МРТВО МОРЕ - Радоје Домановић

Знаш ли ко је Јован Стерија Поповић? Да, творац комедије код нас, а и његовим делом ћемо се ускоро бавити. Поред тога, важно је нагласити да је он у својим делима критиковао друштвене мане, али и мане појединаца. Посебно је карикирао накарадни начин понашања и поступке појединаца. Е, сличну је идеју имао и Радоје Домановић.

И он је стваралац хумористичких, али и сатиричних дела и везан је за српски реализам (сећаш се Милована Глишића и његове „Прве бразде” из петог разреда). И Домановић је почео са приповеткама везаним за сеоски живот, а онда се окренуо новој врсти приповедака. Стварао је сатиричне приповетке и то у неколико последњих година владавине Обреновића. Тачније, између 1898. и 1903. године, када је дошло до Мајског преврата.

Mrtvo more 1

Иначе, Радоје Домановић је рођен 16. фебруара 1873. године у Овсишту код Крагујевца. Његов отац је био сеоски учитељ. Основну школу је завршио код оца у Јарушицама, потом крагујевачку гимназију, а онда је био и ђак београдске Велике школе. Ту се бавио изучавањем језика и историје. Његова размишљања и ставови везани су за српску народну поезију и велике Његошеве мисли. Био је професор српског језика у Врању, Пироту и Лесковцу.

Занимљивост:

Професорски стаж Радоја Домановића износи само три и по године.
У Врању је Домановић био професор Бори Станковићу.

Често је премештан и отпуштан због својих ставова. Једно време је службовао и у Министарству просвете. Основна његова карактеристика је била слободољубље и због исте те особине имао је највише проблема. Веровао је у промене, веровао је у Карађорђевиће, али је схватио да ствари углавном теку по старом. Разочаран, одао се боемском начину живота. Ради на издавању сатиричног листа „Страдија”, али нажалост, није био много успешан у том послу. Умро је млад од туберкулозе, 4. августа 1908. године, у 35. години. Сâм, разочаран и сиромашан.

Бројне су његове приповетке: „Позориште у паланци”, „Гласам за слепца”, „Не разумем”, „Марко Краљевић по други пут међу Србима”, „Размишљање једног обичног српског вола”), „Укидање страсти”, „Данга”, „Вођа”, „Мртво море”, „Страдија” (руски) и друге.

Једно је сигурно: Радоје Домановић је најбољи српски писац сатиричних приповедака.

После читања целе приповетке, изненадићеш се! На часу ћеш ми речи шта те је највише изненадило

У сваком случају, после читања одломка (или целе приповетке) јасно ти је да дело представља критику друштва, уз много ироније, духовитости и подсмеха. Зато ово епско дело припада групи алегоричних и сатиричних приповедака.

Домановић је све критиковао у друштву: учмале, празноглаве, нерадне, оне са „жабокречином”, кукавице, љубитеље оговарања, лажне патриоте, непросвећене, понизне, помирене са стањем у коме се живи, завидне и многе друге.

На шта те асоцира реч УСТАЈАЛОСТ? А израз, синтагма, МРТВО МОРЕ?

Знаш ли да Мртво море заиста постоји, а не само у овом пренесеном значењу? Наиме, реч је о сланом језеру између Израела и Јордана. Због велике количине соли, вода овог језера је изузетно густа и у њој нема живих бића.

Mrtvo more 2

Што се тиче симболичног значења овог израза, поента је у устајалости друштва, у средини без икаквих догађаја, без икаквих промена, а поготово оних набоље.

Од непознатих и мање познатих речи и израза ваљало би издвојити следеће:

ИДЕАЛ – реч грчког и латинског порекла, а значи највиши, крајњи циљ коме неко тежи и представља врхунац среће, највећу жељу и сан
ЈЕТКО – заједљиво, прекорно, срдито, огорчено
ТРИЦА – безвредна ствар, тричарија (трице и кучине)
ПОРОК – мана
КОМЕНДИЈА – комедија, али у овој приповеци представља у ироничном смислу бесмислице
ШОРНУТИ – одгурнути, одбацити ногом
МЊЕЊЕ – мишљење, схватање, гледиште; једино се користи у изразу: јавно мњење
ИСПЛАКАТИ – испирати уста, односно, помињати по ружном
СКАНДАЛ – брука, недоличан догађај
ПРЕСТУПИТИ – прекорачити преко нечега
САТИСФАКЦИЈА – латинска реч која означава задовољење у случају увреде части, чин којим се опозива увреда, односно, исправља се неправда
КОМПРОМИТОВАТИ СЕ – глагол који потиче из латинског језика и значи обрукати се, осрамотити се, изгубити нечије поверење
ПИЉАР – трговац који продаје воће и поврће
ХАРМОНИЈА – грцизам у значењу слога, склад или ред
ТОРИЧЕЛИ – италијански физичар и математичар, Галилејев сарадник
ШТО СЕ МЛАТИ – што се бави глупостима
БАТАЛИТИ – престати, оканути се, оставити
ШУША – неспособна особа, човек без имало угледа, нико и ништа

