МАНАСИЈА - Васко Попа
Школски излети и екскурзије су често везани за манастире. Сети се својих осећања и размишљања у неком од њих. Изненади ли те када чујеш колико су неки од њих стари? Размишљаш ли о времену када су настајали?
Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића. Налази се код Деспотовца, поред реке Ресаве, заједно са црквом Свете Тројице. Деспот Стефан Лазаревић је био син кнеза Лазара и кнегиње Милице. Манастир је саградио после Косовског боја, између 1407. и 1418. године (15. век). У овом манастиру је и сахрањен. Овај манастир је био један од најзначајнијих у оно доба. Ограђен је бедемима због честих напада Турака. У своје време је био духовни и културни центар Србије. Правиле су се иконе у њему и украшавале и преписивале црквене књиге. Познат је по тзв. Ресавској школи. У њему је било много монаха, зографа, преписивача и учитеља, а један од најпознатијих у то доба био је Константин Филозоф.
Манастири су били честа инспирација уметника, а међу њих свакако спада Васко Попа. Један је од најпознатијих песника српске поезије. Бавио се и превођењем са француског језика.
Рођен је у Гребенцу крај Беле Цркве 1922, а умро је у Београду 1991. Објавио је осам збирки песама, а прва међу њима је „Кора”. Следе: „Непочин-поље”, „Споредно небо”, „Усправна земља”, „Кућа насред друма”, „Живо месо”, „Рез” и „Вучја со”. Објавио је и антологију народних умотворина „Од злата јабука”.
Својим песмама спојио је традицију, искуство и фолклор. Песме су му сажете песме, са „што мање речи”, а израз му је јасан, пословичан и језгровит. Успевао је да детаље претвара у симболе и све његове песме одликује унутрашња хармонија.
Ова песма је из збирке „Усправна земља”, тачније, из циклуса „Ходочашће” (ходочашће, одлазак од манастира до манастира) Инспирисан српским средњовековним манастирима и фрескама, створио је и песме „Сопоћани”, „Каленић” и „Хиландар”.
МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ
- ЗОГРАФ – сликар икона, живописац;
- АЛАХ – Бог код муслимана;
- АЛАХ ИЛ ИЛАЛАХ – нема бога осим Алаха;
- КИЧИЦА – сликарска четкица;
- ФРЕСКА – италијански, свежа слика израђена воденим бојама на још свежем малтеру зида
КЊИЖЕВНИ РОД: лирика / лирска поезија
КЊИЖЕВНА ВРСТА: мисаона (рефлексивна) песма
ТЕМА песме види се из самог наслова, тј. тема су манастир Манасија и непознати зограф који слика фреску.
ИДЕЈА песме је песниково дивљење манастирима и ономе што они значе за српски народ.
ПОРУКЕ песме су:
- Смисао живота огледа се у тежњи да се иза себе остави велико дело.
- Права уметност припада вечности. (Лудвиг ван Бетовен)
- Уметност има снагу да преброди све невоље.
- Људско тело није вечно, али дело свакако јесте.
- Уметничко дело инспирише уметнике на нова стварања.
Плаво и златно су основне боје српског и византијског фреско-сликарства. ПЛАВА је симбол небеских пространстава, даљине, бескраја, небеског царства, духовног простора и божанског света, док је ЗЛАТНА боја украса на одећи, драгоцености, звезда, светлости, ореола светаца, светлости ума, духовног зрачења, чистоте.
РЕФЛЕКСИВНА или МИСАОНА ПЕСМА – У овим песмама се пева о свету и појавама у њему, али не кроз конкретне догађаје и доживљаје, већ кроз мисли о њему и појавама које су део њега (љубав, родољубље, уметност, живот, смрт…) Тешко их је разликовати од других врста песама јер у себи често имају сличности по мотивима са њима.
У овој краткој песми има доста стилских фигура, али су најупечатљивије:
У песми има ТЕРЦИНА (строфа од три стиха) и ДИСТИХА (строфа од два стиха), а стих је слободан, што значи да се не поштују правила у градњи стихова и строфа или распоред риме. Стихови су различите дужине, праве риме нема или се јавља повремено. Овај стих је настао у другој половини 19. века као израз побуне против традиционалне поезије.
ЗАДАТАК ЗА ТЕБЕ
Упореди ову песму са делом „Аска и вук” Иве Андрића. Своја запажања запиши у свесци за домаћи рад.