Да би ти било јасније ово дело, подсети се шта је књижевност, али и поделе књижевности. За сваки случај 

Знаш ли ко је Ера? Наравно, и то знаш. Човек из херцеговачког (и ужичког) краја.

ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА

Размисли о овом делу, а можеш и прибележити своје утиске како бисмо разговарали о њима.

МАЊЕ ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ:

• ПРЕПНУТИ / ПРЕПНЕМ – везати коња на паши на друго место;
• КМЕТ – беземљаш који живи на имању свога господара (аге или бега) и даје му део од прихода са земље;
• АШЛУК – новац за трошак;
• СНЕБИВАТИ СЕ – осећати се незгодно, збуњено, при неком изненађењу;
• САВИТИ ШИПКЕ – покуњити се, па отићи необављена посла.

Умало да заборавим... Размисли о следећим питањима:

• Шта значи скуп речи/синтагма ОНАЈ СВИЈЕТ?
• Зашто је када поверовала у Ерину причу о другом свету?
• Можеш ли замислити шта је претходило разговору између Ере и Туркиње?
• Шта је Ери омогућило да превари и Турчина и воденичара?
• Из дела се може јасно одредити наклоност народног приповедача. На чијој је он страни? Зашто?
• Пронађи у делу места која ти делују смешно. Објасни зашто та места изазивају смех. Можеш објаснити и значај смеха.

У тексту се налази и израз САВИТИ ШИПКЕ. Већ знаш да објасниш значење овог израза, а ја чисто да те подсетим да је реч о језичкој појави коју смо већ помињали. Јасно ти је да је то фраза, фразеологизам или устаљени израз.

Треба још да знаш да је ово дело Вук Стефановић Караџић чуо у детињству. Забележио га је по сећању.

КЊИЖЕВНИ РОД: епика / епска поезија

КЊИЖЕВНА ВРСТА: народна приповетка / шаљива народна прича

ТЕМА овог дела је Ерино надмудривање Турчина и његове жене.

ИДЕЈА народног приповедача је да се и на овај начин бори против вековног завојевача.

ПОРУКЕ:

• Победа је на страни сналажљивости и ведрине, а не на страни власти и богатства.
• Мудри и домишљати побеђују.
• Весело срце кудељу преде.
• Жедног би преко воде превео.
• Невоља свачему човека научи.
• Ко уме, њему двије.
• Мудрост светом влада.
• Боље празна кеса него празна глава.
• Човек се памети научи тек пошто се муке намучи.

Подела на целине:

• УВОД (експозиција) – Сусрет Ере и каде – Копао Турчин с Туркињом кукурузе; уто удари однекуд Еро.
• ЗАПЛЕТ – Ера тражи кади новац – „Нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву”.
• КУЛМИНАЦИЈА (врхунац) – Када даје Ери новац – Туркиња узме кесу с новцима и што гођ је било у њој новаца да Еру да понесе Муји.
• ПРЕОКРЕТ (перипетија) (обрт) – Турчинова потрага за Ером – Турчин брже-боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток.
• РАСПЛЕТ – Турчинова свест о превари – „Ти си му послала да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња да не иде пјешице”.

Размисли!

Јасно ти је да се и данас могу срести лаковерни и сујеверни људи, али и они који хоће да преваре. Како препознајеш једне, а како друге?

Шта све предузимаш како би се заштитио од превара и превараната?

Можда би било згодно да о овој теми поразговараш са родитељима.

Задатак:

Замисли и додај појединости које ће овом делу изменити крај.

Идеја!

Можда те Анина епска песма подстакне

Еро са онога свијета

Шта се црни у тој њиви пустој?

Да  л’  је гавран, ил’  шарена сврака?

Нит’  је гавран, нит’  шарена сврака,

већ то Турчин каду пожурује:

 „Копај, кадо, сунце моје драго,

копај, кадо, ту земљицу црну,

а ја одох нашем дому бијелом

да донесем вина црвеногаˮ.

Оде Турчин дому бијеломе,

оста када земљу копајући.

Кад, ето ти Ере с оног свијета.

Виде каду, Бога јој назива.

Када њему лепо отпоздравља:

„Откуд овдје, делијо незнана?ˮ

Гледа Еро у земљицу црну,

гледа Еро, па јој проговара:

„Ево мене са онога свијета,

ево мене, поздраве ти носим.

Мујо тебе, кадо, поздравио,

поздравио, а  и поручио:

„Пош’љи, кадо, који дукат златни

да ја могу с друштвом каву пити,

каву пити и рачун платитиˮ.

Кад је када речи разумела,

вади кесу златнијех дуката,

па је даје Ери с оног свијета.

„Ево теби, Еро, ово благо,

те га носи моме милом Муји

да он може с друштвом каву пити,

каву пити и рачун платитиˮ.

Узе Еро златнијех дуката

па их ставља себи у џепове.

Новце купи, у гору замаче.

Није прошло ни пола сахата,

кад ето ти на коњу Турчина.

Кад је Турчин био близу њиве,

када њему све исприча редом,

да је њојзи Еро долазио,

да је Муји послала ашлука.

Писну Турчин као гуја љута

па поћера коња уз планину

не би л’ Ера ухватио жива.

Бјежи Еро поред воденице,

бјежи Еро, Турчин га сустиже.

Види Еро големе невоље,

па млинару своју капу даје.

Своју даје, његову узима,

па се брашном трља по кошуљи

не би ли се прерушио јадан.

А кад Турчин млинара опази

где он бјежи горе уз планину,

крену за њим, а коња остави,

како би га лакше ухватио.

Ал’ на Ери мудра глава беше,

те превари љутога Турчина.

Узе Еро дебелога вранца

да свом  дому не иде пјешице.

Оде Еро дому пјевајући,

оста Турчин у гори плачући.

A. Филиповић V/2

(шк. 2013/2014.)