Размисли шта би биле тема и идеја овог одломка, а осмисли и поруке, бар пет.

Што се тиче времена и места дешавања радње, јасно ти је да се све дешава у некој, било којој, варошици у Србији с краја 19. века, када су на власти били Обреновићи.

Верујем да ти је јасно да се овај одломак може поделити у три целине:

Млади песник
Научник Бекић
Сликар

На теби је да размислиш о њиховом искуству приказаном у приповеци, али не заборави и на однос суграђана према њиховим делима.

Што се тиче грађана, о њима је писао и Јован Деретић: „Они живе мирним, дремљивим животом, без амбиција и страсти, без врлина и порока, у којем је једино активна мржња према сваком ко хоће да постане нешто више, да се уздигне изнад просека”.

Јасно ти је да је реч о МАЛОГРАЂАНИМА. Малограђане има свако време. Примитивизам, површност, назадност, завист и мржња само су неке од одлика овог соја међу људима. Оговарање, клевета и вређање су им душевна храна, а на мети су им сви просвећени, успешни и напредни људи.

Можда би нешто да додаш овом опису малограђана?

Подсети се начина изражавања, а онда ћеш јасно уочити приповедање или нарацију и дијалоге који су пуни ироније и омаловажавања.

АЛЕГОРИЈА

Знаш да је метафора скраћено поређење. Насупрот метафори налази се управо алегорија или проширена метафора. Ова стилска фигура заснована је на метафори која се проширује на целу песничку слику или целокупан текст. Често смо помињали басну, која је прави пример. Зашто је ова приповетка алегорична? Па зато што је кроз једно учмало место приказана цела ондашња Србија.

САТИРА

Представља књижевну врсту у којој се критикују и исмејавају људске мане и друштвене изопачености. Сатира у себи садржи АЛЕГОРИЈУ, МЕТАФОРУ, СИМБОЛ, ИРОНИЈУ и САРКАЗАМ, а неизбежан је и ХУМОР. Јасно ти је да је ова приповетка сатирична јер критикује и исмејава друштвену учмалост и духовну заосталост ондашњег народа.

Према „Речнику књижевних термина”: САТИРА – латинска реч, пун, сит, засићен – Означава књижевно дело у којем је на подругљив и духовит начин изражена оштра осуда једног друштва или људских мана. Основни јој је циљ да укаже на друштвене или моралне слабости, пороке и злоће, да их извргне руглу и подсмеху и на тај начин допринесе њиховом отклањању. Циљ јој је да исмеје људске мане и пороке и зато је увек прожета јаким обликом хумора. Наликује карикатури у ликовном смислу, када се мана посебно наглашава не би ли више била исмејана. Читаоци морају да схвате идеал од ког је кренуо писац да би разумели у чему је вредност дате сатире. Обавезно садржи хиперболу и алегорију у себи, јер често је писац морао да се заштити од закона и јавног мњења. Служи да се њоме искажу горка сазнања о животу, о деформацијама у друштвеним, политичким и моралним испољавањима човекове природе и способност разобличавања ништавности, глупости, безумља, лажи, порока и таштине. Зато је најангажованији и често – за самог аутора – најрискантнији књижевни облик.

ИРОНИЈА

Позната и готово свакодневна стилска фигура којом се изражава нешто што је супротно од онога што се жели чути. Чујемо ли казано ‘посебним’ тоном: „Лепо, богами!” јасно нам је да се неко некоме подсмева.

У приповеци је пуно примера ироније:

„Наука и Бекић!”
„Срећа у кућу!”
„Имамо и научника!”

Нико никоме не одаје признање и не диви му се, већ се подсмева У томе и јесте поента ироније: речи добијају супротан смисао у односу на њихово основно значење, а циљ ироније јесте подсмевање и изругивање.

