ВЛАСТ - Бранислав Нушић

О Браниславу Нушићу смо већ говорили. Сети се петог разреда, романа „Хајдуци” и одломка из једночинке „Кирија” или шестог разреда и одломка „Аналфабета”, као и одломка из његовог романа „Аутобиографија” - „Прва љубав”.

Знаш да је велики драмски писац, комедиограф и приповедач и да припада реализму према начину стварања. Рођен је 8. октобра 1864. године у Београду.

Највећи је хумористички писац у српској књижевности и најплоднији комедиограф. Познате су му комедије:

• „Народни посланик”
• „Госпођа министарка”
• „Сумњиво лице”
• „Протекција”
• „Ожалошћена породица”
• „Покојник”

О његовим романима „Хајдуци” и „Аутобиографија” такође смо говорили. Ако ниси, крајње је време да прочиташ његово дело „Аутобиографија”.

Писао је и национално-историјске драме: „Кнез Иво од Семберије” и „Хаџи Алоја”.

Његова дела се готово читав век активно приказују у позориштима, по некима су снимљени филмови, а многа су преведена на стране језике.

Дуго је радио у дипломатској служби, али је посвећен искључиво позоришту. Био је драматург и заменик управника Народног позоришта у Београду и управник Српског народног позоришта у Новом Саду, а био је управник и Народног позоришта у Сарајеву. Преживео повлачење преко Албаније у Првом светском рату.

Умро је 19. јануара 1938. године.

• Ако те занимају детаљи, преузми документ: Бранислав Нушић.

Записане су речи Бранислава Нушића:

„Разглавио сам вилице смејући се, јер толико је смешнога међу људима и у животу људи. Све што сам више упознавао живот, што сам ближе упознавао људе, све сам се слађе смејао”.

Шта мислиш о овим његовим речима? Колико има истине у њима?

Занимљиве су и Нушићеве речи о хумору:

 „Ја знам само за један хумор, један једини, онај који изазивајући смех на уснама, ублажава суровост живота”.

Шта мислиш о овој његовој реченици? Можеш ли је повезати са прочитаним одломком, али и са свакодневним животом?

У вези са темом, размисли о значењу следеће данске пословице:

Ако власти немају уши да чују поданике, онда немају ни главе да њима управљају.

Следи размишљање о прочитаном одломку

 

„Власт” – само фрагмент (део) незавршене комедије, последње коју је Нушић написао. Завршио је само два чина, 17 слика. Трећи и четврти чин дописао је Миле Станковић 1953. године. Ово је одломак из првог чина. Неки теоретичари кажу да је написао само један чин.

Већ знаш да се комедије деле на: комедије карактера, комедије нарави и комедије ситуације. Комедија „Власт” спада у КОМЕДИЈЕ КАРАКТЕРА зато што се у њој исмевају и критикују друштвене мане подсмевањем слабостима и пороцима појединаца. Нушић у овој комедији подсмеху извргава:

• жељу за влашћу

• страхопоштовање према власти

• понизност пред властима

• прихватање осионости, бахатости власти

• понашање људи на власти

• претварање народа у слуге

Већ познајеш неке од десет ликова:

• Министар Тоза и његова супруга Лепосава
• Милоје, Тозин таст
• Арса, Тозин блиски рођак, тачније, стриц који би такође да има користи
• Госпа Мица, Тозина пријатељица из младости која би да запосли сестрину ћерку
• Кум Сава би да га ослободе казне и одговорности због крађе новца
• Кума
• Мара, Тозина рођака
• Добросав, Тозин школски друг
• Момак из министарства

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

• ВАЛУТА – ефективан новац, обично страни
• ВИРМАН – пренос с једног рачуна на други
• ДУБИОЗАН – сумњив, несигуран, неизвестан
• КЉУСЕ – мршави коњ, рага
• УЗАНС – трговински обичај
• ШАМЛИЦА – онижа столица без наслона

