МИТОЛОШКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
Размисли о следећим питањима
Неке од одговора можеш пронаћи у тексту који следи, за неке – снађи се
- Објасни значење термина митолошке песме.
- Дефиниши појам митологија.
- Знам да знаш да многи народи имају своју митологију. Наброј неке од њих.
- Сети се неке сличности између словенске и грчке/римске митологије.
- Наброј натприродна бића која се срећу у митолошким песмама.
- Објасни на који су начин приказана небеска тела попут Сунца, Месеца и других.
- Сигурна сам да знаш која је стилска фигура употребљена у приказу небеских тела
- Размисли о форми митолошких песама.
Надам се да ти је већ јасно:
ЛИРСКА ПОЕЗИЈА (књ. род) ≠ ЛИРСКА НАРОДНА ПОЕЗИЈА
ЛИРСКА ПОЕЗИЈА (књижевни род) – најстарија песничка врста. Настала је „у исто време када и човек”. Потиче из старе Грчке, из 7. веку пре нове ере, а име је добила по инструменту лири уз који се певала. Одлике лирике као књижевног рода:
- лирски субјекат – носилац доживљаја, осећања и расположења
- емоције и мисли
- специфичан језик и језичка средства
- песничке слике
- ритам и звук (блиска музици)
- синкретизам — јединство речи, музике и игре
- о љубави, смрти, пролазности, завичају, правди, истини, лепоти, стварању…
- Народна лирика (Творац града)
МИТОЛОШКЕ ПЕСМЕ
МИТОЛОШКЕ ПЕСМЕ спадају у најстарије народне лирске песме. У њима су објашњене све оне појаве које су збуњивале наше претке. У основи митолошких песама налази се МИТ — предање у које се верује, врста прастаре приче која говори о томе како је стваран свет (како су постала небеска тела, богови, биљке и животиње, људи, њихова занимања… Човек је био препуштен природи, а природне појаве тумачио је сам.
Појам МИТОЛОГИЈА
- Митологије разних народа (Википедија)
- Словенска митологија – Луј Леже (Викисурс)
- Словенска митологија / стара словенска вера (Википедија)
- Стари Словени (истоимена страна)
- Појмови везани за српску митологију (Википедија)
Јунаци митолошких песама су:
- митска бића – виле, змајеви, аждаје, анђели…
- небеска тела – Сунце, Месец, звезде, а посебно звезда Даница
- природне појаве – муња и гром
- свеци (са хришћанством) – Свети Илија, Свети Јован, Свети Петар…
Честа је ПЕРСОНИФИКАЦИЈА у овим песмама. На пример, Сунце се жени девојком која постаје звезда Даница (планета Венера).
Сличне су бајкама јер су главни ликови и натприродна бића: виле, змајеви, аждаје, анђели… Анализирали смо песму ВИЛА ЗИДА ГРАД Прочитај још једну песму о вилама: ДА СУ ВИЛЕ ОТКУП УЗИМАЛЕ.
ВИЛЕ – У словенској митологији виле су женска натприродна бића, наклоњена људима. Замишљане су као лепе златокосе девојке са крилима, одевене у дуге, прозрачне хаљине и наоружане стрелама. Живе далеко од људи, по планинама (планинкиње, загоркиње), поред вода (водаркиње, бродаркиње) или у облацима (облакиње). Веровало се да се рађају из росе, из неког цвећа, кад пада киша и греје сунце и кад се на небу појављује дуга. Своје дворце, изузетне лепоте и раскоши, граде на облацима.
Митолошке песме, као и друге врсте народних песама, имају доста управног говора. Тако су слушаоци имали утисак да су и они део дешавања у овим песмама, а са главним јунацима су се поистовећивали у осећањима.
ЗА РАДОЗНАЛЕ
Вук Стефановић Караџић је збирку „Различних женских пјесама” поделио на 20 поглавља:
1. Пјесме сватовске
2. Паштровски припјеви уза здравице
3. Перашке почаснице
4. Паштровско нарицање за мртвима
5. Пјесме свечарске
6. Пјесме краљичке
7. Пјесме додолске
8. Пјесме од коледе
9. Пјесме божићне
10. Пјесме, које се пјевају уз часни пост
11. Пјесме онако побожне
12. Пјесме сљепачке
13. Пјесме особито митолошке
14. Пјесме, које се пјевају на прелу
15. Пјесме жетелачке
16. Пјесме играчке
17. Пјесме, које су се у Будви певале на Спасовдан
18. Пјесме, које се пјевају деци, кад се успављују (из горњега приморја)
19. Љубавне и друге различне женске пјесме
20. Пјесме бачванске нашега времена
ПОДСЕТНИК:
МИТОЛОШКЕ ПЕСМЕ спадају у најстарије народне лирске песме. Јављају се у време родовске заједнице. Човек је све природне и животне појаве објашњавао на свој начин. Неразумљиве појаве објашњавао је познатим, из свакодневног живота, дајући појавама у природи људски облик и уводећи их у свакодневни живот људске заједнице. Највише се пева о Сунцу, Месецу, вилама: приписују им људске особине и стављају се у различите ситуације људског живљења. Митолошка песма изражава човекову жељу да се умили силама које не може да докучи и објасни и које су за њега свемоћна божанства. Када хришћанство потискује многобожачку религију, потискује и човекова веровања у митолошка бића, а самим тим и подстицаје за настанак митолошких песама (Сунце се девојком жени, Двије су се зв’језде завадиле, Град градила бј’ела вила…)
Ове песме су одраз паганских (многобожачких) веровања. Светом су управљали Сунце, Месец, звезде, виле, муње… Веровало се да ће самоуверени и охоли, склони супротстављању овим владарима, бити кажњени. Овај мотив је познат још од грчке митологије. Само су богови имали право на лепоту и срећу. Тешко ономе ко би пожелео срећу или би се родио леп! Тиме би изазвали богове и…
Прочитај песму у којој се налази баш овај мотив: ДЈЕВОЈКА И СУНЦЕ.
Знаш ли ко је Василиса Прекрасна?
Знаш ли у каквој је она вези са српском митологијом?
Само је један начин да то сазнаш. Изненадићеш се