ПРОМЕТЕЈ - Густав Шваб
Шта знаш о грчкој митологији? Знаш ли неки мит? А знаш ли шта је мит? Шта је митологија? Знаш ли за „Илијаду” и „Одисеју”? Вероватно не знаш да су то најпознатији епови на свету, књижевна дела античке књижевности, а њихов творац је слепи писац Хомер.
Нема особе која није чула за грчку митологију. Њу чине приче старих Грка које говоре о боговима и херојима, природи света и времена у коме су они живели.
- Родослов старогрчких богова (Википедија)
Неки од најпознатијих митова јесу митови о Танталу (Танталове муке), мит о Сизифу, о Дедалу и Икару, о Прометеју… Грчки богови су живели на Олимпу. Успут буди речено, знаш ли како је Олимпијада (олимпијске игре) добила име? Верујем да то можеш претпоставити 
. Прва спортска такмичења, верује се, одиграла су се у време старих Грка на планини Олимп, па је назив остао и данас за олимпијске игре које се одигравају сваке четврте године.
Поред грчке, постоји египатска, нордијска, словенска, а за нас најважнија – српска митологија.
Дакле, МИТ је предање из старих времена о божанствима, легендарним личностима, херојима и догађајима. Како је уопште настао мит? Некада давно човек није умео да објасни бројне појаве око себе. Да би изразио своје представе о тајанственим појавама, стварао је митове, приче у којима су сачувана веровања људи. Реч је настала од грчке речи MITOS – прича, причање; прича о догађајима из живота натприродних и божанских бића. Та бића се спуштају на земљу, живе и раде као људи са којима се често друже…
Митови (Знање.орг) = део културе једног народа; преносили су се с генерације на генерацију.
Сети се народне књижевности.
О писцу
Густав Шваб – немачки књижевник. Живео је од 1792. до 1850. године. Писао је песме, путописе и књижевно-историјске списе. Приредио је збирку оригиналних немачких прича за народ, а у три обимне књиге испричао је античке приче, митове и легенде. Дело се зове „Најлепше приче класичне старине” и заслужан је за оживљавање далеке античке прошлости. Преведен је на бројне језике. У сваком случају, ако волиш митове, књига је веома занимљива!
О ДЕЛУ
ПРОМЕТЕЈ
(↑ кликни ↑)
Мање познате и непознате речи
ГОРОСТАС – врло висок и јак човек, див, џин
ЈАРАМ – дрвена направа која се ставља на врат воловима како би вукли кола и плуг
ЛИШИТИ – учинити да неко остане без нечега, ускратити некоме нешто, одузети некоме нешто
ОЗЛОЈЕДИТИ СЕ – наљутити се, наједити се
ОСЛАВИТИ – узети маха, преовладати
ПРЕДАЊЕ – прича која се преноси с колена на колено
ПРОМЕТЕЈ – у грчкој митологији син дива Јапета; с неба је украо ватру и донео је људима; због тога га је Зевс сурово казнио – приковао га је за стену…
СУРЕВЊИВ – завидљив, љубоморан, завидан, злобан
ТИТАН – у грчкој митологији, див који се побунио против богова
РАЗМИСЛИ О СЛЕДЕЋИМ ЗАХТЕВИМА 
- Размисли о књижевним одредницама прочитаног дела.
- Осмисли тему и идеју дела, а потом и три поруке.
- Опиши Прометејеве физичке и карактерне особине.
- Препоручи играни или цртани филм из ког се може сазнати нешто више о њему.
- Информиши се о српској митологији и запиши најважније податке.
Запамти:
Мит - људи су их казивали ради објашњавања природе, историје и обичаја и свега што је постојало око њих, а плашило их је и збуњивало.
Митолошка прича - написао је аутор на основу мита који се преносио с колена на колено (попут народних умотворина).
Из тога произилази да је прочитано дело „Прометеј” - шта?
Препорука за читање:
Грчки митови, Роберт Гревс
Прометеј / Пандорина кутија
Прометеј, као мудрији од Атланта, предвидео је исход побуне против Крона, и зато је више волео да се бори на страни Зевса, наговоривши Епиметеја да учини исто. Он је заиста био најмудрији у својој раси, и Атена, чијем је рађању из Зевсове главе помагао, научила га је архитектури, астрономији, математици, пловидби, медицини, металургији и осталим корисним знањима и вештинама које је он пренео на људе. Али Зевс, који је одлучио да искорени цео људски род и спасао га искључиво на Прометејеву усрдну молбу, почео је да се љути пошто је схватио како се снага и способности људи стално увећавају.
Једног дана, кад је почела расправа на Сикиону о томе које делове бика треба приносити боговима на жртву, а које остављати људима, Прометеја су позвали да пресуди. Он је ради тога убио и раскомадао бика и од његове коже сашио две вреће, па их напунио оним што је исекао. У један џак је стрпао месо, али га је сакрио бурагом, који је најмање примамљив део сваке животиње; други џак садржао је кости сакривене дебелом наслагом сала. Кад је понудио Зевса да изабере, овај се превари те изабра врећу са костима и салом (што је још увек божански део); због тога је Зевс Прометеја, који му се подсмевао иза леђа, казнио тиме што је људима одузео ватру. „Нека од сада једу живо месо!” – дрекнуо је Зевс.
Прометеј одмах оде до Атене, с молбом да га на споредан улаз пусти на Олимп, и она му то дозволи.
Дошавши горе, он запали бакљу о усијане сунчеве кочије, па је затим одмах разби на неколико угљених угарака, које сакри у срчику џиновске стабљике мирођије. Затим се, угасивши своју бакљу, искраде са Олимпа да га нико не види и људима однесе ватру.
Зевс се заклео да ће се осветити. Наредио је Хефесту да направи жену од иловаче, четворици ветрова да јој удахну живот, а свим богињама са Олимпа да је украсе. Ову жену, Пандору, најлепшу која је икада створена, послао је Зевс на поклон Епиметеју, а пратио ју је Хермес. Али Епиметеј, пошто га је брат опоменуо, није примио поклон од Зевса, извинивши се са пуно поштовања. Љући него икада, Зевс окује нагог Прометеја за стуб на кавкаским планинама, где му је похлепна орлушина целог дана кидала џигерицу, из године у годину; и није било краја болу, јер је ноћу (док је Прометеј био изложен свирепом мраку и хладноћи), његова јетра поново зарастала.
Али Зевс, у намери да не призна да је виновник ове свирепости, поче да протура лаж: говорио је да је Атена Прометеја позвала на Олимп на тајни љубавни састанак.
Епиметеј, уплашен судбином свога брата, пожури да се ожени Пандором, коју је Зевс направио колико лепом толико глупавом, рђавом и лењом — и то је прва од великог броја сличних жена. Пандора је одмах отворила крчаг у који је Прометеј с великим напором успео да затвори све духове што су могли да нашкоде људима: старост, тегобан рад, слабост, лудило, порок и страст — и дао га Епиметеју с напоменом да га чува затвореног. Из крчага изби облак, који прво запахну Пандору и Епиметеја по свим деловима тела, а потом зарази сав људски род. Ипак варљива Нада, коју је Прометеј такође тамо затворио, поможе им својим лажима да се спасу од свеопштег самоубиства.