Размисли о…

• Радња се све време одвија у кући министра Тозе и његовог таста Милоја. Одреди повод разговора између Милоја и Арсе.
• Како објашњаваш Милојево клањање сопственом зету?
• Објасни разлоге Тозине промене понашања по доласку на власт. Документуј те разлоге примерима из одломка.
• Кажи Арсино објашњење односа власти и народа.
• Опиши Арсино сликовито представљање односа народа и власти од најнижих до највиших органа.
• Раздвој хумористично и сатирично у Арсиним речима и поступцима.
• Уочи негативне Тозине карактеристике у репликама његовог друга Добросава. Објасни значење појма реплика.
• Објасни симболику шамлице, столице и стола?
• Шта значе Арсине речи да власт нема главу и не види ништа што је на висини?
• Шта се сазнаје о власти и тежњи оних који је немају из овог одломка?
• Можеш ли упоредити дела „Покондирена тиква” Јована Стерије Поповића и „Власт” Бранислава Нушића?
• А са Домановићевом сатиром „Мртво море” и новелом „Чиновникова смрт” Антона Павловича Чехова?
• Подвуци дидаскалије или ремарке у одломку. Сећаш се, то су делови текста којима аутор објашњава шта да раде или упознаје читаоце са изгледом сцене и сличним важним подацима. Налазе се у загради и често се штампају другим обликом слова, на пример, искошеним (италик) словима.
• А знаш ли шта је драмска ситуација?

Знаш да се у епском делу одвија радња, приповеда се фабула. Тога нема у драмском делу, већ се одвијање радње постиже сменом драмских ситуација. Смењују се односи међу ликовима у неком тренутку. Одвијање радње се подстиче и разговором ликова, а ти разговори се односе на оно што је било или што је тренутно или што ће се тек десити, било да је реч о дешавању на сцени или ван ње. Одреди неколико драмских ситуација у овом одломку.

• А шта је драмски дијалог?
  

КЊИЖЕВНИ РОД: драма / драмска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА: комедија

• Одреди тему одломка.

Идеја одломка и целе комедије је Нушићева жеља да истакне појам власти у ондашњем друштву и да индиректно утиче на промене у друштву.

• Чиме опомиње власт, а чиме народ?

Једна од ПОРУКА одломка је и: Дај некоме власт па ћеш видети какав је човек.

• Осмисли још три поруке, па објасни зашто су поруке овог дела општељудске и свевремене?

ПОДЕЛА НА ЦЕЛИНЕ

(према композицији драмског и епског дела)

Сети се одлика свих пет етапа, целина:

 

• Иако је реч о одломку из једног драмског дела, у њему се могу запазити готово све фазе у развоју радње. Докажи то и именуј наведене целине.
• Пронађи реченице где се види да Бранислав Нушић критикује власт.
• Анализирај Тозине психолошке карактеристике.
• У демократским друштвима власт треба да служи народу, да обезбеди напредак и правду у земљи, да води бригу о поштовању закона, да спречава корупцију, протекцију и друге велике злоупотребе положаја. Размисли о негативним појавама у друштву са којима се срећеш. Које су то појаве? Какве су последице тих појава? Шта мислиш, како би се могли решити ти проблеми? Које би особине, по твом мишљењу, требало да имају људи којима је поверена власт?
• Шта мислиш, због чега људи теже да буду виђени, моћни, славни, да буду власт?
• Какав је твој однос према другима када си у прилици да одлучујеш и пресуђујеш?
• Још мало па је одлука пред тобом Шта желиш да постанеш? Има ли твоја жеља везе са влашћу?

---

За крај

Бранислав Нушић, наш најпознатији комедиограф, у ђачко доба био је врло немирно и отресито дете. Једном су на часу српског језика учили о народним пословицама. Бранислав Нушић се стално окретао, па га наставник прозва да наведе један пример. „Колико будала пита ни сто паметних не могу да му одговоре”, хитро рече Нушић. Наставник стаде размишљати да ли је њему упућен овај одговор, па рече: „Да чујем још један пример”. А Нушић одговори к’о из топа: „Паметном је довољна и реч”. Зато наставник доведе управитеља и љутито упита: „Да те чујем сада, Нушићу!” „Невоља никад не долази сама”, одговори Нушић.

---