ХАЈДУЦИ - Бранислав Нушић
За почетак – једна асоцијација 
(кликни на слику)
О писцу
Бранислав Нушић ће ускоро бити твој драги познаник. Допашће ти се одломак и из његове једночинке „Кирија” .
Да бисте се упознали, преузми документ са основним подацима о њему.
Упознај се са њеним садржајем, али и са појмовима:
- хумор
- романтизам
- аутобиографија
- биографија
Размисли о…
- Претпостављам да ти се овај роман допао Не заборави да издвојиш делове који су ти посебно били занимљиви.
- Када помислиш на садржај романа, која би га реч у потпуности описала?
- Мислиш ли да је наслов романа одговарајући? Образложи свој одговор било да је твој одговор потврдан, било да је одричан.
- Шта знаш о хајдуцима, али правим хајдуцима?
- Знаш ли како је писац уопште дошао на идеју да напише овај роман?
- Све почиње на једном старом храстовом стаблу. Имаш ли ти неко слично место на коме се састајеш са својим друштвом?
- Можеш ли географски одредити место дешавања радње?
- Јасно је да је време везано за пишчево детињство. Све почиње четвртком. Шта мислиш о временској одредници школовања у то доба?
- Можеш ли прецизно одредити време дешавања радње?
- Један од главних ликова је и Бранислав Нушић. Протумачи његов однос према школи, вршњацима и родитељима.
Главни ликови
Припадници ове хајдучке дружине су:
- ЖИКА ДРОЊА је прави представник лењег ученика. Никако не памти лекције, а изгледао је тако расклиматано, све је висило на њему, једном речју – дроњав. Није ни чудо да су његове свеске и одећа стално прљави од мастила.
- МИЛЕ ВРАБАЦ је прави несташко. Стално је нешто претурао по својим џеповима. Отуд и смешна сцена при сусрету са попом. Том приликом је вадио мрве од хлеба и грицкао их. Био је један од најслабијих ђака, а знао је само оно што га је занимало или што је морао да зна: хришћанску науку и историју.
- МИТА ТРТА је права добрица. Његово добро срце није могло да поднесе тугу, тако да је стално имао поводе за плач. Његова карактерна особина је лењост. Толико је био лењ да је и причао само кад је морао. У школи је одговарао само кад је морао, и то најкраће што је могао. Деловао је као да се и тада страшно умарао. Све је још некако могао да поднесе, али устајање – никако. Његов надимак и потиче од његових укућана.
- ЛАЗА ЦВРЦА је најнижи члан ове дружине, али и најдуховитији. На његову велику жалост, једино је био највећи у – кукавичлуку. Увек је био спреман на несташлук. Те је нешто смешно изводио, те је стављао ногу иза врата, те је имитирао жабу… Остаје недоречено да ли стварно муца или не. Додуше, муцао је само када је одговарао, а ова појава му датира још од првог разреда гимназије.
- СИМА ГЛУВАЋ има надимак који све говори. Али не баш све Сима је глув само према потреби – кад одговара у школи. У тим приликама би правио праву папазјанију од лекција. А онда се и осилио, постао безобразан. Почео је да меша и предмете. И све тако док му једног дана разредни, професор и лекар нису забиберили чорбу. Напрасно је почео да чује, али касно. Понављао је годину, а надимак му је остао.
- НУШИЋ је један од ликова. Интересантно је да једино он о себи мисли да је добро дете. Признаје да је лош ђак и да није волео школу. А његови изговори за изостајање из школе су непревазиђени. Најбољи му је изговор зубобоља, али не само његова. Кога год од укућана да заболи зуб, њега нема у школи. Знаш већ да је кажњен због тога.
- ЧЕДА БРБА је добио надимак због сопственог погрешног потписивања на контролном задатку. Избацили су га из школе, јер је малтретирао све редом, а једном приликом је донео и прашак за чешање у школу. Он је избачен из школе, али му је надимак остао. У време ових занимљивих догађаја, био је пекарски шегрт. Био је најјачи међу дечацима, али га је још једна особина ‘красила’: највећи лажов међу њима. Шта све он није могао урадити?! Гвоздену шипку је савијао рукама, нудили му посао у циркусу због велике снаге… Наравно, сви су знали да лаже, али нико није имао петљу да му то и каже. Не може му се спорити једна добра особина: увек је штитио слабије.
