СИМОНИДА - Милан Ракић

Дело Милана Ракића (1876-1939) теби није непознато. У шестом разреду анализирали смо његову песму „Наслеђе”. Знаш да је он значајан српски песник, али не знаш да је углавном користио дванаестерац и једанаестерац при стварању својих дела. Ова два стиха довео је до ритмичког савршенства. Од њих је ретко одступао, а и мање је стварао од других песника тог доба.
Сећаш се да је објавио само две збирке песама (Песме, 1903. и 1912). Створио је око шездесетак песама, али их је довео готово до савршенства. Често је писао љубавне и мисаоне (рефлексивне) песме, али посебну пажњу до дана данашњег привлаче његове родољубиве песме.
У циклусу родољубивих песама „На Косову”, осим песме „Симонида” и „На Газиместану”,  налазе се и песме „Минаре”, „Божур”, „Јефимија”, „Кондир”, „Напуштена црква”. Ове песме је написао у периоду од 1905. до 1911. године.

Simonida 1 

Основни мотив песме „Симонида” јесте фреска Симониде у Грачаници. Већ знаш да је Грачаница задужбина краља Стефана Уроша Другог Милутина (1253 – 1321) који је владао од 1282. до 1321. године. Овај манастир се са црквом Успење Богородице налази на Косову, недалеко од Приштине. На једном зиду манастира стоји фреска на којој је приказана Симонида, која је као девојчица и византијска принцеза, удата за краља Милутина. За време робовања под Турцима манастир је неко време био напуштен. У народу је постојало веровање да прах узет са очију ликова са фресака може да лечи оболеле очи. По неким тумачењима то може да буде разлог због ког је оштећена ова фреска. Спада у најоригиналнија остварења српске средњовековне уметности. Зидно сликарство је добро очувано. На високом уметничком нивоу представљена је лоза Немањића. Истичу се портрети краља Милутина и краљице Симониде. Године 1539. Грачаница добија штампарију и у њој се штампају књиге.
Краљица Симонида је четврта жена краља Милутина. Била је кћер византијског цара Андроника Другог Палеолога и још као девојчицу верили су је за српског краља. После смрти краља Милутина замонашила се и живела у Цариграду. О њој је певао и песник Милутин Бојић у драмском делу „Краљева јесен”.

КЊИЖЕВНИ РОД Smile

Знам да знаш да одредиш књижевни род ове песме, али би било згодно да се подсетиш одлика тог књижевног рода. Реши следећу асоцијацију и помоћу ње понови одлике овог књижевног рода.

Simonida 8

Јасно је да ова родољубива песма припада лирици као књижевном роду. Није тешко у њој препознати и елементе описне, дескриптивне, песме.
Тема песме су осећања лирског субјекта која га обузимају пред оштећеном Симонидином фреском у Грачаници, док је идеја песме садржана у песниковој жељи да овековечи значај културног наслеђа за српски народ.
Незаобилазно је размишљање читалаца о осећањима лирског субјекта пред овом фреском. Лирски субјекат је ганут лепотом фреске што га наводи на непосредно обраћање портрету српске краљице: „Ископаше ти очи, лепа слико”. У овим речима садржана је сва песникова туга. Јасно ти је да је реч о АПОСТРОФИ – стилској фигури којом се непосредно обраћа неживим бићима.
У песми се помиње рука варварина који ипак није у потпуности уништио фреску. Објасни зашто. Знаш ли шта значи реч ВАРВАРИН?
Јасно ти је да је главни мотив песме управо ФРЕСКА. Треба да знаш да је фреско сликарство најтежа техника у сликарству. Фрескама се прекривају велике зидне површине. Ова техника се углавном изводи на влажном малтеру, а сам израз је у вези са изразом „buon fresco” што значи добра, права фреска. О значењу овог појма можеш више сазнати из Википедијиног чланка: ФРЕСКА.
Сама композиција песме може се пратити кроз строфе, тако да се песма састоји од пет песничких слика:

  1. Ископане Симонидине очи на фресци;
  2. И варварин је устукнуо пред лепотом фреске;
  3. Симонида, тужна и свечана, вечно траје;
  4. Симонидине очи су попут две угашене звезде;
  5. Дубина песникових осећања пред овом фреском.

Што се тиче ВЕРСИФИКАЦИЈЕ, песма има пет строфа од по четири стиха (катрени), а реч је о једанаестерцима.
Поред поменуте апострофе, у песми има још стилских фигура, а посебно се истичу епитети: отмено лице и уста, златна круна на глави, краљевски вео, коса густа која тешко пада, мирно носи своју горку судбину, тужна Симонида. Упечатљиво је и поређење: Симонидине очи песник пореди са сјајем угашених звезда у свемиру.

ПОРУКЕ песме:
-Симонидина уништена фреска представља целокупну судбину српског народа.
-Нико не може остати равнодушан пред лепотом уметничког дела.
-Лепоту уметничких дела не могу уништити време и људске невоље и поступци.
-Крадљивца више привлачи лепота него злато. (Вилијам Шекспир)

На Газиместану

Милан Ракић је познат и по својој песми „На Газиместану”. Газиместан (Википедија) – историјска узвишица на Косову Пољу близу Приштине на којој се 28. јуна 1389. године водила одлучујућа битка између српске и турске војске.

