КАШИКА - Антоније Исаковић

На интернет-страни Српске академије наука и уметности о животу и делу Антонија Исаковића може се прочитати следеће:

Књижевник, академик Антоније Исаковић рођен је у Београду 6. новембра 1923. године. Гимназију је учио у Београду, Крушевцу, Алексинцу и Јагодини. Учесник је у народноослободилачкој борби (НОБ) од 1941. године. Борио се до краја рата у Првој пролетерској и био је члан Полит-одела бригаде. Од 1945. године Исаковић је био на дужности секретара Окружног комитета СКОЈ-а и члан је Окружног комитета КПЈ у Светозареву, затим члан Обласног комитета КПЈ у Крагујевцу. Завршио је вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић” у Београду, 1948. године.

Од 1949. године Исаковић је најпре члан Агитпропа ЦК КПС, затим директор Недељних информативних новина (НИН) и одговорни уредник књижевног часописа „Дело”. Године 1960. изабран је за генералног директора ИП „Просвета” и на тој дужности је остао до 1974. године. Између осталог, Исаковић је био и републички и савезни народни посланик.

За дописног члана САНУ изабран је 7. марта 1968, а за редовног 22. априла 1976. године. Био је секретар Одељења језика и књижевности (1975-1981) и потпредседник САНУ (1981-1994).

Дела Антонија Исаковића (Велика деца, Папрат и ватра, Празни брегови, Трен 1, Трен 2, Миран злочин) преведена су на око двадесет страних језика. Према његовим приповеткама начињена су сценска дела (Трен, Молба из 1950, Писмо из 1971) и снимљени филмови (Кроз грање небо, Партизанске приче, Три, Трен).

Антоније Исаковић је био добитник Змајеве награде (1954), Седмојулске награде СР Србије (1962), награде Иво Андрић (1977), НИН-ове награде (1982).

Преминуо је у Београду 13. јануара 2002. године.

• Умро књижевник и академик Антоније Исаковић (Глас јавности)
• Антоније Исаковић, Михајло Пантић (Време)
• Деценија од смрти Антонија Исаковића, Слободан Кљакић (Политика)

Можда знаш, а можда и не знаш, да је његова ћерка глумица Милица Милша.

О делу Антонија Исаковића писао је и Јован Деретић, познати српски књижевни историчар. На странама 356 и 357 у његовој „Краткој историји српске књижевности” (БИГЗ, Београд, 1990) пише:

У приповеци је најзначајнији новатор Антоније Исаковић (1923). Његова прва књига „Велика деца” (1953), циклус од десет приповедака о животу једног партизанског одреда, донела је исто што и тадашњи романи НОБ-а: неконвенционалан приступ ратној теми, заокрет од спољашњег к унутрашњем, од реалистичког к психолошком, модеран израз. И наредне две књиге приповедака, „Папрат и ватра” (1962) и „Празни брегови” (1969), остале су у истим тематским, жанровским и стилским оквирима. Новину доноси четврта и до сада најопсежнија Исаковићева књига, „Трен” (I, 1976; II, 1982), циклус од десет казивања бившег борца о својим ратним и поратним доживљајима, од којих десето казивање, о години 1948, и Голом отоку, има обим романа. Исаковић је ипак изразит приповедач, о чему посредно сведочи и ова књига. Већина је његових приповедака монотематска: износи се обично један догађај с ограниченим бројем личности из једне особене перспективе. Тежња к редукцији испољава се на свим плановима приповетке, од предметне основе до израза. Основна обележја Исаковићева стила јесу: суздржаност, сведеност изражајних средстава на најнужније, сажетост. Реченице су обично кратке, одсечне, често епиграматичне, у дијалозима се реплике смењују убрзано, понекад без идентификације говорилаца; описи су језгровити, причање у искиданом ритму, с дубинским немирима, али на површини стишано, без емоционалних излива, наизглед равнодушно. Покадшто тај стил прелази у својеврсни маниризам.

Непознате и мање познате речи и изрази:

• ЈАГЛИКА – рана пролећна биљка плаве боје;
• ФИШЕКЛИЈЕ – футрола за муницију;
• РУКУНИЦА – дршка котлића, бакрача, кухињских посуда;
• КУНДАК – дрвени део пушке;
• МРЕШКАТИ СЕ – мрдати се;
• ТМУША – тама;
• ОПУЧЕН – отпао, одвојен.