Према „Речнику књижевних термина”: ИРОНИЈА – грчка реч – претварање; Недовољно је јасно порекло ове речи. Углавном је духовито и подсмешљиво држање које значи управо супротно од онога што се речима казује. Јавља се у више видова, од добродушног (шала) до заједљивог (сарказам). Садржи елеменат комичног који се повезује са хумором, или елеменат поруге и критике што се повезује са сатиром. Познавање контекста је претпоставка за разумевање ироније, мада се употреба речи у супротном значењу може обележити и стављањем међу знаке навода, или у говору посебним акцентовањем, мимиком и гестом. Њоме се постижу најснажнији ефекти уколико је разумљива свима осим ономе коме је упућена. У том случају њихов положај постаје комичан, јер изразе употребљене у супротном значењу схвата дословно и доживљава их као похвалу, будући да су у складу са његовом сопственом представом о себи, што наравно, не одговара реалним околностима. У свакодневном животу и обичном говору се такође користи, у примерима типа: Леп си ми ти пријатељ.

САРКАЗАМ

Још једна стилска фигура која представља крајњу заједљивост и пакосну иронију. Много, много ‘тежи’ израз од ироније. Представља виши степен ироније јер се много оштрије и увредљивије говори о људима и разним појавама.

Стилска обележја приповетке

Радоје Домановић није изоставио ни градацију или степеновање, а најбогатије ју је приказао у односу грађана према песнику. Обрати пажњу:

негодовање;
потцењивање и омаловажавање;
подсмевање и нетрпељивост;
клеветање и оговарање;
негирање, порицање свих вредности песникове књиге (без читања!);
искључивање, отпуштање из државне службе и терање из средине.

Кроз метафоре приказано је стање духа у народу. Неки од њих су:

МАЛЕНИ ТАЛАСИЋ – односи се на песникову књигу (и одличан је пример за плеоназам!)
НЕПОКРЕТНА ПОВРШИНА УСТАЈАЛЕ ВОДЕ – односи се на духовну устајалост и запрложеност друштва у целини
СЛАТКИ ДРЕМЕЖ – представља иронију која се односи на устајалост једног тромог, инертног, друштва
МРТВО МОРЕ – односи се на целокупни друштвени живот у Србији на крају 19. и почетку 20. века

ХУМОР

Сатира не би била сатира да нема и хумора.

Према „Речнику књижевних термина”: ХУМОР – латинска реч – влажност, течност, сок. У европске језике ушла са медицинском терминологијом. Једног момента је хумор представљао психолошку одредницу, односно, добар или лош хумор као расположење. Данашње значење хумора у књижевности потиче из 18. века од енглеских писаца. Хумор није чисти смех ради смеха, већ проистиче из дубине личности. Подлога хумора је у осећајности. Често је исказан у првом лицу, испрекидан је дигресијама и богатим алузијама које изискују разумевање и саглашавање читалаца. У односу на иронију и сатиру изразито није злобан и упркос свим изазовима, добростив је и благ. Иако уочава нескладности живота, хумориста их не карикира, његова пародија је лишена цинизма. Постоје многа колебања у одређивању осећајности у хумору, али се то најбоље објашњава метонимијом у примеру ”смех кроз сузе”. Хумористички израз у књижевности тежи конкретном назначењу ситуације и радо се служи дијалектизмима.

Један је пример: „Ту шорну књигу врхом од прстију још даље од себе”.

Задатак за тебе:

Пронађи у приповеци још нека хумористичка места.

МАЛО СМЕХА (ИЛИ ИСТИНЕ) НА КРАЈУ

АНЕГДОТА: У једном друштву у коме је био и Радоје Домановић говорило се о томе како је дивно кад неко зна стране језике. Неко из друштва рече: „Колико човек зна и говори страних језика, онолико људи и вреди!” Радоје додаде иронично: „Оно, јест, тако је. Само не ваља кад је неко будала, па је будала на неколико језика!”

АНЕГДОТА: Поручио Радоје Домановић код неког кројача одело. Кад је одело било готово, Домановић га је обукао, а кројач му рече: „Ово Вам одело дивно стоји! Ви сте у њему други човек!” „Па лепо, пошаљите рачун том другом човеку!”, одговори Домановић.

Ако ти се допала ова приповетка, можда ће ти се допасти и неке друге Домановићеве приповетке. Можеш их прочитати ако погледаш страницу Пројекат Растко:

САТИРЕ