КРАТКЕ ФОЛКЛОРНЕ ФОРМЕ
ИЗБОР
Реши следећу асоцијацију, па објасни у каквој је вези коначно решење асоцијације са термином: КРАТКЕ ФОЛКЛОРНЕ ФОРМЕ или КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ.
- Зашто је уопште народ стварао народне умотворине?
- Зашто је значајан рад Вука Караџића на сакупљању народних умотворина?
- Зашто су нам потребне КРАТКЕ народне умотворине или кратке фолклорне форме?
ПОСЛОВИЦЕ – сажето формулисано опажање у прози или стиху прихваћено у традицији, а засновано на искуству генерација. У овом значењу термин код нас први употребљава Захарије Орфелин, да би то тек Вук Караџић озваничио и популарисао. У пословицама се саопштавају мудри закључци наших предака о животу, људима и њиховим особинама. Порекло пословице је доста неодређено. Оне представљају индивидуално стваралаштво, формулисан закључак из личног или општег животног искуства. Највећи број потиче из „Библије”, из старооријенталне и грчко-римске традиције.
ЗАДАТАК
Својим речима дефиниши дати појам!
ПОСЛОВИЦЕ О ЈЕЗИКУ
- Ако је зборено, није творено.
- Боље је поклизнути ногом него језиком.
- Гора је рана од језика, него од мача.
- И сунце пролази кроз каљава места, али се не окаља.
- Јаче је дело него беседа.
- Језик је више глава посекао него сабља.
- Језик кости нема, а кости ломи.
- Криво седи, ал’ право беседи.
- Лакше је камење уз брдо ваљати него с лудим разговарати.
- Ласно је говорити, али је тешко творити.
- Не зна да беседи, а не уме да ћути.
- Птица се по перју, а човек по беседи познаје.
- Речи треба мерити, а не бројати.
- Твоја прича о теби говори.
ПОСЛОВИЦЕ О МУДРОСТИ
- Без главе не ваља ни ексер, а камоли човек.
- Боље је ока памети него сто литара снаге.
- Двапут мери, једном сеци.
- Зло је ко не зна, а учити се не да.
- Испеци па реци.
- Ко мудро ћути, лепо говори.
- Ко не чини ништа – зло чини.
- Ко се не намучи, тај се не научи.
- Паметан полако иде, а брзо дође.
- Старије је јутро од вечери.
- Чега се мудар стиди, тим се луд поноси.
- Човек се учи док је жив.
ПОСЛОВИЦЕ О ПРИЈАТЕЉСТВУ
- Ако желиш изгубити пријатеља, позајми му новац.
- Бивши пријатељ је гори него непријатељ.
- Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
- Држи се новог пута и старог пријатеља.
- И један је непријатељ много, а сто је пријатеља мало.
- Кад ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.
- Љут човек не задржи пријатеља.
- Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.
- Не веруј пријатељу за трпезом, него на вратима од тамнице.
- Неста блага, неста пријатеља.
- Пријатељ је најбоља имовина у животу.
- Пријатељ се у невољи познаје, као злато у ватри.
- Пријатељу и непријатељу дај увек добар савет, јер пријатељ га прихвата, а непријатељ не.
- Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
- Чист рачун, дуга љубав.
- Чисти рачуни – добри пријатељи.
- Што нећеш некоме у очи да кажеш, немој говорити ни за леђима.
КОЊИЋЕВ СКОК
Ако волиш шах, следеће игре ће ти бити занимљиве. Почев од обележеног поља, а крећући се као скакач на шаховској табли, откриј које се пословице налазе у овим примерима, а онда протумачи њихово значење.
Занимљиви чланак у Политици онлајн:
Моћ пословица
ПИТАЛИЦЕ – сажета анегдотична народна прича са поентом, без описа ситуације или радње, сведена на кратко питање и одговор или дијалошки део. Састоје од питања и одговора. Смисао питалица се налази у одговору. Говоре о свакидашњици, ређе о уопштеним животним истинама, али то увек чине са личног становишта питаног. Питалице се иначе баве конкретном свакодневицом; њихови јунаци су представници појединих слојева и категорија људи (раје и људи, попова и калуђера, девојака и удовица). У одговору је садржана оштроумна поента, често са благим преливом хумора или горчином снажне ироније. После стереотипног почетка са глаголом ПИТАТИ у перфекту и обично у трећем лицу множине и именом питаног, долази у директном говору питање и одговор. Одговор питалице може често постати пословица, при том је пословица схватана насамо као асоцијација на питалицу. То је разлог што се питалице често схватају и третирају као дијалогизоване пословице. Вук их није раздвајао.
ЗАДАТАК
Својим речима дефиниши дати појам!