Размисли о следећим задацима, а одговоре можеш писати у свесци за домаћи рад.

1. Одреди да ли је писац више сликао радњу или стања, а онда образложи свој одговор.

2. Објасни зашто писац мења хронологију приповедања у приповеци.

3. Протумачи колико је дочарана ратна атмосфера у приповеци.

4. Основни ток радње стављен је између две контрастне слике. Напиши о којим је сликама реч.

5. Осмисли шта поручује крај приповетке.

6. Одреди ком лику више одговара наслов приповетке.

7. Физички изглед млађег борца готово је фотографски. Наведи неке детаље.

8. Протумачи који књижевни лик теже одолева недаћама.

9. Објасни значење дијалога у делу о веверици која заука у тмуши:

• Зоћа и Станко изгладнели и измучени, и очајни завиде веверици која једе лешник и има га у избоиљу
• Сваки бије своју унутрашњу битку да надвлада слабост и глад
• Боре се да ни сами себи не признају колико су гладни и на ивици издржљивости

10. Шта испољава Станко у делу где му све смета, а понајвише Зоћино слабо дисање:

• Измученост глађу и забринутост за Зоћу
• Бојазан да Зоћино слабо дисање значи његову крајњу исцрпљеност, која би могла имати трагичне последице
• Узнемиреност сазнањима да Зоћа и он све теже одолевају притисцима глади и физичке слабости

11. Зашто на крају приповетке Станко баца кашику:

• Савладан жаљењем и кајањем због Зоћине смрти
• Обузет сећањем на Зоћино трпљење и увиђањем да је војничкој дисциплини принета превелика жртва
• Незадовољан собом и испуњен горчином, јер живот непредвидиво искушава, обмањује и збуњује човека.

12. Издвој четири одговора којима је приказано оно што је описима наглашено:

• тежина глади и искушења,
• лепота ноћи,
• Зоћина недораслост суровим условима ратног живота,
• Станкова безосећајност,
• величина Зоћине жртве,
• племенитост и пожртвованост партизана

Књижевно-теоријска анализа

Књижевни род: ЕПИКА/ЕПСКА ПОЕЗИЈА

Књижевна врста: ПРИПОВЕТКА, али и НОВЕЛА јер прати психолошко стање главних јунака.

Тему, идеју и поруке (најмање три) одреди самостално 

Начини изражавања

Прочитај одломак и одреди који је начин изражавања коришћен у њему:

„Комесар одредио мене. Станко је чврст човек и груб”. Задовољно мисли о себи, док му дувански дим, разливен, излази из нарасле браде.

Јасно ти је да има више начина изражавања у овој приповеци. Приповедање (нарација) и дијалог су најзаступљенији. Посебну пажњу посвети појави унутрашњег монолога. Јасно ти је да унутрашњи монолози или неизречена размишљања у овом делу имају улогу да:

• уверљивије дочарају и осветле преживљавања главних јунака;
• употпуне карактеризацију ликова;
• омогуће праћење разноврсних токова мисли и осећања у Зоћи и Станку.

Означи на маргини текста описе, дијалоге и монологе. Прочитај их издвојено и уочи разлике у читању (промене боје и висине гласа, изражавање властитих осећања и слично).

Анализа главних ликова

Анализирај особине главних јунака. Наведи најмање десет особина, али само ако аргументе за њих пронађеш у самом делу.

Можда ће ти користити упутства за анализу (приказ) књижевних ликова:

• Околности и ситуације у којима се главни ликови испољавају
• Изглед главних ликова
• Осећања и преживљавања главних ликова
  
• Казивања главних ликова о себи
  
• Неизречене мисли главних ликова о другима
• Мисли и казивања главних ликова о њиховим међусобним односима
  
• Сећања главних ликова
• Околина виђена и доживљена из перспективе главних ликова
• Правда и кривда – морални проблеми и поруке које шаљу главни ликови

За крај размисли да ли је Станко могао другачије поступити, али не заборави на околности и време за које је везана радња приповетке.

Можеш размислити и о темама:

• Тражим помиловање за Станка
• Зоћа је узео кашику кајмака
• Зоћа је умро – да ли је тако морало бити

Ако се одлучиш за неку тему, обради је као расправу:

• Увод: Постави проблем или тезу
• Разрада: Решавај проблем или доказуј тезу, али аргументовано
• Закључак: Изнеси сажетак (резиме) или закључак тезе, тј. одговори на постављено питање