одрицање немо”, „страст што је буктала и које сад није”. Тај светски бол може се савладати само по цену гашења осећања, ишчезнућа свега што се доживело у потпуном, лековитом забораву (Потрес) или у лудилу (Светковина). Слично првом српском песнику рационалисти, Ј. С. Поповићу, и Пандуровић пева о благотворности лудила. Оно нас ослобађа окова у које је човек већ самим рођењем бачен. То суморно, болничко расположење захватило је и љубавну лирику. Љубав је у његовим песмама увек повезана са смрћу: како и све друге што вреди – она припада прошлости, и то оној која је с ону страну постојања. Док је Ракић скептик љубави, Пандуровић је „гробар љубави”. Сам наслов његове главне збирке Посмртне почасти, наговештава нешто што је нестало, умрло, чему се држи опело. У њој песник сахрањује све редом па и вољену жену. Визија гробног мрака дата је у јасним, прецизним, одмереним и хладним стиховима који изазивају језу.

Пандуровић је ипак знао запевати и друкчијим гласом. Као и остали песници његова нараштаја био је захваћен моћним родољубивим таласом. Слично Ракићу, он је одличан родољубиви песник. Неке његове родољубиве песме спадају у најбоље што их је написао. Његова класична, антологијска Родна груда, дубока, мисаона, без иједне речи патриотске емфазе, једноставна, истински лирична, зна само за једну нежност, за једну љубав која „не чили”, љубав према домовини. Дах живота, вере и наде струји и у свим другим песмама колективне инспирације, од којих су неке испеване под дојмом великих, судбинских догађаја које је проживљавала отаџбина.

Скерлић је поводом прве Пандуровићеве збирке написао чланак под насловом Једна књижевна зараза, у којем је, признавши песнику таленат, одбацио песимизам и деструктивни смисао његове поезије. Сасвим је супротан био однос младих према Пандуровићу. Они су у њему видели свог песника. У модернистичком покрету уочи Првог светског рата и непосредно после њега он је био један од песничких узора. Под његовим утицајем били су, међу осталима, и млади Андрић и Ујевић. Вредност његове поезије била је пре свега у новим хоризонтима које је отварала, у новим темама и осећањима, док је у форми и изразу остала до краја у границама нашег парнасизма.

И данас су познате његове две збирке песама „Посмртне почасти” (објављена 1908. године) и „Дани и ноћи” (објављена четири године касније). Углавном је писао мисаоне или рефлексивне песме, али и родољубиве и љубавне. Ако би да уживаш у још некој његовој песми, можеш то учинити захваљујући Антологији српске књижевности: Песме, Сима Пандуровић. Студирао је филозофију и још тада почиње са писањем. Покретач је листова „Покрет” и „Књижевна недеља”. Први светски рат је оставио велики траг на њега, као што је то био и случај са Владиславом Петковићем Дисом. Сећаш се? Мало је тога након рата Сима Пандуровић написао. Углавном се бавио књижевном критиком, уређивањем часописа и превођењем са енглеског и француског језика. Познати су његови преводи Шекспирових дела. Умро је 1960. године у родном граду.

Више о животу и делу овог песника можеш прочитати на страни: Сима Пандуровић (Ризница српска).

Забележене су многе занимљивости из живота овог ствараоца, а једна од њих је и следећа: Даровити млади песник запазио је на другарској вечери девојку необичних очију око које су се „купили младићи и девојке”. Чудан сјај очију, попут „уздржаног сјаја бисера” задржава се у тој успомени. Реч је о Бранислави, кћери судије из Ваљева Трифуна Милошевића, која ће постати песникова љубав, па супруга 1909. године и његов верни пратилац у животу. Детаље прочитај на страни Форуми Творца града: Сима Пандуровић.

АНЕГДОТА Smile

У једној анегдоти сама игра судбине направила је и један невероватан језички парадокс. Крајем 1944. године, први човек српске полиције, Слободан Пенезић, познатији под партизанским надимком Крцун, посетио је београдски казамат, у којем су поред осталих били смештени и виђенији грађани под оптужбом сарадње са властима под тек минулом окупацијом. Крцун је – пролазећи поред постројених затвореника међу којима се налазио и наш песнички бард – застајкивао поред понеког од њих, запиткујући их понешто:

- Како се ти зовеш?

- Сима Пандуровић.

- Јесте ли Ви онај песник Сима Пандуровић? – изненађено је прословио Крцун (који је уочи рата био београдски студент).

- Јесам.

- Па откад сте Ви у затвору? – са неверицом је узвикнуо Пенезић.

- Од ослобођења! – мирно је одговорио стари песник.

  • КЊИЖЕВНИ РОД: лирика / лирска поезија
  • КЊИЖЕВНА ВРСТА: љубавна песма

Тему и идеју песме можеш осмислити самостално. Верујем да ти за овај задатак није потребна помоћ, а можеш самостално смислити и пет порука Smile Једна од порука могу бити речи Едуара Рода, француско-швајцарског писца:

На дну сваке душе постоји скривено благо које само љубав може изнети на видело.

Шта мислиш о овој његовој реченици?

У „Политикином забавнику” налази се један занимљив чланак о очима: Тамнооки за пријатељство, светлооки за љубав. Можда ће ти бити користан Smile

За крај можеш прочитати мудре изреке о очима:

  • Брзо отварај очи, споро отварај уста. (кинеска пословица)
  • Врана врани очи не вади. (народна изрека)
  • Затвори уста, отвори очи, ћути и гледај! (латинска изрека)
  • Језик љубави налази се у очима. (латинска изрека)
  • Кад ћорав прогледа, далеко види. (народна изрека)
  • Ко не жели да га преваре, мора имати очи на сваком прсту. (кинеска пословица)
  • Љубав се састоји од очију, па ипак ништа не види. (латинска пословица)
  • Мењајући се, око мења све. (Вилијам Блејк)
  • Ми сви заједно видимо све, с тим што једни виде само једно, а други само друго. (Душко Радовић)
  • Не треба ми речник пословица да се сетим да су очи огледало душе. (данска пословица)
  • Око је сликар, уво је певач. (Ралф Валдо Емерсон)
  • Око не види себе. (Вилијам Шекспир)
  • Око не може да бира. Оно види. (Вилијем Вордсворт)
  • Очи су прецизнији сведоци од ушију. (Хераклит)
  • Па ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се с чим очи могу упоредити, то је опет са светом. (Лаза Лазаревић)
  • Поглед је као лампа, с којом ми улазимо у туђу душу да је испитамо и познамо. Када слепцу гледамо у лице, узалуд тражимо тачку сусрета, и осећамо при томе неку мистерију која нас мори као када чујемо жубор неке понорнице под ногама, или када видимо кућу без прозора. (Николај Велимировић)
  • Пријатељ гледа у очи, а непријатељ у ноге. (народна изрека)
  • Срце боље види него очи. Очи виде, а срце је видовито. (Виктор Иго)
  • Суди задовољству срца према задовољству очију. (Френсис Бејкон)
  • У страху су велике очи. (народна изрека)
  • Чело, очи и поглед врло често лажу, а говор лаже најчешће. (немачка пословица)
  • Човек може да има добре очи и да ништа не види. (италијанска изрека)
  • Што очи виде, то руке направе. (народна изрека)