ПОКОШЕНА ЛИВАДА - Десанка Максимовић
Рођена је 16. маја 1898. у Рабровици код Ваљева. По њеном рођењу, породица се преселила у Бранковину, где су живели родитељи њене мајке. У Бранковини је открила лепоте природе о којима је касније често писала. Године 1919. уписује Филозофски факултет у Београду (упоредна књижевност, општа историју и историја уметности). Дипломира четири године касније и добија стипендију француске владе. Годину дана борави у Паризу. Бројне су збирке њених песама:
- Песме
- Врт детињства
- Зелени витез
- Патуљкова љуљашка
- Шарена торбица
- Ветрова успаванка
- Ако је веровати мојој баки
- Бунтован разред
- Писма из шуме
- Птице на чесми
- Ђачко срце
- Лудило срца…
Песме су јој преведене на енглески, шпански, бугарски, румунски, македонски и француски језик. И сама је била преводилац.
Године 1959. изабрана је за дописног члана САНУ.
Умрла је у Београду 11. фебруара 1993. године, а сахрањена је у Бранковини.
Више о Десанки Максимовић:
Десанка Максимовић је једном приликом говорила о јунацима својих песама. Рекла је следеће: „Јунаци мојих песама су обично људска осећања, бића и појаве које сам упознала и заволела у детињству, сунце, пролеће, сва природа уопште… Понекад ми се чини да природу осећам више као каква зверка него као човек… Понеки критичари кажу да су јунаци мојих дела бољи него што су обични људи у животу. Ако је тако, онда би се могло закључити да је један од јунака мојих дела доброта као људска особина”.
- Шта мислиш о њеним речима?
- Шта је за тебе доброта?
ПЕСМА
Читаћемо и песму Јована Дучића „Поље”. Покушај да упоредиш ове две песме. У чему су сличности, а у чему се огледају разлике између ових песама? Направи подсетник како би активно учествовао у поређењу ових песама на часу.
Насликај свој доживљај и виђење ове песме.
Јасно је да је реч о још једној лирској описној или дескриптивној песми. Поред наведених песама, сети се још неке анализиране описне или дескриптивне песме. Или још боље, пронађи још неку песму с овим одредницама.
Нема читаоца кога ова песма није подстакла на размишљање о односу између човека и природе. Човек је саставни део природе. Да ли то видимо и у овој песми? Објасни ауторкино размишљање о овој теми.
Да ли се слажеш са њом? Образложи своја размишљања. Покушај да напишеш песму чијом ћеш садржином научити све нас нечему корисном за бољи однос између човека и природе.
Тема песме се јасно види и у самом наслову. Покушај да одредиш идеју ове песме, а потом осмисли пет порука 
.
Није тешко уочити пет строфа у којима се налази по осам стихова. Стихови су различите дужине. Али шта је са римом?
Језичко-стилска анализа
- ПЕРСОНИФИКАЦИЈА – ливада сања
- ЕПИТЕТИ – помрле (траве); љупких, шарених (глава)
- ПОРЕЂЕЊЕ – дивови као храшће (Којој врсти именица припада именица ХРАШЋЕ )
- ХИПЕРБОЛА – чује се до облака
Још је изражајних средстава у овој песми. Пронађи их !
Остави коментар о својим утисцима везаним за ову песму. На каква те је размишљања ова песма подстакла? Каква је осећања изазвала у теби? Спада ли ова песма у поучне песме? Да ли те је нечему научила?