Силни оклопници, без мане и страха,
хладни к’о ваш оклоп и погледа мрка,
ви јурнусте тада у облаку праха
и настаде тресак и крвава трка.

Заљуљано царство сурвало се с вама.
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
костурница страшна и поразом славна.

Косовски јунаци, заслуга је ваша
што последњи бесте. У крвавој страви,
када труло царство оружја се маша,
сваки леш је свесна жртва, јунак прави!

Данас нама кажу, деци овог века,
да смо недостојни историје наше,
да нас захватила западњачка река
и да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
јер пре нас ни поља ни кршеви голи
не могаше другом свесну љубав дати.

И данас, кад дође до последњег боја,
неозарен старог ореола сјајем,
ја ћу дати живот, отаџбино моја,
знајући шта дајем и зашто га дајем.

Читањем песме, већ имаш суд о њој. Јасно је да је реч о родољубивој или патриотској песми којој је основа љубав према домовини. У њој се истиче слободарски дух и спремност на жртву у име слободе. Песма је такође састављена од шест катрена, а у њима је заступљен дванаестерац, док је рима укрштена. Рима је уједно и ЖЕНСКА, јер се римују последња два слога, за разлику од МУШКЕ, где се римује само последњи слог (страха-праха; мрка-трка…) Цезура (пауза) налази се после шестог слога. У песми има и ОПКОРАЧЕЊА, преношења мисли, ритма и осећања из једног стиха у други стих.

Песма се може поделити у две целине:

  1. обраћање косовским јунацима (прве три строфе)
  2. обраћање савременицима (последње три строфе)

Мотиви који се истичу у песми су:

  • Страдање косовских јунака
  • Свесно жртвовање за отаџбину
  • Родољубље нових генерација

Није чудо да је Милану Ракићу велика инспирација било управо Косово. Био је конзул у Призрену, те није чудо да је силину својих осећања преточио у стихове. Иначе, песму  „На Газиместану” испевао је непосредно пре Балканских ратова и Првог светског рата, тачније, 1907. године у Приштини.
Значај ове песме је толики да није чудо што се може наћи у свакој Антологији српске лирике. Песма обилује бројним стилским фигурама:

ПРВА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – силни, мрка, крвава.
  • МЕТАФОРА – „јурнусте тада у облаку праха”; крвава трка (трка за живот и победу)
  • ПОРЕЂЕЊЕ – силни оклопници хладни као ваш оклоп
  • ХИПЕРБОЛА – силни оклопници
  • ОНОМАТОПЕЈА – тресак
  • ОБРАЋАЊЕ – силни оклопници
  • ИНВЕРЗИЈА – погледа мрка
  • ВЕЗНИК – К’О (због броја слогова)

ДРУГА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – заљуљано, равна, непрегледна, страшна, славна.
  • МЕТАФОРА – „заљуљано царство сурвало се с вама”, непрегледна јама, „кад олуја прође врх Косова равна”, „костурница страшна и поразом славна”
  • ХИПЕРБОЛА – „Косово постаде непрегледна јама”
  • ИНВЕРЗИЈА – врх Косова равна, костурница страшна
  • ЗАНИМЉИВ ГЛАГОЛ– сурвати се
  • КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – поразом славна; равно Косово и непрегледна јамаЗАНИМЉИВ ПРЕДЛОГ – ВРХ Косова равна
  • ХИПЕРБОЛА – непрегледна јама

ТРЕЋА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – косовски, крвавој, труло, свесна, прави
  • ИНВЕРЗИЈА – јунак прави
  • ОБРАЋАЊЕ – косовски јунаци
  • ПОРЕЂЕЊЕ – сваки леш као свесна жртва и прави јунак
  • МЕТАФОРА – крвава страва, труло царство
  • ЗАНИМЉИВИ ГЛАГОЛИ – машати се; бесте (имперфекат – указивање на далеку прошлост)

ЧЕТВРТА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – западњачка
  • МЕТАФОРА – западњачка река, деца овог века; мати (односи се на земљу)
  • ИНВЕРЗИЈА – историје наше
  • ЕТИЧКИ ДАТИВ – душе НАМ (датив интересовања)

ПЕТА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – добра, голи, свесну
  • ИНВЕРЗИЈА – земљо моја; кршеви голи
  • АПОСТРОФА – добра земљо моја
  • КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) – поља и кршеви
  • ПОРЕЂЕЊЕ – земља као мати
  • ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – поља и кршеви свесно дају љубав

ШЕСТА СТРОФА

  • ЕПИТЕТИ – последњег, старог
    АПОСТРОФА – отаџбино моја
  • МЕТАФОРА – ореол, као признање, слава, част (француска реч > светао круг око главе светаца)
  • ИНВЕРЗИЈА – отаџбино моја

После анализе песме „Симонида”, права посластица за тебе Smile

СИМОНИДА – Слободан Станишић