У једном моменту се појављује и магарац као учесник у хајдучким догађајима. Објасни симболику његове појаве у роману.
Хајдучке и друге приче
У роману се јављају две поучне приче. Једна се односи на италијанско мајмунче у циркусу, а друга се односи на Матамуту. Уочи поруке којима обилују ове две приче.
Касније, у планини, сваки дечак прича по једну причу не би ли им брже прошла страшна ноћ. Свака од ових прича носи своју поруку. На теби је да те поруке и откријеш
- – - – - – - – - – -
БРБА је причао о цару и који је тражио одговор на три питања:
- Када је човек најјачи?
- Како се може избећи смрт?
- Да ли треба слушати себе или пријатеље?
Једини ко је успео да одговори јесте Марко Краљевић. Маркови одговори су:
- Човек је најјачи кад брани правду.
- Живи се и после смрти ако је човек за живота чинио добра дела.
- Треба слушати пријатеље јер нико није у стању да види своје мане.
Обрати пажњу да Брбина прича припада легендама
- Марко Краљевић -
- – - – - – - – - – -
ГЛУВАЋ је испричао причу о младом козару који је наишао на предиван цвет. Касније предивни се цвет претвара у предивну девојку. До ове метаморфозе (претварање из једног облика у други) не би дошло да није било козареве љубави, бриге и пажње.
Јасно ти је да овај сплет реалних и фантастичних елемената одређује ову причу као бајку.
- Коза -
- Цвет -
- – - – - – - – - – -
ТРТА је причао о једном сну у коме је он сам био цар. У складу са својим особинама, пожелео је бомбоне, торту и кочије. Нажалост, пробудио се када је стигао до торте. По тумачењу сна, очекивао је неку велику срећу. Међутим… Наишао је његов отац на професора и имао је шта да чује. Све најгоре о сину. Трта није прошао без последица. Тако га је отац измлатио… Додуше, није да се од сна баш ништа није испунило. Све се десило неочекивано брзо, баш какво је тумачење сна и било.
- Цар -
- Сан -
- – - – - – - – - – -
ВРАБАЦ је причао о мишу који нији могао никако изаћи из своје рупе због мачкине ‘сачекуше’. Та мука га је навела на паклени план. Договорио се с мачком да му доводи друге мишеве. Како други мишеви не би били сумњичави, договорили су се да се мачка понаша као да је пијана. Крај знаш! Мачка је појела једино овог миша, јер онај ко изда свој род, издаће и њега.
Јасно ти је да је реч о басни – књижевној врсти у којој се преко речи и поступака животиња објашњавају и тумаче особине људи.
- Миш -
- Мачка -
- – - – - – - – - – -
ЦВРЦА је свом друштву причао о брату Пери који је имао занимљив хоби: чупао је косу сестриним луткама. Занимљива је Перина моћ убеђивања. Убедио је сестру да су то лутке учиниле саме
- Лутка -
- – - – - – - – - – -
ДРОЊА је испричао поучну причу о човеку који се бојао да ће његово тешко стечено благо упропастити његов син. Дошао је на идеју да узида благо у зидове, а онда је инсценирао (обрати пажњу: ИНСЕНИРАТИ ) ситуацију која је за последицу имала крађу толиког блага. Сину је било жао блага, али му је жалије било мукотрпног рада свог оца. Прионуо је на рад и тако су опет дошли до имања. Тек му је онда отац рекао шта је учинио и објаснио је своје разлоге. Јасно ти је да је наравоученије ове приче да је благо тешко стећи, али тешко и сачувати.
- Отац -
- Син -
- – - – - – - – - – -
НУШИЋ је испричао причу о Раки Пустоглавићу, размаженом јединцу, који у причи постаје и Дресирани Рака, захваљујући дресеру животиња. Није лепо васпитавати децу батинама, сложићеш се. Да ли је то прави начин?
- Животиње -
- Васпитање -
Задаци за тебе
- Сети се облика казивања, повежи их са романом, а онда пронађи делове у којима су јасно истакнути одређени облици казивања.
- Одреди тему, идеју и десет порука овог романа.
- Не заборави поделу романа на целине. Знаш већ како се деле епска и драмска дела на целине.
За крај
Подсети се садржаја романа, јер ћеш на другом часу бити један од учесника у квизу.