УСПОМЕНЕ, ДОЖИВЉАЈИ И СЕЋАЊА - Милутин Миланковић
Милутин Миланковић
(1879—1958)
Милутин Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу, близу Осијека, у данашњој Хрватској, а некадашњој Аустро-Угарској.
Дипломирао је грађевину и докторирао из техничких наука у Бечу. Занимљиво је да је он и наш први доктор техничких наука. После студија, запослио се у чувеној бечкој фирми и градио је мостове, бране и друге грађевине.
У јесен 1909. позвали су га из Београда да ради на Београдском универзитету у области рационалне механике, небеске механике и теоријске физике. Тако да је ова година за његову каријеру и сâм живот била права прекретница.
Међутим, историјске прилике су наметнуле неке сасвим друге токове. Почели су балкански ратови, а потом и Први светски рат. Тек што се оженио, а већ га одводи аустро-угарска војска.
Срећа у несрећи,одређен је да ради у библиотеци Мађарске академије наука у Будимпешти. На том месту, активно је проучавао соларну климу и планетарне температуре. Иако у ратним условима, успео је да заврши монографију коју објављује у Паризу 1920. године. Широм светских научних кругова је постао познат. Међутим, његова идеја о соларној клими о којој је писао у монографији прихваћена је тек 1924. године.
Непосредно пре почетка Другог светског рата у Југославији (1941) одштампано је његово обимно и најзначајније дело „Канон осунчавања земље и његова примена на проблем ледених доба” (626 страна). Тек 1969. године је ово дело преведено на енглески.
Његове теорије су критиковане, али су све потврђене када је проучавањем морских седимената откривена периодичност на светском нивоу.
Интересантно је да је својим радом утицао и на теологију. Наиме, реформисао је грегоријански и јулијански календар. Творац је до сада најпрецизнијег календара. Његов календар је прихваћен на званичном скупу у Цариграду, али ни Миланковићу није било јасно зашто овај календар никада није примењен.
Године 1920. постао је дописни члан Српске академије наука и уметности, а 1924. године и редовни члан. Следеће године постао је дописни члан Југословенске академије науке и уметности. Значајно је нагласити да је био и члан бројних научних друштава у Југославији и у иностранству.
Из Другог светског рата остало је запамћено да је један од ретких факултетских професора који је одбио да подржи окупацију земље. После рата, није чудо да је универзитетски Суд части сматрао да је он политички непријатељ земље, јер се није занимао за ондашњу марксистичку идеологију, а по њиховом мишљењу, био је већ толико стар да је само отаљавао предавања. Упркос таквој оцени, ни чланови овог Суда нису могли да оспоре да је велики научник и стручњак.
Упркос бројним перипетијама за живота, занимљиво је да су новија светска истраживања показала да су све његове идеје биле тачне. Није ни чудо да је Милутин Миланковић најцитиранији српски научник у свету.
Умро је у Београду 12. децембра 1958. године.
За књижевне сладокусце незаобилазно је штиво његова аутобиографија из три дела Успомене, доживљаји и сазнања, као и књигу Кроз васиону и векове.
Занимљиво би било прочитати и биографију његовог сина, Васка Миланковића који је написао дело: Мој отац, Милутин Миланковић.
Заинтересовани могу проучити и дело Раде Илић „Милутин Миланковић”.
Увек је оних који су лењи и никада не би отишли до прве библиотеке. За њих се побринула Антологија српске књижевности те могу уживати у делима Милутина Миланковића у електронском облику: Кроз васиону и векове и Кроз царство наука.
Ипак би било добро потражити књиге у папирном облику. Број страница није занемарљив 
!
ОДЛОМАК
Књижевни род – епика / епска поезија
Књижевна врста – аутобиографија (научнокњижевна врста)
ТЕМА овог одломка је део Миланковићевих сећања на школске дане.
ИДЕЈА одломка је ауторова жеља да проживи још једном дане из младости.
ПОРУКЕ овог одломка су:
- Још у детињству развијамо склоности ка даљим изборима у животу.
- Школа је прекретница у нашим животним опредељењима.
- Познавање живота и дела великих људи нашег народа битно је суштинско знање и општу културу сваког појединца.
Пажљиви читаоци су сигурно приметили да се у одломку помиње синтагма МАЛО СОПЧЕ. Јасно је да овај израз нарушава лепоту нашег језика. Наравно, реч је о ПЛЕОНАЗМУ (гомилању речи истог значења).
Обратите пажњу на још једну језичку појаву:
Било би занимљиво прочитати ово дело и сазнати још штошта о животу Милутина Миланковића. Ко прочита и анализира…