- Питали злуреку бабу: Где су ти зуби? У језику, чедо моје.
- Питали змију: Зашто ти је свак душманин? Зато што ни ја нисам ником пријатељ.
- Питали миша: У којем селу најбоље живиш? У оном где нема мачака.
- Питали пијаницу: Из какве је чаше набоље пити? Из пуне.
- Питали учитеља: Који ти је ђак најбољи? Онај који зна шта зна, али зна и шта не зна.
- Питали шуму: Ко те је осакатио? Секира којој сам ја позајмила држаљу.
- Питало дете мајку: Који је дан најдужи у години? Онај кад се чека вечера без ручка.
- Питао зец пушку: Јеси ли пуна? Да си паметан, ти би бежао и од празне.
- Питао магарац ђака: Па шта ћеш ти бити кад непрестано учиш? Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац.
- Питао неко срећу: Зашто к мени не дођеш? Хоћу да те видим у несрећи јеси ли среће достојан.
- Питао Турчин рају кад је дошао на конак: Долазе ли вам вукови у село? И данас је један дошао.
- Питао бескућник пужа: Што ти је кућа тако мала? Већа је него твоја, одговори пуж.
ЗАГОНЕТКЕ – врста мисаоно-говорне игре изражене у виду метафоричног, често збуњујућег питања које захтева одговор. Питање је формулисано у готово утврђеном облику и има само један прави одговор прихваћен у традицији. Загонетка потиче од најстаријих времена. Доказ за то је њен начин изражавања у сликама што је феномен сваког људског говора. Многе теме и форме загонетања познате у Европи показују се још у старим културама (у Грчкој, старојеврејске из „Библије”, у латинским збиркама…) Некада су биле део древних паганских митова, песама и обреда. Наш обичај, познат још у 19. веку, да се казују загонетке само у одређено доба године (на месојеђе, за време беле недеље) што указује на њихов обредни карактер. Загонетке су врста говорне игре. Састоје се од питања у којима је скривен одговор. У њима се пореди непознато са познатим и описује само једном особином. Загонетке уче дете да боље, дубље и оштрије посматра свет око себе, односно, да више размишља о свету и појавама око њега, чиме развијају дечју машту и ум. Пословице и загонетке имају велики значај по интелектуални развој деце. Њиме се подстичу брзина, оштроумност, досетљивост, луцидност одговора. Оне се, стога, корисне у едукативном смислу.
ЗАДАТАК
Својим речима дефиниши дати појам!
- Беле пчеле на тло селе, огањ паде њих нестаде.
- Две греде пуне белих голубова.
- Зубе нема, руку нема, а опет хвата и уједа.
- Из долине излази, за брдо залази.
- Једна глава, а стотину капа.
- Кућица у горици на једној ножици.
- Мање од зрнца, брже од зеца.
- Највише зна, а најмање говори.
- Не једе, а пије.
- О клину виси, о злу мисли.
- Од малог сам прста тања, сваког дана све сам мања.
- Отац је свих ствари, све дочека и преживи.
- Паде бисер у село, село бисер покупи.
- Пуна школа ђака, ниоткуда врата.
- Сав свет виде, а себе не виде.
- Четири брата једну капу носе.
- Четири уха, а два трбуха.
Одгонетни ове загонетке!
ИЗРЕКЕ – облик говора чије се значење не може лако разумети. Оне сликовито описују особине људи или неки појам. У изреке спадају и други говорни изрази: поређење по сличности и поређење по супротности.
- Бистар као суза.
- Брз као зец.
- Да не чује зло.
- Да си жив и здрав.
- Жедна би те преко воде превео.
- Живе као пас и мачка.
- Залуд ми бисер кад ми грло дави.
- Здрав као дрен.
- Изгледа као покисла кокошка.
- Кад на врби роди грожђе.
- Кад се роди на западу сунце.
- Лези хлебу да те једем.
- Љут као рис.
- На језику мед, а на срцу јед.
- Нема длаке на језику.
- Плива као секира у води.
- Пресипа из шупљег у празно.
- Провео се као бос по трњу.
- Прошао као Јанко на Косову.
- Румен као ружа.
- Седи као на иглама.
- Сигуран као врбов клин.
- Слажу се као рогови у врећи.
- Тврдоглав као магарац.
- Чува га као очи у глави.
Мало забаве за крај 
Замисли једно веома, веома високо дрво кокоса и четири животиње:
Ове су животиње спремне за трку. Одлучиле су да се такмиче и да виде која ће најбрже стићи до банане на врху дрвета.
ЗАДАТАК:
Погоди која ће животиња прва стићи.
Добро размисли… Покушај да одговориш на овај задатак за тридесет секунди.
Преузми решење