ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ НАРОДА СРПСКОГА - Вук Стефановић Караџић

ОДЛОМЦИ

Сигурна сам да се сећаш да смо у петом разреду читали дело Вука Стефановића Караџића „Житије ајдук Вељка Петровића”. Мислим да и о животу и делу Вука Караџића довољно знаш. Посебно је важан његов рад на прикупљању и објављивању народних умотворина, мада ништа мање нису важна и друга подручја његовог рада. Сигурно је да нас је Вук Стефановић Караџић (1787–1864), реформатор језика и правописа и приповедач, задужио својим делима.

Са овим делом Вука Караџића не срећеш се први пут. У шестом разреду смо већ читали неке одломке: Живот и обичаји народа српскога.

Јасно ти је да је овај одломак везан за Богојављање, хришћански празник који се прославља 19. јануара. О овом смо празнику такође причали у шестом разреду. Сећаш се дела Светозара Ћоровића „Богојављенска ноћ”?

Шта је важно знати о овом празнику?

Да се подсетимо...

Један је од највећих празника и представља успомену на Христово крштење и јављање Бога у виду голуба. По грегоријанском календару прославља се 6. јануара, а по јулијанском календару 19. јануара, уочи празника Светог Јована Крститеља. На тај дан се у црквама свети вода чиме добија лековита својства. У вези са овом водом постоји и веровање да је треба чувати целе године због њених чудесних моћи. У односу на религију треба знати да је Исуса Христа (са 30 година) крстио на Богојављење Јован Крститељ. Тада су се небеса отворила и појавио се Свети Дух у облику голуба. Том приликом се чуо глас Бога Оца: „Ти си Син мој љубљени, који је по мојој вољи”. Од тада Исус Христ проповеда: „Покајте се, јер се ближи Царство небеско”. Тада је први пут објављена тајна Свете Тројице, а први пут су се заједно појавили Отац, Син и Свети Дух. Тако је мисија Исуса Христа почела крштењем, а не рођењем. Вероватно знаш да је он до 30. године живео обичним животом. Живео је са мајком и праведним Јосифом. По занимању је био дрводеља. Живео још три године после крштења. Претпостављам да знаш и шта је била Исусова мисија. Наравно, искупљење људског рода од прародитељског греха.

Да се вратимо прочитаном одломку. Већ знаш да ово дело према његовим одликама одређујемо као научнопопуларну врсту. Сећаш ли се које још врсте постоје у оквиру научнопопуларних дела?

Било би згодно, за крај, да размислиш о значају неговања наше народне традиције. Не заборави да размислиш и о важности очувања ћирилице.

Верујем да је и одломак „Моба” прочитан  Јасно ти је да овај одломак можемо везати за посленичке народне песме. Чисто да се зна да је све у некој међусобној вези. Пре или касније...

Занимљива је ова књига Вука Караџића. Ако прочиташ неке обичаје из ње, било би згодно да те описане обичаје упоредимо са данашњицом. Можда се нешто од поменутих обичаја сачувало и данас. Шта мислиш?